branislav svonja NOVI SAD - U Srbiji 2015. godine živi 35.295 izbeglih iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, te 203.140 interno raseljenih sa Kosova i Metohije. Od tog broja, u Vojvodini boravi 18.072 lica s izbegličkim i 13.143 s raseljeničkim statusom. U Vojvodini, prema podacima Komesarijata za izbeglice boravi oko polovine od svih izbeglih lica koja su u periodu 1991.–1997. godine došla u Srbiju. Sa direktorom Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Branislavom Švonjom razgovaramo o promeni ove paradigme, o tome dokle se stiglo u rešavanju problema izbeglih i koji su planovi fonda ove godine.

Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima osnovan je 2006. godine. Šta ste za deceniju postojanja i rada postigli i na šta ste najviše ponosni?

Fond je u početku raspolagao značajnim sredstvima koja su omogućavala da se rešavaju problemi velikog broja ljudi, ali mu je budžet poslednjih godina bio drastično smanjen. Zbog toga je sve manje ljudi dobijalo pomoć. Sada se budžet Fonda ponovo povećava i bićemo u prilici da pomognemo velikom broju ljudi. To su najznačajnije promene i na njih smo istovremeno i najviše ponosni. Uspeli smo da se ponovo izborimo za veća sredstva i to je sad najvažnije.

Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima osnovan je radi pružanja pomoći i obezbeđenja trajnog zbrinjavanja lica koja, u skladu sa zakonom, imaju status izbeglih, prognanih i raseljenih lica sa boravištem, odnosno prebivalištem, na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Pored izbeglih lica, prema podacima registracije izbeglih lica iz 2004. godine, na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine boravi i značajan broj onih koji su izbegli usled ratnih sukoba na području bivše SFRJ i do sprovođenja ove registracije stekli su državljanstvo Republike Srbije. Naime, prema podacima popisa izbeglih lica u Republici Srbiji iz 1996. godine, na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine je bilo 229.811 izbeglih lica. Sticanjem državljanstva Republike Srbije, socijalno ekonomski status ovih lica nije bitno izmenjen i opterećen je sličnim egzistencijalnim problemima kao i izbeglih lica, pre svega nerešenim stambenim pitanjem.

Izbegličko poglavlje u Srbiji traje skoro dve decenije, a po broju izbeglih i interno raseljenih lica (IRL) Srbija je dugo bila na prvom mestu u Evropi.
U 2016. godini raspisana su tri javna poziva za pružanje pomoći za stambeno zbrinjavanje: otkupom seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji AP Vojvodine, javni poziv za nabavku građevinskog materijala kao pomoć započetoj izgradnji stambenih objekata u vlasništvu izbeglih i prognanih lica, te javni poziv za pomoć u građevinskom materijalu koji će biti iskorišćen za poboljšanje uslova stanovanja u stambenim objektima u vlasništvu izbeglih, prognanih ili raseljenih osoba. Koji su najčešći problemi sa kojima se suočavaju raseljena lica, a tiču se stambenog zbrinjavanja?

Rešavanja stambenog pitanja za izbeglice je, naravno, najvažnije. Rešavanje tog pitanja, međutim, dugo traje jer veliki broj ljudi nije u stanju da ga sam reši, a pomoć države do sada nije bila dovoljna. Veliki broj ljudi je bez posla i nema stalna primanja, ili su ta primanja mala, pa ne mogu sami da reše stambeno pitanje. Ljudi se snalaze tako što ili započinju da grade kuću ili kupuju starije seoske kuće, koje onda treba adaptirati. Zato je i potreba za pomoći u građevinskom materijalu sve veća. Postoje i problemi sa legalizacijom tih kuća i drugim pitanjima, ali oni će se rešiti uz razumevanje države. Važno je da ljudi dobiju krov nad glavom i da se više ne potucaju po podstanarstvu. Da ne plaćaju skupe kirije.

Neke od aktivnosti Fonda jesu i da predlaže nadležnim organima mere usmerene na trajnu i održivu integraciju i povratak korisnika Fonda, pa do one gde predlaže i podržava realizaciju programa zapošljavanja korisnika. Koliko nadležni organi imaju sluha i razumevanja za vaše predloge i sugestije?

