Žan Klod Junker Žan Klod JunkerBEOGRAD - Evropska komisija opomenula je nedavno Zagreb lupivši packe hrvatskom pravosuđu zbog loših i sporih suđenja po tužbama za otetu imovinu srpskih preduzeća i građana.

U Hrvatskoj se o ovome ne piše iako bi ta tema trebalo da se nađe na dnevnom redu Saveta Evrope već u novembru.

Postavlja se pitanje šta za Zagreb znače ove packe i da li Brisel i Strazbur imaju potencijala da privole Hrvatsku da ispunjava svoje međunarodne obaveze. Naime, dok je Hrvatska bila kandidat za članstvo u EU bilo je realno očekivati da Zagreb ispunjava zahteve Brisela, međutim, sada kada su članica postoji opasnost da bi ove packe mogle ostati mrtvo slovo na papiru.

Savo Štrbac, predsednik udruženja Veritas, kaže za “Vesti” da Brisel i Strazbur nemaju mehanizme kojima bi mogli da nateraju Hrvatsku da potpiše bilateralni sporazum sa Srbijom.

U Hrvatskoj nije samo problem imovina koju potražuju Srbi, već i jevrejska zajednica vrši stalne pritiske im se vrati oduzeta imovina iz Drugog svetskog rata. Brojni hrvatski političari su obećavali da će sve to biti rešeno, ali pomaka nema.

PRODATO RUSKOM TAJKUNU

- U periodu između 1997. i 1999. godine hrvatska država je nacionalizovanu vilu Vlade Vojvodine u Novom Vinodlskom prodala ruskom tajkunu za dva milona maraka. Novi vlasnik se upisao u katastar i sada Vlada Vojvodine nema šanse da povrati imovinu. Naravno postoji mogućnost da hrvatska obešteti ruskog državljanina, ali oni to izbegavaju – zaključuje Ristić.
Međutim, advokat Zoran Ristić, koji zastupa srpske firme protiv Zagreba pred Evropskim sudom u Strazburu, misli drugačije i kaže da će na novembarskoj sednici Saveta Evrope Hrvatima biti naloženo da vrate imovinu srpskim firmama.

U izjavi za “Vesti” on kaže da će najmlađa članica EU biti prisiljena da potpiše bilateralni sporazum o sukcesiji sa Srbijom, kojim bi konačno zaživela primena Aneksa G na osnovu koga se priznaje pravo srpskih firmi na oduzetu imovinu.

- Franjo Tuđman, tadašnji predsednik Hrvatske, naložio je 1991. da sve srpsko mora biti hrvatsko i od tog trenutka je počela otimačina imovine srpskih firmi i pojedinaca, koja je trajala godinama. Sporazum o pitanjima sukcesije bivše SFRJ konačno je potpisan u Beču 2001. godine, ali Hrvatska ga nikad nije poštovala – ističe Ristić.

U vreme raspada bivše države, prema tadašnjim procenama Republičke direkcije za imovinu, vrednost zgrada, stanova i odmarališta srpskih preduzeća i opština u Hrvatskoj je iznosila 1,8 milijardi evra. Kada se tome doda vrednost imovine građana, suma raste i do 30 milijardi evra.

- Biletarelni sporazum o sukcesiji Srbija je potpisala sa Makedonijom, Slovenijom i BiH. Iako Hrvatska odbija da potpiše sporazum sa Srbijom, naša zemlja poštuje Bečki dogovor i vraća imovinu hrvatskim preduzećima – kaže advokat Ristić.
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!