jasenovac ZAGREB/BEOGRAD - Još je Ivo Josipović obećao srpskom kolegi Borisu Tadiću, da „Zagreb neće nikada blokirati Srbiju na evropskom putu”

„Nemamo mi nikakav spor sa Hrvatskom, ne znam šta se dešava u Briselu, ne znam ni kakvo je vreme u Briselu”, objasnio je premijer Srbije juče, ponavljajući da je naša zemlja sve uradila u pripremi za otvaranje poglavlja 23, a da hrvatsko onemogućavanje da se to desi prepušta evropskim institucijama. „Jedino što smo tražili jeste da Srbija bude poštovana”, rekao je Aleksandar Vučić odgovarajući na pitanja novinara u Grdelici, gde je otvorio jednu deonicu na Koridoru 10.

„Ako hoćete, hvala vam, ako nećete – opet hvala, kako vam je volja, samo nemojte da pričate da smo u sporu”, rekao je Vučić, podsećajući da su zakoni, čiju hitnu promenu Zagreb zahteva kao uslov za nastavak srpskih evrointegracija – o izboru narodnih poslanika manjina i o nadležnosti nacionalnog pravosuđa u suđenjima za ratne zločine – usvojeni još 2003. godine. Kada bi se i u Srbiji primenjivao izborni zakon kakav je na snazi u Hrvatskoj, Hrvati ne bi imali nijednog predstavnika u srpskom parlamentu, podvukao je Vučić i dodao da bi, da nemaju ovaj, svakako našli neki drugi razlog da napadaju Srbiju.

Presude Radovanu Karadžiću i Vojislavu Šešelju poslužile su i u Zagrebu i u Sarajevu za politizaciju i bespotrebno podgrevanje bolnih pitanja iz prošlosti, a političke strelice odapinju se bez obzira na to kakve posledice to može da proizvede. Pojedini analitičari ocenjuju da u Zagrebu i dalje kalkulišu sa rejtinzima zbog mogućnosti novih vanrednih izbora u Hrvatskoj, blokirajući čak i evrointegracije Beograda, time i Srbiju dovode u tešku situaciju u veoma osetljivom političkom trenutku. I pri tome se ne ustručavaju da manipulišu ni jasenovačkim žrtvama.

Zato je zazvučalo cinično kada je tokom vikenda hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović zatražila da se „prestane sa politizacijom Jasenovca”. Protest Srba i Jevreja protiv minimiziranja ustaških zločina na taj način je proglašen „politizacijom”, što je bolnije zato što se dešava upravo u trenutku kada Zagreb blokira Srbiju na putu ka EU, i to još u samom finišu ovdašnje izborne kampanje. Čak i da premijer Aleksandar Vučić nije juče za američki portal „Politiko” racionalno objasnio da „ne misli da su nam potrebni novi ratovi, novi sukobi u regionu”, očigledno je da iz Srbije ne dolaze neprijateljski signali, već se atmosfera podgreva iz prestonica regiona.

Sa jedne strane, odgovaranje istom merom na provokativne tvrdnje iz Zagreba i Sarajeva, iako bi možda lilo vodu na Vučićevu izbornu vodenicu, momentalno bi podiglo tenzije u regionu. Svakako da bi se našlo i opravdanje za takav potez, tim pre što su predstavnici Srba i Jevreja u znak protesta odbili i da prisustvuju komemoraciji u Jasenovcu. Ali, ako se samo setimo da su se u Hrvatskoj jesenas sasvim drugačije ponašali pred njihove izbore, provocirajući čak i carinski rat, onda je pristup zvaničnog Beograda u najnovijem zaoštravanju svakako mnogo odgovornije ponašanje.
Novonastala situacija u regionu nema korene od juče. Srbiji se već skoro 30 godina spočitava nacionalizam, kao opasnost po demokratske procese, tranziciju i pomirenje. Od Srbije se tražilo, i danas se traži, da „zaboravi na prošlost” kako ne bi ugrožavala susede i kako bi ostvarila pomake u evrointegracijama, ali se pod time prvenstveno misli na prošlost u kojoj su se drugi nalazili u ulozi negativaca, kao što je na primer Jasenovac ili Oluja, koji se „ne smeju politizovati”.

