kapetan dragan SPLIT - "Ne želim da me predstavite kao očajnika koji kuka i moli za pomoć. To ne radim, već pričam onako kako jeste, pričam istinu. Ako ćete lakše shvatiti, zahtevam samo ono što s pravom pripada svakom običnom građaninu Srbije", priča za "Vesti" kapetan Dragan iz svoje ćelije u Splitu, u kojoj se nalazi od prošle godine.

Kako vam je u hrvatskom zatvoru?
- Zatvor u Splitu u odnosu na australijski zatvor je odmaralište sa pogledom na more. Vrhunska kuhinja, sa profesionalnim i daleko ljubaznijim osobljem nego što ćete naći u najskupljem hotelu Crne Gore. To govorim iz ličnog iskustva. Za ovih, skoro godinu dana koliko sam u zatvoru u Splitu ne mogu da prijavim ni najmanju neprijatnost. Još mi se ni jednom neko od osoblja nije obratio sa "ti", a granicama dozvoljenog čine sve što mogu da i meni i ostalima olakšaju boravak u zatvoru.

POZITIVAN ŠOK

Kakav odnos imate sa drugim zatvorenicima?
- General Đukić, kapetan Pantić i ja smo fizički razdvojeni od ostalih zatvorenika. Doduše, sa njima imamo vizuelni kontakt i možemo da komuniciramo. Iskreno, očekivao sam od drugih zatvorenika provokacije, jer su zatvorenici uvek "enigma" pošto većina potiče sa margine društva, upitnog su obrazovanja i otuda podložniji nacionalizmu nego neke druge društvene grupe.

Međutim, na moje zaprepašćenje i na zaprepašćenje zatvorskog osoblja, meni do danas nije upućena jedna pogrešna reč. Naprotiv, svi zatvorenici sa kojima sam ostvario komunikaciju nemaju dileme da je u pitanju zločin hrvatske politike prema Srbinu, a nikako "zločin Srbina nad Hrvatima". Pritom, većina se uopšte ne ustručava da to i glasno kaže. Čak koriste svaku priliku da mi iskažu podršku. Učesnici rata su među najglasnijima po tom pitanju.

Kakvi su uslovi u zatvoru. Kakva Vam je ćelija?
- Ćelija je čista, udobna i prozračna. Njoj se nalazi prostorija sa modernim mokrim čvorom, toplom i hladnom vodom, velikim ogledalom... Može nekoga da podseti na veliku hotelsku sobu na kojoj je rukohvat na pogrešnoj strani vrata. U ćeliji imam TV, par ventilatora, kuvalo za vodu, svoj orman, normalan krevet i to je to!

Dobri ljudi
"Malo ljudi dobije šansu da doživi osećanje sreće kada mu neko neočekivano otkloni najveću brigu i reši najveći problem u životu kao što je to uradio dr Ivanović za kapetana bojnog broda Pantića iako ga nikada nije sreo, niti išta zna o njemu, osim da je srpski oficir kome treba pomoć. Veliko bravo za dr Ivanovića! To je dokaz da Srbija ima divne ljude, a njihova nesebičnost uvek mi uliju toliko snage i energije da osećam da nema nepremostivih prepreka", ističe kapetan Dragan.
U javnosti se manipuliše i Vašom navodnom izjavom o kvalitetu hrane u splitskom zatvoru?
- U australijskom zatvoru hrana je najblaže rečeno bila užasna. Verujte da za deset godina nisam pojeo ni jedan jedini obrok, a da sam pri tom osetio zadovoljstvo. Dakle, kada sam stigao u Split bio sam željan svega: voća, svežeg povrća, mesa, morskih plodova, kolača... Lista je predugačka, ali zaista prvih 19 dana nisu ni jednom ponovili jelovnik. To je bio pravi šok za mene.

Za razliku od jednolične, neukusne hrane u australijskom zatvoru, u Splitu sam se susreo sa jelovnikom na kome je uvek bilo svežeg voća, zelene salate, mesa u ogromnim količinama, ribe, morskih plodova... Toliko mi se vratio apetit da sam u prva tri meseca došao do čak 90 kilograma. Kada uz to znate da bez problema hranu možete da naručite i iz obližnjeg restorana, što sam uradio za Božić, onda će svako izvući jasan zaključak da su ti zatvorski uslovi zaista na visokom nivou koji treba pohvaliti.

