Parastos kod Saranove jame JADOVNO - Opelom i postavljanjem časnih krstova nad dve kraške jame na Velebitu, tajnim gubilištima prvog sistema logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, obeležena je 75. godišnjica stradanja Srba na stratištima u Jadovnu, Gospiću i Pagu. U planinskoj pustoši i tišini, kraj Šaranove jame, na čijem dnu i danas počivaju nesahranjene kosti hiljada muškaraca, žena i dece, odjekivalo je tužno i svečano liturgijsko pojanje, a potomci i poštovaoci žrtava u belim majicama s natpisom "Jadovno 1941" i voštanicama u rukama prekrili su mali šumski plato kraj jezivog bezdana.

Na tom prostoru su žrtve pre 75 godina pravile poslednje korake u životu. Na ivici jame, čekali su ih dželati. Odrasle su ubadali noževima i bacali u bezdan, a decu su udarali maljem, po svedočenjima samih ubica. Utvrđen je identitet 40.123 žrtve logora Jadovno. Srba je bilo 38.012, Jevreja 1.998, a svih ostalih 113. To je tek 2007. objavio istrajni istraživač dr Đuro Zatezalo, u prvoj knjizi o sistemu logora koji je decenijama u SFRJ bio zabranjena tema, iako se po zverstvima može porediti samo s Jasenovcem.

- Još u vreme rata, onaj koji bi ih spominjao, a pogotovo o njima pisao u partizanskoj štampi, bio bi, u najblažem, upozoravan od vodećih ljudi iz Komunističke partije Hrvatske da o tome ne govori i ne piše - navodi dr Zatezalo. - Jer, kako su objašnjavali, to može štetno delovati na širenje narodnooslobodilačkog pokreta, budući da iznošenje podataka o ustaškim zločinima "smeta osećajima hrvatskog naroda" i izaziva širenje mržnje između srpskog i hrvatskog bratskog naroda. Poznat je primer Srba iz Korduna, komunista i intelektualaca, članova Agitpropa i Propodela Okružnog komiteta KPH za Karlovac, koji su u partizanskoj štampi pisali o stradanju Srba i koji su izvedeni pred partizanski vojni sud 13. i 14. jula 1944. godine i osuđeni na smrt.

Zato i nije za čuđenje što je tek nešto više od 200 hodočasnika u organizaciji udruženja "Jadovno" iz Beograda i Banjaluke i novosadskog "Zrna slovesnosti" došlo u četiri autobusa da oda poštu senima mučenika.

Njih i srpske sveštenike čuvala je hrvatska policija, jer je u podnožju planine gde se nalazio logor smrti bio organizovan kontraskup proustaške Hrvatske stranke prava. Policajci su neprijatno upadljivo i pomno kamerama i foto-aparatima snimali srpske poklonike koji su na ramenima nosili veliki drveni časni krst do ogromne Katine jame, još jednog kraškog gubilišta, udaljenog osam kilometara hoda uzbrdo od sela Stupačinovo, gde se 1941. nalazio jedan od ustaških sabirnih logora. Tom planinskom stazom smrti, velebitskom Golgotom, tad je uz ostale žrtve prošao i izmučeni episkop Gornjokarlovačke eparhije Sava Trlajić. Njegov greh bio je u tome što nije hteo da napusti svoje vernike, kad su mu to naredile vlasti NDH.

Kad je krst učvršćen teškim kamenjem, prvi put posle 75 godina održano je opelo nad kostima mučenika u Katinoj jami. Do sada su precizno locirana 32 velebitska bezdana u koje su bacane žrtve iz logora Jadovno, a za nekoliko se još traga. Samo tri jame su do danas speleološki istražene. Ni iz jedne kosti nisu izvađene i sahranjene.

- Jame su proglašene grobnicama, iako one to nisu. Jame su stratišta. Nedostojni potomci nisu iz njih izvadili kosti predaka i dostojno ih sahranili, jer ih je, čini mi se, neka lagodna vrsta života u Jugoslaviji uljuljkala i učinila da zaborave stradanja najbližih. Posledice smo osetili devedesetih - s uzdahom je rekao otac Goran Slavnić, paroh iz Plaškog, varošice koja je u Habzburškoj monarhiji bila centar Vojne krajine.

U SFRJ je ovaj većinski srpski gradić imao fabriku papira i punionicu mineralne vode. Danas u njemu radi samo nekoliko kafića, a ulice su uveče sablasno puste. Otac Slavnić kaže da je do akcije "Oluja" u njegovoj parohiji živelo je oko 7.500 Srba, a danas ima oko 740 parohijana. Trajno se "vraćaju" samo pokojnici, čija je poslednja želja da budu sahranjeni u rodnom mestu. Ovde Srbi žive jednako teško kao i Hrvati koji su posle "Oluje" doseljeni iz Bosne. Posla nema. Posle ulaska Hrvatske u EU mladi masovno napuštaju kuće i odlaze za boljim, bezbednijim i ekonomski sigurnijim životom.

PROPADA CRKVA

Saborni hram Vavedenja presvete Bogorodice, nekad blistavo sedištu Gornjokarlovačke episkopije, monumentalnih dimenzija i izuzetne akustike danas je gotovo ruina. Malobrojno i siromašno srpsko stanovništvo ne može samo da ga popravi. Ikonostas je srećom očuvan, ali živopisa nema, jer je granata u Drugom svetskom ratu pogodila oltarsku kupolu.

- Sveštenika nije bilo, jer je njih 72 iz Gornjokarlovačke episkopije, zajedno s svetim vladikom Savom ubijeno u Jadovnu. Svi viđeniji i učeniji Srbi odvedeni su, mučeni i bačeni u kraške jame već u prvim danima NDH - kaže otac Slavnić.

TESLA ZA TURISTE

Poklonici koji su došli da odaju počast žrtvama Jadovna posetili su i Memorijalni centar Nikole Tesle u Smiljanu (na slici). Tokom akcije "Oluja", hrvatski vojnici uništili su Teslinu rodnu kuću i Crkvu apostola Petra i Pavla, u kojoj je on kršten. Danas su obe zgrade obnovljene, "još lepše i starije" i služe kao hrvatska turistička atrakcija. Gostima iz Srbije i Republike Srpske nije dozvoljeno da vide unutrašnjost Tesline kuće i postavku o njemu. Nisu znali ni da kraj crkve, pod neobeleženom mermernom pločom počivaju smiljanske žrtve ustaškog masakra iz 1941. među kojima i mnoge Tesle.

- Ako me turisti pitaju, ja im kažem da su tu kosti 530 Srba iz Smiljana pobijenih u NDH. Ako ne, onda ništa. Živim u Gospiću i imam parohijana da mogu da ih prebrojim na prste jedne ruke - rekao nam je sveštenik Dragan Mihailović.

MANUFAKTURA SMRTI

Jadovno je jedan od prvih, najbrutalnijih i najzverskijih logora-stratišta u Evropi, ističe dr Đuro Zatezalo:

- Većina ljudi ponešto zna o logoru smrti Jasenovac, koji je postojao više godina, Aušvicu, Treblinki, ali vrlo malo zna o Kompleksu ustaških logora smrti Jadovno 1941. Ako se za Aušvic kaže da je bio fabrika smrti, onda je u Kompleksu stratišta Jadovno, smrt kao "na fabričkoj traci, nanošena ručno".
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!