izbjeglice BEOGRAD - Svetski dan izbeglica Srbija dočekuje sa skoro 30.000 ljudi sa izbegličkim statusom. Oko 700 izbeglih i raseljenih živi u 17 kolektivnih centara.

Sa dvoje dece Dušanka i Milan Pjevalica izbegli su iz Knina 1995. godine. Ni posle više od dve decenije nisu uspeli da vrate stari dom. Otvorili su nam vrata sobe u Kolektivnom centru u Krnjači u kojoj žive 14 godina. Osim bolnih sećanja, fotografija, sa nama su podelili nezadovoljstvo jer ih se, kažu, svi sete samo jednom godišnje, na dan izbeglica.

"Četrnaest godina nikakva primanja, gledala sam hoće li mi ko pružiti dinar, pa onda zamislite kakav je to život. On je išao dole u Čortanovce da jadnik kopa baštu i obrađuje voćku da koji dinarčić dobije, bili smo željni svega. Kada je napunio 65 godina 2008. otišao je u Hrvatsku da ostvari penziju i eto kako živimo", ističe Dušanka Pjevalica, izbeglica iz Knina.

Konačno su na pragu novog smeštaja - plan je da se do kraja 2016. godine većina porodica iz devet kolektivnih centara useli u socijalne stanove, kažu u Komesarijatu za izbeglice.

"Na nekim od tih stanova zbog strukture korisnika nikada neće biti dozvoljen otkup, država će im pomogati da plate struju i vodu, da plate ostale obaveze, imaće adekvatno socijalno zbrinjavanje za vreme trajanja celog svog života. Od 2008. godine svaki čovek koji je izašao iz Centra je došao pod svoj krov, da li je dobio montažnu kuću, da li je kupio seosko domaćinstvo, da li je dobio socijalno stanovanje ili stan, da li je dobio građevinski materijal, tek otišao je pod svoj krov", kaže Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Srbije.

U toku je i borba za vraćanje izgubljene imovine. Srbi kojima je 90-ih godina u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji oteta i uništena imovina, mogu da se prijave Savezu Srba iz regiona do kraja godine.

"Obećavamo da ćemo angažovati profesore sa pravnog fakulteta, da ćemo raditi jednu ozbiljnu analizu popisnog materijala, da će iz toga proisteći jedan izveštaj koji ćemo prevesti na engleski jezik i poslaćemo ga na stotine adresa međunardonoj zajednici da pokažemo evropskoj međunarodnoj javnosti da se posle 20 godina od završetka rata na prostoru Zapadnog Balkana još masovno krše ljudska prava", navodi Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona.

Prošle godine suočili smo se sa migrantskom krizom. Procenjuje se da je kroz našu zemlju prošlo najmanje 700.000 migranata.

Pripremila Tamara Tankosić
Srpski odgovor na migrantsku krizu jesu otvorene granice, solidaranost, pomoć. Razlog zašto smo je razumeli bolje od mnogih jeste i skoro trodecenijsko iskustvo Srbije sa problemom izbeglih i raseljenih.
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!