Kako izgleda jedan "robijaški dan"?
- Doručak stiže oko 8 časova, a ja obično do pola 11 čitam naučne časopise koje mi dr Vojislav Ilić, predavač mehatronike na Sidnejskom univerzitetu, već godinama redovno šalje. To je tema koja me opušta i koja izražava moja osnovna interesovanja. Elem, oko 10.30 izlazim na "šetnju" gde mogu ostati dva sata. To vreme koristim za telefonske kontakte sa porodicom, advokatima i vernim srpskim konzulom koji nikad ne propusti moj poziv i uvek, kada spustim slušalicu posle našeg razgovora, ostavi me u ubeđenju da je presretan što sam ga nazvao. Izuzetno pozitivan i dobar čovek.

MUKE KAPETANA PANTIĆA

Sa Vama u zatvoru su i general Đukić i kapetan Pantić. Kako su oni?
- Oni su zajedno sa mnom u ćeliji. Obojica su stigli u vrlo lošem zdravstvenom, psihičkom i fizičkom stanju. General Đukić ima povećan šećer i konstantni testovi često prelaze u dvocifrene brojeve. Iako je blizu 70. godine, disciplinovan je i prihvatio je ozbiljno program fizičkih vežbi, pa se šalimo da je trenutno jedini vojnik Kapetana Dragana. General Đukić je zaista ozbiljno shvatio te vežbe, mada prvog dana nije mogao da uradi ni jedan sklek. Sada radi serije od po 20 i to bez zamora.

Kako "trošite" vreme?
- Pomažemo se međusobno, ali vežbamo i politiku i analiziramo sve bitke od boja na Kosovu, do nedavnog napada na Faludžu.

A Pantić?
- Kapetan bojnog broda je sasvim druga priča. To što njemu rade može samo najgori ljudski otpad i to je isuviše blago. Njega drže po nekoj grupnoj presudi gde su njih 30-ak osuđeni u odsustvu, mada protiv njega lično ne postoji ni jedan svedok niti jedan dokument. Čovek se bliži devetoj deceniji, doživeo je moždani udar, supruga mu je nedavno umrla i jedino ima kćerku koja hoda na štakama zbog problema sa kukom, a pritom je bez posla, živi kao podstanar, nema čak ni zdravstvenu knjižicu.

Kapetan Pantić se zbog svega toga mnogo sekira. Samo priča o svojoj kćerki i kaže da mu ništa nije važno kao ta njena operacija kuka koja treba da usledi. Jako je tužan što ništa ne može da uradi za nju. Kada mi je to ispričao, setio sam se prijatelja koga nisam ni čuo ni video bar deset godina, dr Slobodana Ivanovića, vlasnika poliklinike Anlave. Napisao sam mu vrlo kratko pismo i u par rečenica zamolio ga da, ako može, zakaže i primi Pantićevu kćerku, barem da je posavetuje.

Čim je primio pismo, dr Ivanović je organizovao ortopeda i zakazao joj pregled i to kod nje kući, da ne mora na štakama da putuje autobusom. Dobili smo poruku da se više ne brinemo i da će on o tome da brine. Zamislite kada bi Srbija imala političare sa moralnim kodeksom dr Ivanovića gde bi nam bio kraj? Ivanović niti meni niti Pantiću, niti njegovoj ćerki, ništa ne duguje i sigurno nije njegova obaveza da pomogne, a opet jeste.

JUTARNJI RITUALI

- Obično se budim pred zoru i dok se voda kuva za kafu, obavljam jutarnji ritual u kupatilu. Tako sam dobro uhodao ritual, da istog trenutka kada odložim četkicu za zube, voda je spremna za kafu. Zatim uključim televizor i dok slušam vesti, odgovaram na poštu. Trudim se da na svako pismo odmah odgovorim mada nekada ipak prođe izvesno vreme jer je predamnom i obimna sudska dokumentacija koja mi oduzima dosta vremena. Na žalost, koliko mogu da pohvalim uslove u zatvoru, toliko je hrvatsko pravosuđe i dalje u kamenom dobu kada je reč o kompjuterima, tako da od alata imamo samo olovku i gumicu.

Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!