Nadležni moraju imati sluha za ove probleme i pitanja. Naravno da su potrebe velike i da izbeglice nisu jedine kojima treba pomoć, ali izbeglice su naša briga i mi se borimo za njihove interese. Zadovoljan sam kako nadležni sada reaguju na naše predloge i sugestije jer ih prihvataju i spremni su da radimo zajedno. Očekujem da će ta podrška biti još veća.

Od 2008. godine učestvujete u realizaciji Tv emisije „Putevi nade“ čiji je program namenjen izbeglim i prognanim licima koja žele da se integrišu u ovdašnju društvenu zajednicu kao i onima koji nastoje da se vrate u zavičaj. Kakav je realni značaj ovakvih i sličnih emisija koje se bave informisanjem izbeglih ?

Značaj takvih emisija se ogleda u tome što se na taj način izbeglicama mogu pružiti informacije o mogućnostima koje im stoje na raspolaganju i u slučaju da žele da se trajno nastane u Srbiji i u slučaju da žele da se vrate. Takve emisije su prilika da saznaju kako mogu ostvariti svoja prava, kakva su iskustva drugih, kakva je situacija u mestu prethodnog prebivališta… Planiramo da s takvim emisijama nastavimo i u buduće, ali sa malo drugačijim konceptom. Pokušavamo da obezbedimo termin na RTS-u jer smatramo da je nacionalna televizija u obavezi da obezbedi prostor i za ove teme. Neka se ugledaju na HRT koji ima emisije o Hrvatima u BiH i Srbiji. I nacionalna televizija Srbije treba da ima emisije o Srbima u Hrvatskoj i BiH.”

Prošle godine nastavili ste realizovanje programa „idi-vidi“ poseta Republici Hrvatskoj koji ima za cilj pružanje pomoći u vidu besplatnog autobuskog prevoza, „idi-vidi posete“ licima izbeglim i prognanim iz Republike Hrvatske, a koji imaju prebivalište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Kakva iskustva nosite sa ovih četvorodnevnih poseta?

Taj autobus je značajan za izbeglice zato što im omogućava da besplatno odu u zemlju porekla i rešavaju svoja pravna, imovinska i druga pitanja, podnesu zahtev za dokumenta i slično. To im je dragocena pomoć jer su ta putovanja skupa i za mnoge ljude gotovo nedostižna. Da bi neko otišao do svog mesta u Dalmaciji i rešavao ova pitanja, njemu treba bar 100 evra, a to je u ovoj krizi za mnoge ljude previše. Zato im je ovaj autobus jedini način da zadovolje svoje potrebe. Zato ćemo i u ovoj godini organizovati te polaske i biće ih više nego lani.

Trajno zbrinjavanje kao krajnji cilj – po mnogim najavama koje dolaze sa različitih instanci, domaćih i međunarodnih organizacija, najozbiljnije se razmatraju modeli po kojima bi čitavo izbegličko pitanje na prostoru bivše Jugoslavije konačno bilo rešeno. Prema podacima kojima raspolažete, kada predviđate da bi se to moglo konačno završiti?

Veliki broj ljudi je još nezbrinut. Ako se rešavanje njihovih problema nastavi ovim tempom, onda će trajati jako dugo. Potrebno je da se obezbedi veća pomoć, da se i država i svi mi zajedno više angažujemo ako želimo da ova pitanja rešimo u nekom razumnom roku. Od toga koliko ćemo biti spremni da radimo na rešavanju ovih problema zavisi i koliko će to trajati. To sad ne mogu proceniti.

Koje su glavne aktivnosti koje vas očekuju u ovoj godini?

Ove godine ćemo realizovati sve programe pomoći, i to u znato većem obimu. Za 100 porodica ćemo obezbediti građevinski materijal, za još 100 ćemo obezbediti neke alate, mašine i opremu da ljudi mogu da rade i zarađuju za život, a kupićemo i najmanje 30 kuća. Posle nekoliko godina prekida, obezbedićemo i pomoć povratnicima u Hrvatskoj u vidu poljoprivredne mehanizacije i priključaka koju ćemo donirati zadrugama i udruženjima povratnika. Organizovaćemo polaske besplatnog autobusa za Hrvatsku, a obezbedili smo i novčanu pomoć učenicima srednjih škola iz izbegličkih porodica. Ubeđen sam da ćemo svi biti zadovoljni onim što ćemo uraditi u 2017. godini.
 
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!