Ratko Dmitrović BEOGRAD - Nije tačno da su Srbi bili agresor u Hrvatskoj. Prvi tamošnji ministar policije Josip Boljkovac napisao je knjigu u kojoj ima rečenica: „Nije Jugoslavija napala Hrvatsku, nego je Hrvatska napala Jugoslaviju“. I tako je došlo do građanskog rata.

Pitanje asimilacije mlađe populacije Srba u Hrvatskoj izvesnije je od očuvanja identiteta, smatra Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća, naglašavajući da su preslabi instrumenti unutar srpske zajednice u Hrvatskoj, medijski, obrazovni i kulturni, koji treba da spreče tu asimilaciju.

Ono što je neophodno da bi se promenila sadašnja pozicija Srba u Hrvatskoj i nekoliko godina i decenija u prošlosti, prema mišljenju Ratka Dmitrovića, direktora RAS televizije, jeste definicija rata koji je vođen tokom devedesetih godina prošlog veka.

JEDINKE NEMAJU ZA ŠTA DA SE UHVATE

„Iz te definicije, a ona je službena hrvatska i glasi: ’Hrvatska je bila napadnuta od strane Srbije i lokalnih Srba‘, proističe sve ono što je Srbe zadesilo i što im se još događa u Hrvatskoj nakon rata. Dakle, Srbi su označeni kao agresori, kao neko ko je napao sopstvenu državu uz pomoć druge države. I iz te postavke Hrvati crpe odnos, a sad ću reći i mržnju i netrpeljivost prema Srbima“, kategoričan je Dmitrović za Sputnjik.

Na skupu „Položaj srpske nacionalne manjine u susednim zemljama“, koji je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti, Milorad Pupovac je istakao i da je Srbima u Hrvatskoj stalo da Hrvatska i Srbija otpočnu dijalog, jer je odsustvo dijaloga ozbiljna prepreka za očuvanje prava srpske zajednice.

Najveći problem očuvanja srpskog identiteta u Hrvatskoj, sugeriše tamošnji novinar Denis Kuljiš, jeste što je preostao vrlo mali broj njih i podeljeni su između grada i nekih ruralnih područja, gde su zanemarljiva i siromašna manjina.

„Ovi u gradu su asimilovani prema prirodi stvari. To je kao u doba Jugoslavije, kad Hrvati dođu u Beograd i onda nakon nekog vremena svi navijaju za Crvenu zvezdu. U gradu se prirodno asimiluju i vrlo malo ima tih aktivnosti koje očuvaju“, smatra Kuljiš.
Govoreći o najavljenoj Deklaraciji o opstanku i zaštiti Srba u regionu koja se sprema u Srbiji, predsednik SNV-a rekao je da bi, da se on pita da bira između deklaracije i strategije, pre odabrao strategiju.

„Strategija bi sadržavala mnogo više od Deklaracije. Deklaracija ne može sadržati sve što i strategija, a može proizvesti neku vrstu krive percepcije i krivog viđenja“, pojasnio je Pupovac.

Rekao bih, napominje Kuljiš za Sputnjik, da bi koristilo izdavaštvo, ali izdavaštva nema ni na hrvatskom, a kamoli na srpskom.
„Imate crkvu kroz koju se čuva identitet, ali to zahvata samo manji broj ljudi. Naprosto ne idu svi u crkvu. Ovi u gradu idu za Božić, na slave i blagdane. Postoje i neke emisije, ali su to sve neke manjinske priče koje vrlo slabo funkcionišu. Najveći problem Srba jeste da ih je naprosto veoma malo ostalo u Hrvatskoj. I oni su pre bili većina u manjim gradovima, pa su imali lokalni karakter koji je onda pridonosio očuvanju“, podvlači Kuljiš.

JEDINO REŠENJE PROMENA NARATIVA

Srbi ne smeju da ukažu na svoj položaj, poručuje Ratko Dmitrović, jer istog trenutka dolazi rečenica: „Budite sretni da ste i takvi i da ste tu, u toj poziciji, jer vi ste agresori, vi ste napali svoju državu, vi ste razorili Hrvatsku“, i tako dalje.

„To nije tačno. Sve je obrnuto. I stalno ponavljam, dosadan sam i sebi i drugima, ali moram, drugačije ne može. Prvi ministar policije Hrvatske, Tuđmanov Josip Boljkovac napisao je knjigu u kojoj ima rečenica: ’Nije Jugoslavija napala Hrvatsku, nego je Hrvatska napala Jugoslaviju‘. I tako je došlo do građanskog rata. I to je sve jasno“, posebno naglašava Dmitrović.

Dakle, Srbi u Hrvatskoj, savetuje Dmitrović, moraju da smognu snage da promene narativ.

„Pre svega, Pupovac koji sad ovo govori mora da smogne snage, ako se već bavi politikom, a prilično je kapitalizovao svoju poziciju u Hrvatskoj, da kaže ovu rečenicu. Dakle, nismo mi gospodo uz pomoć Srbije napali Hrvatsku, nego ste vi napali nas, tako što ste nas izbacili iz Ustava, tako što ste tražili izjavu o lojalnosti kao Ante Pavelić 1941. godine“, podvlači Dmitrović.

I to sve, dodaje on, mora službeni Beograd da podrži Deklaracijom o razbijanju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
„Ta deklaracija mora da bude usvojena u Skupštini Srbije i u njoj treba da se kažu te činjenice koje idu u prilog i Srbiji i Srbima. Dok se to ne uradi, ne vidim na koji način Srbima u Hrvatskoj može da bude bolje“, zaključuje Dmitrović.

Književnost i pozorište ne pomažu u pravoj meri mirnodopskoj atmosferi, smatra Denis Kuljiš, koliko popularne stvari poput muzike, sporta ili turizma.
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!