zlocini ustasa ZAGREB - Kada je u Zagrebu, “božjom providbom” ustoličen režim protiv ljudi pravoslavne vere u najmnogoljudnijoj srpskoj oazi – u istočnoj Bilogori kotara Grubišno Polje, većinsko stanovništvo je 26/27. aprila 1941. godine doživelo pogrom. Pripremajući se za lov na Srbe, ustaški poverenik dr. Lujo Stahuljak je na perfidan način proturio vest da će domaći Srbi, pripremajući se za đurđevdanski uranak, svoju svetkovinu pretvorili u ustanak protiv legalne hrvatske vlasti i da će pobiti sve Hrvate u Grubišnom polju. U isti scenario je potom uključen župnik Petar Sivjanović, koji je znao da svećenik Herjanović Jakob, takođe na službi u Grubišnom polju, ima u Zagrebu rođaka ustašu-emigranta Ivicu Šarića.

Sročio je pismo uvaženom Šariću sa obrazloženjem o tobožnjoj pripremi Srba za ustanak protiv Hrvata. Drugi dan, predvodeći satniju ustaša dolazi im u goste, u najvećoj tajnosti, poručnik Šarić. S njim u društvu, u specijalnoj kompoziciji voza, našao se i Dido Kvaternik, poznati ustaša i doglavnik Ante Pavelića. Padom mraka ustaško rukovodstvo prešlo je u župni dvor kod župnika Sivjanovića. Zločinačko dogovaranje, uz obilatu zakusku i piće, rezultiralo je pravljenjem detaljnog plana za hapšenje Srba – muškaraca između 16 i 60 godina starosti i njihovo odvođenje u neizvesnost, u smrt. U taj posao su uključeni i domaće ustaše i mačekovci, koji su uglavnom igrali ulogu nepogrešivih vodića i pokazivača sprskih domova, Najveći broj Srba izvučen je iz kreveta, iz toplih ložnica. Odvodili su ih grupu po grupu, uz neprestano vređanje, psihičko i fizičko maltretiranje i kundačenje. U toj hajci dešavalo se, vrlo često, da domaći Hrvati – ustaše ne poznaju prve komšije, pa i dotadašnje najbolje prijatelje.

U toku te noći i sutradan do podne uhapšeno je preko 500 Srba, da bi istog dana, posebnim vozom bilo otpremljeno u stočnim vagonima u logor „Danicu“ u mestu Drnje kod Koprivnice njih 504. Za vreme skupljanja i odvođenja uhapšenika ustaše su sračunato ubili jednog neuračunljivog Hrvata, da bi za to bacili sumnju na meštane. Transport je u Zagrebu i Bjelovaru dočekala rulja nahuškanih bezprizornika i na uhapšenicima izvodila neljudska maltretiranja i masakr, sladeći se u tome, ustaše sprovodnici su srbomrsce neprestalno huškali. Govorili su: Udrite, udrite ih: To su pravi ćetnici. Naši dećki su ih uhitili u šumi. Kasnije je iz logora u Koprivnici pušteno kućama 15 osakaćenih ljudi starijih, preko 80 godina, kao i dva četrnaestogodišnja dečaka. Među njima se našao i jedan „povratnik“ u mrtvačkom sanduku sa nebrojenim ranama po telu.

Polovinom jula 1941. godine rasformiran je logor „Danica“, čiji broj je iznosio oko 5000 uhapšenika. Iz njega su nevoljnici odvedeni u Jadovno, Čačić Dragu ili Slano na Pagu. Svi su likvidirani maljem ili nožem, sekirom ili su živi bacani u bezdane ponornice Jadovno. Njihova zla sudbina čuvana je sve vreme rata u tajnosti. Ožalošćene porodice, čuvši pravu istinu i u znak sećanja na mile i drage, posle oslobođenja, podigle su u Jadovnu spomenik za stradalnike. Članovi porodica, rodbina i prijatelji išli su tamo, na neku vrstu, svetilišta, dok spomenik nije srušen, a posete zabranjene. Ovo je među srodnicima ustaških žrtava stvaralo neopisivu tugu i proteste. Da bi se to nekako ublažilo, rešeno je da se 1959. godine na zgradi ondašnje železničke stanice postavi mermerna ploča sa tekstom: „Sa ove železničke stanice odvedeno je 27. travnja 1941. godine u internaciju 505 ljudi sa područja općine Grubišno Polje od kojih je 486 na zverski način ubijeno od ustaša i bačeno u ponor Jadovno u Lici“. Nije, međutim, stavljen podatak da su to bili ljudi samo srpske nacionalnosti.

Sledeće stradanje Srba zbilo se 28. aprila 1941. godine. Pokolj je izvršila 37. ustaška bojna. U Gudovcu kod Bjelovara, zaklano je ili ubijeno 205 Srba. Dželati su žrtve bacili u improvizovane grobnice, a potom posuli živim krečom. Mali broj preživelih, inače teško ranjenih, uspeo se iskobeljati između mrtvih. Ubrzo su neki otkriveni, uhapšeni i streljani, ali par ih je ostalo živih.

Treće hapšenje, likvidacija i iseljenje izvršeno je 4/5. avgusta 1941.g. U Srbiju je tada proterano, preko logora u Bjelovaru i Capragu, oko 600 srpskih porodica sa preko 2.600 duša. Tih dana ubijeno je 10 Srba.

Septembra 1942. godine, nakon partizanskog napada na Grubišno polje, Srbi su doživeli pravu, novu tragediju. Sveteći se zbog toga, ustaše su masakrirale i u grupama ubijale žene, starce, decu u gradu i okolini. Tom prilikom ubijeno je preko 550 osoba. Svi su bačeni u zajedničke grobnice, u kojoj se našlo i živih nesretnika. Iste godine, početkom oktobra, preko 500 izubijanih staraca, žena i dece odvedeno je u logor u Jasenovcu. Iz njega se mali broj vratio i ostao u životu.

Interesantno je da je tek jula 1981. godine, u Maloj Jasenovači, mestu u kome je formirana Prva bilogorska četa, podignut spomenik u slavu i čast poginulim partizanima. Na njegovoj spomen-ploči je uklesano:

U NOB-i 1941-1945, iz općine Grubišno polje bilo je 2.100 boraca NOV i POJ.
– Poginulo je u toku rata 473
– Žrtava fašističkog terora 2.360
– Prisilno je raseljeno građana 3.660

I na kraju jedna zanimljivost. U četverogodišnjem NOR-u poginulo je iz Grubišnopoljske opštine preko 470 boraca – partizana. A ustaše su samo u jednoj noći uhapsile i odvele u smrt 500 Srba.

Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!