savo strbac 1 BEOGRAD - Na graničnom prelazu Bogojevo 18. avgusta srpska policija uhapsila je hrvatskog državljanina Zdravka Hlobika. Ispostavilo se da je do hapšenja došlo usled zamene identiteta sa njegovim imenjakom iz Jelisavca kog u Srbiji terete za terorizam za vreme rata devedesetih.

Istog dana je priveden dežurnom sudiji u Somboru koji mu je odredio zabranu napuštanja grada dok se ne utvrdi njegov identitet. Prespavao je u jednom somborskom hotelu, a drugog dana ujutro sa hrvatskim konzulom otišao je na sud u Somboru gde mu je nakon kraćeg sudskog postupka vraćena lična karta, nakon čega se vratio u Hrvatsku.

Slučaj je dobio veliku medijsku pažnju u celom regionu, a u Hrvatskoj i političku. Već narednog dana po Hlobikovom povratku u Hrvatsku povodom njegovog hapšenja reagovao je ministar spoljnih poslova u tehničkoj vladi Hrvatske Miro Kovač:

"Ovakvo ponašanje, ovakvo zastrašivanje, ovakve provokacije više nećemo trpeti. I na ovaj način Srbija nikada, ponavljam nikada neće u Evropsku uniju. I Hrvatska je spremna na protivmere".

Ovakva žestoka reakcija hrvatskog zvaničnika ponukala me je da se prisetim i hapšenja krajiških Srba za koje se ispostavilo da su takođe hapšeni usled zamene identiteta. Od 2001. od kada je počeo "lov na Srbe" po hrvatskim poternicama, "Veritas" je do sada registrovao 18 takvih slučajeva. Evo nekih:

Županijski sud u Šibeniku je 1992. u odsustvu osudio Novaković Dušana (1941) na 10 godina zatvora zbog ratnog zločina nad ratnim zarobljenicima kog je u svojstvu čuvara počinio u kninskom zatvoru u septembru i oktobru 1991.

Inače, Dušan je do rata živio u Splitu, a napustio ga je u jesen 1991. kada je otišao u posetu kćeri u Beograd, gde je i ostao zbog ratne situacije. Za suđenje je doznao kada je "Slobodna Dalmacija" objavila izjavu njegovog brata, koji je ostao u Splitu, "da se odriče brata nebrata". Pošto ovaj Dušan nije imao nikakve veze sa inkriminisanim delom jer nikada nije bio ni u Kninu, a kamoli čuvar u zatvoru, dobrovoljno je u avgustu 2002. otišao u Hrvatsku kako bi pred bratom i mnogim predratnim prijateljima "oprao obraz". I oprao ga je ali ga je to "koštalo" 4 meseca zatvora, koliko mu je bilo potrebno da pred sudom u ponovljenom suđenju dokaže da nije on onaj čuvar kog traže.

Županijski sud u Šibeniku je 1995. u odsustvu osudio "komandanta srpske vojske terorističke tzv. RSK" Mileta Novakovića (1950) zbog krivičnog dela ratnog zločina na 20 godina zatvora, nakon čega je usledila i međunarodna poternica. Dana 25. septembra 2003. makedonska policija je uhapsila potpukovnika SCG Mileta Novakovića, koji je kao predsednik Upravnog odbora Udruženja ratnih invalida bio u državnoj delegaciji koja je išla da položi venac na spomenik srpskim borcima u Zejtinliku kod Soluna, i čiji su se lični podaci u svemu slagali sa onima iz poternice. No, uhapšeni Mile nikad nije bio komandant SVK. Pravi komandant je po činu bio general i rođen je iste godine kao i uhapšeni ppuk. Nekoliko dana svi mediji u Hrvatskoj su brujali o hapšenju komandanta SVK, iako ih je "pravi komandant" preko medija pozivao da ga slobodno posete u Surduku. Hrvati tek šesti dan priznaju da su u toku suđenja napravili grešku u identitetu i povlače potjernicu protiv uhapšenog Mileta.

U Londonu je po hrvatskoj potjernici u martu 2010. uhapšen Srbin iz Vukovara Mile Bosnić (1955) zbog navodnih ratnih zločina počinjenih 1991. i 1992. na području Slunja dok je bio "na funkciji predsjednika Ratnog predsjedništva te opštine", iako nikada nije bio na tom području. Nakon žestoke medijske kampanje koju je pokrenuo "Veritas" i javljanja pravog Mileta Bosnića, koji je živio u Srbiji, Hrvati su priznali grešku u identitetu i povukli zahtev za ekstradiciju pa je "pogrešni" Mile nakon dvanaest dana provedenih u ekstradicionom pritvoru pušten na slobodu.

Slobodan Matić (1962) je 3. marta 2012. autobusom iz Gradiške krenuo za Beograd auto-putem preko Hrvatske. No, prilikom ulaska u Hrvatsku na graničnom prelazu Stara Gradiška uhapsila ga je hrvatska policija po naredbi Županijskog suda u Požegi iz 1993. zbog počinjenog ratnog zločina nad civilnim stanovništvom u zatvoru Stara Gradiška, tako što je kao pripadnik "milicije SAO Krajine", bez ikakvog zakonskog osnova, privodio civilne osobe hrvatske nacionalnosti i nad njima primenjivao silu. Iako je tvrdio da nikada nije radio u tom zatvoru i da nije bio u miliciji Krajine, u hrvatskom zatvoru je proveo 38 dana, koliko im je trebalo da provere njegov identitet.

Iako je "Veritas" preko saopštenja obaveštavao javnost o pomenutim i nepomenutim slučajevima hapšenja krajiških Srba usled zamene identiteta i velikim patnjama njih i njihovih porodica, jedva da bi poneki medij u Srbiji preneo takvu vest dok se nikada ni po jednom slučaju nije oglasio nijedan zvaničnik SRJ, SCG ili Republike Srbije.

Vreme je da se ugledaju na Hrvatsku.
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!