dojce vele BERLIN - Hrvatske vlasti nikako ne uspevaju da se na pravi nacin suoče sa aktuelnom pojavom i efektom najtežeg desnicarskog revizionizma - u Jasenovcu, nedaleko od nekadašnjeg koncentracionog logora NDH, piše danas nemački radio Dojče vele (DW).

Više od mesec dana je prošlo otkako je u gradicu Jasenovcu otkrivena spomen-ploca s uklesanim natpisom "Za dom - spremni". Naravno, rec je o ustaškom pozdravu, kao i o lokaciji nadomak spomen-podrucja nekadašnjeg koncentracionog logora iz doba Nezavisne Države Hrvatske.

Spomenik koji vec danima izaziva javnu diskusiju, podigli su veterani HOS-a za 11 pripadnika svoje jedinice poginulih na jasenovackom podrucju u ratnim okršajima od 1991. do 1995. godine. No čini se da se, prema svim reakcijama, taj kameni spomen pretvara prvenstveno u posvetu navedenom starom ozloglašenom pozdravu, navodi DW u tekstu "Kako upokojiti NDH"?

Glavno pitanje koje stoga neugodno odzvanja Hrvatskom glasi: kako je bilo moguce da taj poklic osvane baš tamo gde su njegovi poklonici, hrvatski sledbenici fašista i nacista, pobili najviše ljudi, mahom civila - Srba, Jevreja, Roma, pa i Hrvata antifašista i komunista?

"Preko 80.000 žrtava ustaškog konc-logora poimence je nabrojano po staklenim tablama jasenovackog muzeja u senci monumentalnog Kamenog cveta Bogdana Bogdanovica. Logorski kompleks pružao se duž leve obale Save, do Stare Gradiške, a i na drugu, bosansko-hercegovacku stranu. "

Ali odgovor na gornje pitanje, piše DW, možda valja tražiti u proširenju enigme, buduci da su se pre Jasenovca slicni natpisi pojavili na mnogim drugim mestima u Hrvatskoj, u raznim oblicima.

Komemorativni povodi jedne desnicarsko-ekstremisticke paravojne jedinice s pocetka pretprošle decenije, svakako nisu ni prva, ni jedina njihova pojava u poslednjih cetvrt stoleća.

Uz HOS, dolazimo do pravnog paradoksa u koji su vec godinama zapetljane hrvatske vlasti. Franjo Tudman je svojevremeno zabranio HOS i naložio pragmaticno inkorporiranje njegovih pripadnika u jedinstvenu hrvatsku vojsku. Samo udruženje ostaje registrovano uz sporni ustaški pozdrav, kao jedan od podsetnika na ciju se tradiciju i dalje HOS-ovci pozivaju. Obeležja domacih kolaboracionista okupatora i njihovog zlocinackog režima u Drugom svetskom ratu, medutim, uskoro bivaju stavljena van zakona, navodi DW.

Nije bilo teško zakljuciti da njihov zaostatak u formalno-službenoj registraciji HOS-a ostaje do dan-danas najprikladnije uporište NDH-nostalgicara. I u taj se pretinac poseže svaki put kada nekome zatreba malo konfrontacije sa vlastima, neistomišljenicima, medijima.

Slican je primer bio sa HOS-ovim spomenikom u Splitu pre dve godine, ali s njega je natpis „Za dom – spremni“ ubrzo uklonjen. Ipak, može se definitivno reci da hrvatske vlasti generalno izbegavaju suocavanje s tim problemom koji bi, u protivnom, mogao dosta jednostavno da se rašcisti.

Ustaške oznake su zabranjene po nekoliko prekršajnih zakona i sve propratne kontroverze ne bi trebalo da predstavljaju tako veliku prakticnu poteškocu, samo kad bi bilo one famozne politicke volje za hvatanje ukoštac sa vlastitim sramotama.

„Ali cini mi se da taj, vec trajno problematicni aspekt hrvatske politike, može donekle da reši samo HDZ“, ocenjuje za DW Berto Šalaj, politikolog sa zagrebackog Fakulteta politickih nauka.

"To se videlo s primerom Ive Sanadera, relativno uspešnim u tom pogledu", nastavlja Šalaj, "dok je sada rec o malo drukcijim odnosima u toj stranci".

"Jer, vidi se da interni ekstremi pokazuju otpor prema pokušajima novog lidera Andreja Plenkovica da ih pomakne ka ublaženijim pozicijama desnog centra. Oni to izvode i kroz poslanicki klub u parlamentu, ali i pomocu raznih vezanih udruženja. Tako da je loše i to što generalno imamo sugradane koji slave jedan od najozloglašenijih evropskih režima 20. veka, kao i to što oni ne podnose ni svog šefa koji je umeren, a hrvatski je premijer", rekao je Šalaj.