A kada je reč o srpskim tamnim mrljama, poput Ovčare ili Srebrenice, onda Zapad traži od Srbije „da se suoči sa prošlošću”. Naša vlada ističe da nas gnev i revanšizam zbog zločina prema Srbima i dvostruki standardi po ovim pitanjima neće nikuda odvesti, već se samo može ponoviti zlo iz devedesetih, možda u još gorem obliku.

Građani, ipak, ne mogu da ne vide da je samo srpski nacionalizam na Balkanu poražen. Drugi nacionalizmi i šovinizmi – hrvatski, albanski, crnogorski, albanski, muslimanski – dobili su podršku međunarodne zajednice, svi su redom nagrađeni, što novom državom, što suverenitetom, što novim jezikom. Svi redom se nesmetano integrišu u sve zapadne strukture, bez zaboravljanja na prošlost i bez suočavanja sa njom.

U Hrvatskoj je već dugo na sceni revizija istorije. U vreme vlasti Franje Tuđmana komisija hrvatskog Sabora donela je zaključak da je u Jasenovcu stradalo tek nešto više od 2.000 osoba, uglavnom političkih zatvorenika

I onda, usred izborne kampanje, ulazimo u novu fazu: nacionalizmi iz briselsko-vašingtonskog inkubatora su poodrasli i počinju da ispostavljaju svoje uslove Srbiji na putu ka EU. Mnogi su zaboravili na svojevremena obećanja hrvatskog predsednika Iva Josipovića srpskom kolegi Borisu Tadiću, da „Zagreb neće nikada blokirati Srbiju na evropskom putu”. Bilo je to u najvažnijem trenutku za Hrvatsku, kada je vodila pregovore o pristupanju EU. Beograd je tada možda mogao da uspori ove integracije – da je, recimo, zaoštrio pitanje oduzete imovine Srba iz Krajine. Ali, to nije učinio, zauzvrat dobivši časnu reč iz Zagreba.

Nemoguće je da u Briselu sve ovo ne znaju. U Zagrebu zato već očekuju pritiske najvažnijih evropskih faktora. Kao što se jesenas bivši premijer Milanović ukrcao na avion uz poruku „idem u Brisel, jer tamo nema Vučića i društva”, a u Zagreb se vratio tiho i skinuo blokadu na granici sa Srbijom.

Juče po podne hrvatska predsednica je već izrazila zabrinutost zbog „jačanja ideoloških podela, posebno u vezi sa obeležavanjem sećanja na nevine žrtve Jasenovca”, pa je pozvala sve građane, stranke i organizacije, vladu i sabor da se ujedine oko, kako je rekla, temeljnih vrednosti društva.
„Moram reći da sam veoma zabrinuta zbog ponovnog jačanja ideoloških podela u hrvatskom društvu posebno u poslednjih nekoliko dana u vezi sa obeležavanjem sećanja na nevine žrtve Jasenovca, ustaškog stratišta takozvane Nezavisne države Hrvatske”, rekla je Grabar Kitarović. „Da budem sasvim jasna, NDH je bila najmanje nezavisna i najmanje je štitila interese hrvatskog naroda, a ustaški režim bio je zločinački režim”, rekla je hrvatska šefica države.

Ona je, ipak, naglasila da je antifašizam u temeljima hrvatskog Ustava, a da je moderna Hrvatska izrasla na temeljima rata pod vođstvom Franje Tuđmana. Pozivanje na Tuđmana je sporno jer je upravo on, kako za naš list upozorava dr Milan Koljanin, viši naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju – prvi počeo sa minimalizacijom ustaških zločina.

– U vreme vlasti Franje Tuđmana, koji je bio doktor istorijskih nauka, komisija hrvatskog Sabora donela je zaključak da je u Jasenovcu stradalo tek nešto više od 2.000 osoba, uglavnom političkih zatvorenika. Pojedini savremeni hrvatski istoričari, poput Josipa Jurčevića takođe stoje na stanovištu da je Jasenovac bio radni, a ne logor smrti. Sa istom tezom u poslednje vreme pojavilo se još nekoliko autora, gde se u opticaj sve više ubacuje termin „radni logor”. To znači preuzimanje teza ustaške propagande iz vremena Drugog svetskog rata – navodi Koljanin.

