interpol BEOGRAD - I u ovoj letnjoj sezoni otvoren je lov na Srbe širom sveta. To su mahom Srbi iz Hrvatske koji se nalaze na Interpolovim poternicama, raspisanim od hrvatskog pravosuđa za ratne zločine.

Od 2001. širom sveta uhapšeno je 158 njih. U subotu je na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla” srpska policija privela Ranka Dželajliju, rodom iz sela Batinjani kod Daruvara. Nepuna 24 časa kasnije, na makedonskoj granici, uhapšen je čovek iz istog sela, Veljko Dujanović. Rajko je pošao u Švajcarsku, gde mu živi ćerka. Nosio joj je dokumenta koja su joj bila neophodna za venčanje.

On je bez ikakvih problema više puta mesečno dolazio iz BiH u Beograd, gde živi njegov rođeni brat Darko. Brat je Rajka u subotu odvezao na aerodrom i vratio se kući. Pozvonio je telefon i saznao je da mu je brat uhapšen pre ulaska u avion.

– Kada se sada stave čipovani dokumenti na skener, upali se crvena lampica na skeneru u sedištu biroa Interpola, tako da bi se policajac koji bi hteo da ga pusti našao u velikom problemu, kao i čitava zemlja objašnjava Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono­informacionog centra „Veritas”.

Drugi čovek iz sela Batinjani, Veljko Dujanović, posle odlaska iz Daruvara 1991. godine, naselio se u selu Lovas, gde je ostao do mirne integracije Istočne Slavonije u Hrvatsku. Živeo je kasnije mirno kod Despotovca, ali je rešio da ide na more u Grčku. To je bilo kobno za njega. Uhapsila ga je makedonska granična policija.

Njemu je žena teško bolesna. On godinama ide na more u Grčku u predsezoni, takođe bez problema. Bolesna žena i tašta su bile sa njim – objašnjava Štrbac.

Na makedonskom prelazu, policija ih je držala više od dva sata, ali je policajac rekao:

– Nažalost, vi ste na poternici.

Veljkova žena je dobila epileptični napad, pozvana je hitna pomoć, a dok je ona ležala na asfaltu, Veljko je odvezen policijskim kolima.
Kako je moguće da u istom danu budu uhapšena dvojica Srba iz istoga sela na osnovu Interpolovih poternica za ratne zločine? Kako je moguće da su oni ranije putovali i prelazili državne granice, a da nisu privođeni? Da li su to tajne poternice?

Štrbac ističe da bi Interpolove poternice trebalo da budu tajne, jer, ako su javne, to je poruka kriminalcima – bežite što dalje, menjajte lične opise…
– Međutim, kad su u pitanju poternice u regionu, posebno između Hrvatske i Srbije, na zahtev UNHCR­a sugerisano je da procesi za ratne zlo čine budu transparentni kako bi bili u funkciji povratka. Srbija se u jednom trenutku suočila s neverovatnim podatkom da je Hrvatska procesuirala čak 21.000 Srba za oružanu pobunu, a oko 3.600 za ratni zločin. Tako smo izračunali da od povratka u Hrvatsku strahuje oko 100.000 Srba, računajući i članove porodica. Lako se zaključuje da je u većini slučajeva reč o političkim poternicama. Srbija i Hrvatska zato razmenjuju spiskove procesuiranih – naglašava Štrbac.

Ali, to je uzalud, jer svake godine, u letnjoj predsezoni i sezoni, započinju hapšenja. Ljudi prelaze granice, ne znajući da su na spisku ratnih zločinaca. – Međutim, neki ljudi su i neoprezni. Znaju da su na Interpolovim spiskovima, pa opet putuju. Neki ljudi se nalaze samo na nacionalnim poternicama – kaže Štrbac.

On naglašava da Hrvatska olako piše optužnice

To je pokazala dosadašnja praksa, a ne želja da se bilo čiji zločini umanje ili negiraju.

Optužnice su zaista nekritički podizane protiv Srba. Od 52 osobe izručene Hrvatskoj, postupak je obustavljen protiv njih 18. Očekujemo još oslobađajućih presuda. Mislim da bi država Srbija trebalo da u pregovorima sa Zagrebom traži reviziju tih optužnica preporučuje Štrbac.

Region je prepun takvih apsurda. Ako se država čiji je građanin stavljen na poternicu u roku od mesec dana zvanično usprotivi, Interpol poništava poternicu. Štrbac tvrdi da su najveći maheri zvaničnici BiH, koji odmah ulažu protest. Srbija je u jednom trenutku raspisala poternicu za 30 ljudi iz Bosne, ali je Sarajevo odmah reagovalo i Srbija se povukla.

Kakve još pouke može izvući zvanični Beograd?

Kada je jedan Srbin sa američkim pasošem uhapšen na beogradskom aerodromu, odmah su reagovali američki ambasadori u Zagrebu i Beogradu, i Hrvati su u rekordnom vremenu, za mesec dana, odustali od optužnica, a samim tim i od zahteva za ekstradiciju. To je dokaz da su optužnice olako pisane – priča Štrbac.

Srbija nije Amerika, ali se zato može zvanično usprotiviti takvoj politici hrvatske vlade.

Dokaz još jednog apsurda jesu zatvorenici u ćeliji splitskog zatvora – Kapetan Dragan, Borislav Đukić i Pavle Pantić. Kapetana Dragana je Australija prošle godine izručila Hrvatskoj na­ kon punih devet godina provedenih u tamošnjem ekstradicionom pritvoru. General Borislav Đukić uhapšen je prošle godine u Crnoj Gori, gde u Herceg Novom ima stan. Pavle Pantić je bivši pripadnik JNA, kapetan fregate. Njega su uhapsili kada se iz Srbije vraćao u Crnu Goru. Podgorica ga je izručila u aprilu.

Njih trojica dele isti prostor, odvojeni od hrvatskih zatvorenika jer bi im mogli nauditi.

Ko još od Srba iz Hrvatske strahuje od Interpolovih poternica? Ko ovih dana može biti uhapšen na graničnom prelazu? Ko je zaista kriv, a ko nevin? Da li je zaista jedino rešenje ne putovati nikuda ako ste živeli u Hrvatskoj devedesetih godina? Nije li to onda samonametnuti pritvor, bez obzira na krivicu?

Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!