On je mišljenja, prenosi DW, da Plenkovic procenjuje da još nema snage za obračun s radikalima, pa se i ne odreduje izricito prema slucaju Jasenovca - ali i da se valjda ne zavarava kako ce njihovo delovanje prestati samo od sebe. "Uz tolerisanje bi mogli dodatno da se osokole, da rašire krila za dalje akcije"

S druge strane, pak, uz ovakve slucajeve, poseže se i za poređenjem ustaške ideologije s onom komunistickom i socijalistickom. Na zahtev da se uklone ustaški ili generalno fašisticki i nacisticki simboli, redovno se uzvraca da treba skloniti i npr. crvenu zvezdu petokraku.

"U načelu, pravdanje jednog zlocina drugim je neprihvatljivo. Pritom znamo da je ustaški režim bio izrazito zlocinacki, i u teoriji i u praksi. Komunisticki je u teoriji bio veoma prihvatljiv, a i u praksi je bio uglavnom pozitivan. Pa i njegovih zlocina nije bilo jednako mnogo '45. i '65. i '85", zaključuje Šalaj.

Karakter neke ideologije ocigledno nije moguce išcitavati samo iz njegove teorije ili samo iz prakse, a da ne govorimo o tom pripadajućem istorijskom i geopolitickom kontekstu. Celokupno hrišćanstvo, recimo - kao nasleđe, teologija, bogosluženje, kultura - bilo bi u protivnom među prvim kandidatima za ukidanje zakonskim dekretom, a narocito bi to bio slucaj s Rimokatolickom crkvom, navodi nemački radio.

S tim će se u principu složiti i Luka Bogdanić sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu, a cije podrucje naucnog rada je, izmedu ostalog, i filozofija politike.

"Nema ideologije koja je bila totalno sveta i koja je ostala neokaljana dok pobeduje" smatra Bogdanić.

„Ali moderno društvo ne sme ovako da se politicki postavlja u odnosu na prošlost i sadašnjost. Mi ovde imamo posla s manipulacijom, sa revizionizmom koji, a to je veoma važno, buja posvuda", rekao je Bogdanić za DW.

„Govorim o Evropi, ali taj proces uspeva i šire, na talasu ekonomske krize u kojoj brzo rastu populizmi koji svet dele na ’moje’ i ’tvoje’. Tako izazvane napetosti odgovaraju desnici, ona tu nalazi svoje vrednosti, a uvek i sama u pozadini ima materijalni interes svoje elite, naspram apstraktnih vrednosti domovine, nacije, konfesije. Dogovor takve nove desnice i savremene levice koja se i sama pomakla u centar, tada se urušava, jer nema dovoljno novca za sve. A establišment sleva i zdesna ionako je postao previše medusobno nalik. Upravo to čekaju pravi fašisti“, smatra Bogdanić.

Ovaj mladi naucnik, koji se inace školovao u Rimu, smeje se na izgovore desnicara po kojima je npr. poklič "Za dom - spremni" u stvari stari, istorijski hrvatski pozdrav.

"Da li bi tako u Italiji mogli nesmetano da se pozivaju na Rimski pozdrav, tj. onu musolinijevsku uzdignutu desnu ruku, a s opravdanjem u navodnom iskazivanju poštovanja prema latinskoj baštini? To su naprosto taktike da se sporni sadržaj nekako provuce ispod radara. No hrvatskoj će politici još izlaziti na nos to što je HOS svojevremeno gurnut pod tepih - tobože ukinut, a zapravo priznat. Tako je odgovaralo režimu, a što je i kontradiktorno i tragicno", navodi Bogdanić.

U išcekivanju daljeg (ne)reagovanja hrvatskih vlasti povodom jasenovackog i slicnih primera politicke klopke, piše DW, vredi istaći poucni drugaciji slucaj sa hrvatskim pravosuđem koje je proletos uvažilo mišljenje državnog tužilaštva o ispadu fudbalskog reprezentativca Džoa Šimunica.

On je krajem 2013. godine animirao tribine na stadionu u Maksimiru, više puta izvikujuci u mikrofon "Za dom", a veliki broj navijaca uzvraćao mu je sa "Spremni“.

Tužilaštvo je uložilo žalbu na rešenje prvostepenog suda zbog suviše niske novcane kazne, a viša pravosudna instanca potom je uvažila stav da je Šimunic "bio svestan da uzvik ’Za dom’, uz otpozdrav ’Spremni’, simbolizuje zvanicni pozdrav za vreme totalitarnog režima NDH, odnosno da kao takav predstavlja manifestaciju rasisticke ideologije, prezir prema drugim ljudima zbog njihove verske i etnicke pripadnosti, te trivijalizaciju žrtava zlocina protiv covecnosti", naveo je DW.
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!