U Hrvatskoj je već dugo na sceni revizija istorije, ne samo u istoriografiji, već i u javnosti i u tom okviru treba posmatrati manipulacije sa brojem žrtava u Jasenovcu, napominje naš sagovornik. Prema njegovim rečima, najveća mistifikacije je to što se broj identifikovanih žrtava Jasenovca, koji je oko 85.000, predstavlja kao ukupan broj žrtava ovog logora. Popis žrtava na osnovu koga su utvrđeni ovi brojevi, podseća istoričar, ima niz nedostataka.
– Reč je o uništenju celih porodica i celih naselja i zato nije imao ko da pruži podatke o stradalima, jer nije bilo preživelih. Jasno je da je reč o genocidu, odnosno holokaustu. Na prostoru logora Stara Gradiška ne postoji nikakva oznaka da je to bio deo ustaškog logora Jasenovac. Ali zato postoji ploča da je to bio srpski koncentracioni logor iz 1991. godine. Naime, tu su srpske snage jedno vreme držale zarobljene pripadnike hrvatskih oružanih formacija, a kustos iz Jasenovca tvrdi da je devetoro zarobljenih tu i stradalo. Tako posetilac koji dođe tamo neće znati da je to bio logor gde su ubijene desetine hiljada Srba, među kojima i više hiljada dece, već logor u kome su Srbi ubili devet Hrvata – objašnjava dr Milan Koljanin.

ZUROF: NOSTALGIJA ZA USTAŠKIM REŽIMOM

Da Hrvatska pokušava da zataška ustaške zločine smatra i direktor jerusalimskog centra za istraživanje zločina holokausta „Simon Vizental” Efraim Zurof, koji je ocenio potpuno opravdanom odluku Saveza jevrejskih opština Hrvatske i Srpskog narodnog veća (SNV) da ne učestvuju u zvaničnoj komemoraciji žrtvama.
„Poruka koju time žele poslati je veoma jasna. U Hrvatskoj danas postoji pokušaj da se zataškaju zločini u Jasenovcu i da se učine manje važnim i to je potpuno neprihvatljivo”, izjavio je Zurof i napomenuo da postoje „elementi u hrvatskom društvu koji izražavaju nostalgiju za ustaškim režimom i NDH” i istovremeno naglasio da su mnogi ljudi protiv toga.
Hrvatski zvaničnici ne negiraju zločine u Jasenovcu, ali pokušavaju da umanje njegovu razmeru. „Moglo bi se reći da jednom kada umanje značaj tog zločina sledeće je da ih u potpunosti negiraju. Ono što trenutno imamo je iskrivljivanje slike o holokaustu, a ne njegovo negiranje”, kazao je Zurof i kao primer uzeo hrvatskog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića, koji hvali revizionistički film „Jasenovac – istina” i neko je ko ima nostalgiju za ustaštvom.Antrfile

JASENOVAC NIJE BIO „RADNI LOGOR”

Jasenovac ne možemo posmatrati izolovano, tvrdi istoričar Milan Koljanin.
– To je nastavak prvog logora smrti u NDH, logora u Gospiću, koji je formiran već u maju 1941. godine, čiji su sastavni delovi bili i logor Jadovno, Slana i Metajna, na ostrvu Pagu. Zbog ustanka i italijanske reokupacije prostora logora Gospića, vlasti NDH su bile prinuđene da preživele zatočenike od 21. avgusta 1941. prebace na prostor koncentracionog logora Jasenovac, koji je tada bio u formiranju. Najveći u sistemu logora Jasenovac, bio je logor broj 3, u samom Jasenovcu, koji je primio prve zatočenike 23. novembra 1941, a do februara 1942. sastavni deo logora Jasenovac je postala i kaznionica u Staroj Gradiški – napominje istoričar.

Jasenovac svakako ne može biti nazvan radnim logorom, što je pisalo iznad ulazne kapije, jer bi to onda isto moglo da se kaže za Aušvic, jer je iznad njegovog ulaza stajao natpis „Rad oslobađa”, naglašava dr Koljanin.

