lk mup ZAGREB - I površnom poznavaocu prilika jasno je da je u toj masi najviše Srba koji su Hrvatsku „napustili“ pre 20 godina kada je u avgustu 1995. njihove kuće i imanja zahvatilo „olujno“ nevreme. I zato se ovaj potez zvaničnog Zagreba koji je odlučilo da „odlazak“ Srba ozakoni i tako problem reši vo vjeki vjekov među Srbima tumači kao završni, administrativni kraj „Oluje“.

Takvom raspletu mnogo je doprineo i „selotejp“ na ustima srpskih poslanika i političkih predstavnika koji sada stidljivo upozoravaju na posledice i odašilju policiji apele da se ne drži zakona kao pijan plota.

Iz njihovih usta sada se može čuti da će „primena zakona o prebivalištu i knjiženje hrvatske države kao vlasnika zemljišta predstavljati problem za srpsku zajednicu u Hrvatskoj“.

A upravo su iz Srpskog narodnog veća u Zagrebu do poslednjeg dana govorili da neće biti masovnog brisanja iz prebivališta, a posle saopštenja MUP-a o 260.000 brisanih ni od koga više ni glasa. Na retke apele kojih je bilo uoči hrvatskog policijskog cunamija na lične karte izbeglih Srba niko se nije obazirao.

Podsetimo, novi hrvatski Zakon o prebivalištu donesen je još 2012, ali je njegova primena odlagana sve do kraja 2014, kako bi se umirila hrvatska dijaspora, ali i službenici u policijskim stanicama i diplomatskim predstavništvima u inostranstvu instruisali da ga primenjuju fleksibilno, tako što će Srbima bez milosti poništavati lične karte, a Hrvatima uvažavati činjenicu da su privremeno izvan zemlje. Uostalom, premijer Zoran Milanović umirivao je hrvatsku dijasporu da se „ne treba plašiti da će ostati bez hrvatskog prebivališta“.

Očito je dobro znao da će zakonske odredbe prema Hrvatima biti primenjivane na jedan način, a na drugi prema Srbima. Zato se nakon objave podatka o masovnom brisanju prebivališta niko od hrvatske dijaspore i nije oglasio protestom jer nije imao razloga za to.

Ali, zato su izbegli Srbi zbunjeni, uplašeni i šokirani. Policijski službenici prisiljavali su čak i one koji su u programu obnove i stambenog zbrinjavanja da izaberu prebivalište i ponište stare lične karte, čime gube pravo na obnovu, a time i na povratak. Tu ništa nije promenio ni predlog vođa izbegličkih organizacija u Srbiji da će se Srbi odreći prava na glasanje u Hrvatskoj samo da zadrže prebivalište. Zagreb je na sve to ostao slep i gluv. I zato su gubitak stare lične karte Srbi doživeli kao definitivni raskid veza sa zavičajem.

Kada emocije splasnu, na površinu će isplivati sasvim praktični problemi. U zavičaju su im ostale kuće, uglavnom devastirane i srušene, imanja, druge nekretnine. Iz Zagreba ih „umiruju“ da primena zakona neće uticati na njihovo hrvatsko državljanstvo i vlasništvo, ali su prećutali da će bez lične karte biti tretirani kao turisti u vlastitim kućama.

Pod maskom „čišćenja popisa birača“, što je bilo ključno opravdanje za donošenje spornog zakona, na delu je završno čišćenje Srba iz Hrvatske. Pogotovo kada se uskoro usvoji i zakon o oporezivanju imovine koji će srpske ruševine tretirati kao vikendice, pa će na njih morati plaćati i porez. Isto će biti i sa njivama koje ne obrađuju. Samo oni sa selotejpom na ustima i očima ne vide kakve će trajne posledice ti zakoni ostaviti na „srpsko pitanje“ u Hrvatskoj.

Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!
rek b or