Glavaš jeste „osobit“ slučaj samo po tome što su njegove metode mučenja zaista „atipične i jedinstvene“ (slučajevi „selotejp“ i „garaža“) i što je u pitanju jedan od hrvatskih heroja domovinskog rata.
Savo Štrbac BEOGRAD - Prvostepenom presudom objavljenom 26. septembra, Županijski sud u Splitu proglasio je krivim Dragana Vasiljkovića alijas kapetana Dragana za četiri dela ratnog zločina iz dva događaja, izrekavši mu jedinstvenu kaznu od 15 godina zatvora.

Međutim, od tada u javnost nije procurila nijedna informacija o daljem toku postupka, pa obaveštavam zainteresovane da prvostepena presuda još nije ni dostavljena strankama, a rok za žalbu teče od uručenja pismenog otpravka presude. A kada će biti dostavljena ne zna se, ali se zna šta piše u čl. 458. hrvatskog ZKP: objavljena presuda mora se napisati i otpremiti u roku od mesec dana posle objave, i taj rok se, u složenijim predmetima, može produžiti za još mesec dana. Ako je optuženi u istražnom zatvoru, pisana presuda mora biti poslana u roku koji je upola kraći od pomenutih. I pomenuti rokovi se, međutim, mogu prekoračiti ako ih se predsednik raspravnog vijeća iz “nepredvidljivih ili neotklonjivih razloga nije mogao pridržavati te o tome obavesti predsednika suda”.

Činjenica da se optuženi nalazi u istražnom zatvoru i da mu presuda, iako je od objavljivanja prošlo više od mesec dana, još nije dostavljena, upućuje na zaključak da je predsednik vijeća koristio razloge za prekoračenje propisanih rokova.

Istovremeno sa objavljivanjem osuđujuće presude raspravno veće je donelo i odluku o produženju istražnog zatvora do pravosnažnosti presude, pozivajući se na obavezujuću procesnu normu o produženju pritvora kad se izrekne kazna preko pet godina zatvora. Odbrana je u zakonskom roku od tri dana uložila žalbu na tu odluku, pobijajući je zbog povrede načela razmernosti – optuženi je do objavljivanja presude ukupno bio lišen slobode više od 11 godina zatvora, što iznosi više od tri četvrtine izrečene kazne, a i isteklo je maksimalno vreme istražnog zatvora.

Odbrana se pozvala i na dosadašnju praksu Vrhovnog suda RH u sličnim situacijama u predmetima „Glavaš“ i „Arambašić“.

Branimiru Glavašu, hrvatskom generalu, pravosnažnu presudu od osam godina ukinuo je Ustavni sud i predmet vratio na ponovno suđenje Vrhovnom sudu, koji mu nije produžio pritvor iako mu je ukupna kazna prelazila pet godina zatvora, od čega je izdržao pet godina i četiri mjeseca. U slučaju Mitra Arambašića, vojnika Srpske vojske Krajine, koji je uhapšen u SAD na osnovu Interpolove poternice raspisane po zahtevu hrvatskog pravosuđa po pravosnažnoj presudi kojom je u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora, potvrđenoj i u ponovljenom postupku. Vrhovni sud mu je ukinuo istražni zatvor uvažavajući načelo razmernosti uz obrazloženje da je ukupno, što u ekstradicionom zatvoru u Americi, što na izdržavanju kazne i istražnom zatvoru u RH, proveo šest godina sedam meseci i 22 dana.

Vrhovni sud je svojom odlukom od 16. oktobra, koja je uručena strankama početkom novembra, odbio žalbu optuženog Vasiljkoviću kao neosnovanu uz obrazloženje da se lišenje slobode u postupku ekstradicije ne može računati u istražni zatvor u toku trajanja postupka kod domaćeg suda.

Ne radi se, po mišljenju Vrhovnog suda, ni o identičnoj situaciji ovog sa slučajem Glavaš, budući da je Ustavni sud u svojoj odluci naveo da je to “osobit, atipičan i jedinstven slučaj u dosadašnoj praksi koji se ne može podvesti ni pod jednu od uobičajenih situacija”.

Procesna situacija u ovom predmetu, navodi se u odluci Vrhovnog suda, nije identična niti s procesnom situacijom u slučaju Arambašić, u kojem je do ukidanja istražnog zatvora, zbog povrede načela razmernosti, došlo u obnovljenom postupku, a u ovom konkretnom slučaju se ne radi niti o pravosnažnoj presudi niti o obnovljenom postupku.

Zaista ne treba biti pravnik da bi se zaključilo da ovakva objašnjenja nisu ni dosledna ni logična. Glavaš jeste „osobit“ slučaj samo po tome što su njegove metode mučenja zaista „atipične i jedinstvene“ (slučajevi „selotejp“ i „garaža“) i što je u pitanju jedan od hrvatskih heroja domovinskog rata. A obrazloženje Vrhovnog suda „drugačije procesne situacije“ ovog od slučaja Arambašića je atak na pravnu i životnu logiku, uključujući i matematiku kao egzaktnu nauku.

Savo Štrbac, Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas“
Politika, 13. novembar 2017, štampano izdanje
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!