– Logor Jasenovac imao je dvostruku funkciju, kao i drugi nacistički koncentracioni logori. Imao je naravno i radnu funkciju, jer je i rad bio u službi ubijanja, kao i funkciju logora smrti, odnosno logora uništenja, u koji su zatočenici dovođeni samo radi ubijanja. Gospić, a zatim Jasenovac, jesu bila mesta i simboli uništenja srpskog, jevrejskog i romskog naroda u NDH, ali je veliki, možda i najveći deo zločina nad Srbima, izvršen na njihovim etničkim prostorima, odnosno prostorima gde su živeli. Prema istraživanju Daneta Lastavice, identifikovano je 337 jama širom nekadašnje NDH, u koje su bačeni ubijeni ili još živi Srbi – zaključuje Koljanin.Antrfile

JUTARNJI LIST: NEKA KARAMARKO KLEKNE

Zagrebački „Jutarnji list” pozvao je juče potpredsednika vlade i lidera najuticajnije vladajuće HDZ Tomislava Karamarka, koji je Hrvatima poručio da se ujedine u osudi totalitarnih sistema i odavanja počasti jasenovačkim žrtvama, da najpre ode u Jasenovac i klekne, pa tek onda, kako stoji, može zvati Jevreje i Srbe da mu se pridruže. „Oni su oduvek tamo. Vaš se dolazak tek očekuje”, poručuje komentator „Jutarnjeg” Jelena Lovrić. U tekstu se navodi da mantra o osudi „svih totalitarizama”, koja se s vrha države sada ponavlja, vlasti služi samo kao maskirna košulja.
Umesto jasne osude sve prisutnijeg oni se, kao, distanciraju od svih totalitarizama, navodi list i primećuje da je to zato da ne bi morali imenovati ono što se događa, da bi napravili veštački balans između crnog i crvenog, da bi Karamarko mogao reći kako su kritike, s domaćih i inostranih adresa, o profašističkim incidentima i tendencijama „besmislene, neistinite i zlonamerne”. „Potpuno je apsurdno i po žrtve Jasenovca potpuno uvredljivo da danas potpredsednik Sabora, koji lično učestvuje u ustaškim marševima, ili potpredsednik vlade, koji inklinira manekenima NDH, javno dociraju o tome kako bi se prema uspomeni koju čuva Kameni cvet trebalo ponašati”, navodi Lovrićeva i dodaje da, koliko je poznato, Karamarko u Jasenovcu nikada nije bio, iako je već četiri godine šef jedne od dve najjače stranke u Hrvatskoj.

Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!

Banija

u-dvoru-svecano-otvorena-podruznica-centra-za-socijalnu-skrbU Dvoru svečano otvorena Podružnica Centra za socijalnu skrb
DVOR NA UNI - Ministrica demografije, obitelji, mladih i socijalne politike Nada Murganić 26. je rujna, na prigodnoj svečanosti, otvorila Podružnicu Dvor...
gljive-ukrasi-banijskih-sumaGljive - ukrasi banijskih šuma
Nije moderno ali je korisno, bar ja mislim tako i pokupim malce i zaputim se u jednu od mnogobrojnih, prelijepih i raznolikih banijskih šuma.Dan je...
ubijanje-srba-u-sisku-1991-1992-godineUbijanje Srba u Sisku 1991-1992 godine
Nestanci Srba u Sisku ili Slučaj Sisak predstavlja niz ratnih zločina tokom rata u Hrvatskoj u Sisku i okolini. koje je Republika Hrvatska izbegavala da...
casni-krstovi-na-mjestima-unistenih-pravoslavnih-hramova-na-banijiČasni Krstovi na mjestima uništenih pravoslavnih hramova na Baniji
PETRINJA - Parohiju petrinjsku pored grada Petrinje čini još 55 naseljenih mjesta, na čijem je području do Drugog svjetskog rata bilo čak 18 funkcionalnih...

Društvo

rade-kosanovic-neki-ne-rade-svoj-posaoRade Kosanović: Neki ne rade svoj posao
Kakvi su vaši zadaci kao koordinatora u radu Srpskog narodnog vijeća?Brinem da budu obavljeni svi...
laktac-spalo-selo-na-dvoje-stanovnikaLaktac: Spalo selo na dvoje stanovnika
Laktac, jedno od srpskih sela podno Dinare, doživio je u pravom smislu te riječi, sudbinu knjige iz...
izumire-selo-genijalacaIzumire selo genijalaca
PODUM - Mnoga povratnička sela imaju neku svoju priču. Zajedničko im je da su nekada bila puna života, a...

Novosti

strbac-presuda-kapetanu-draganu-je-sramota-hrvatskog-pravosudjaŠtrbac: Presuda Kapetanu Draganu je sramota hrvatskog pravosuđa
BEOGRAD - Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac rekao je Srni da je presuda...
linta-osudjujuca-presuda-kapetanu-draganu-skandaloznaLinta: Osuđujuća presuda kapetanu Draganu skandalozna
BEOGRAD - Predsjednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta smatra da je osuđujuća presuda kapetanu...
otvoreni-su-natjecaji-privrednikovih-fondova-za-sk-ak-god-2017-2018Otvoreni su natječaji Privrednikovih fondova za šk./ak. god. 2017/2018
ZAGREB - Srpsko privredno društvo ‘Privrednik’ raspisalo je dva redovita natječaja za dodjelu stipendija...

Kultura

veljko-ostojic-trag-i-sjecanjeVeljko Ostojić: Trag i sjećanje
Gledam ova brdaprepuna zelenila ,njihove poljane milekoje su nam život bileNekada plodne poljanice...
mala-gospojina-u-pakracuMala Gospojina u Pakracu
Rođenje Presvete Bogorodice ili kako se u narodu naziva, Mala Gospojina, obilježena je 21. septembra u...
oluja-razvejala-bacuske-tamburase"Oluja" razvejala bačuške tamburaše
Sve bačuške tamburaše, članove nekad čuvenog orkestra, ratni vihor je rasuo u daljini, a svake godine se...
18-31-krajiski-likovni-salon-od-13-oktobra18 (31) Krajiški likovni salon od 13. oktobra
Krajiški likovni salon biće otvoren 13. oktobra 2017. u Galeriji Muzeja želјeznica Srbije (Nemanjina 6,...

Oluja

franjo-hvala-ti-sto-si-nas-proterao-tekst-zrtve-oluje-koji-tera-na-razmisljanje"Franjo, hvala ti što si nas proterao": Tekst žrtve "Oluje" koji tera na razmišljanje
„Da smo ostali dolje, neko bi možda uspio kao i ovdje, ali većina nas bi se oslanjala na roditeljske veze za zaposlenje, ostali na roditeljskim...
svjedocenja-prezivjelih-iz-grubora-gosica-i-varivodaSvjedočenja preživjelih iz Grubora, Gošića i Varivoda
Zločin u Gruborima dogodio se 25. avgusta 1995. i o njemu su poznati brojni fakti. Pokojni Božo Knežević snimio je sjajan dokumentarac “Oluja...
bogdan-rkman-pravo-na-tugovanjeBogdan Rkman: Pravo na tugovanje
Kako ocjenjujete ovogodišnje obilježavanje godišnjice Oluje?Da je bilo mirnije, jeste. Da je incidenata bilo, jeste. Ove godine u Kninu ritualno nije...

Politika

fila-hrvatska-ponovo-protiv-srbaFila: Hrvatska ponovo protiv Srba
BEOGRAD - Usvajanje Zakona o pravima hrvatskih branitelja, u čijem nacrtu su Srbija, Crna Gora i veliki broj pripadnika srpske nacionalne manjine u...
pupovac-referendum-o-pravima-manjina-veoma-opasan-projekatPupovac: Referendum o pravima manjina veoma opasan projekat
ZAGREB - Predsednik SDSS-a i predsednik Srpskog nacionalnog veća Milorad Pupovac ocenio je da je inicijativa o održavanju referenduma o ljudskim i...
dss-napad-na-bjelajca-pokazuje-u-kakvim-uslovima-zivi-vecina-pripadnika-srpske-zajedniceDSS: Napad na Bjelajca pokazuje u kakvim uslovima živi većina pripadnika srpske zajednice
ZAGREB - Demokratski savez Srba  danas je najoštrije osudio napad na svog stranačkog kolegu - zamjenika župana Sisačko-moslavačke županije iz reda...