branislav svonja NOVI SAD - U Srbiji 2015. godine živi 35.295 izbeglih iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, te 203.140 interno raseljenih sa Kosova i Metohije. Od tog broja, u Vojvodini boravi 18.072 lica s izbegličkim i 13.143 s raseljeničkim statusom. U Vojvodini, prema podacima Komesarijata za izbeglice boravi oko polovine od svih izbeglih lica koja su u periodu 1991.–1997. godine došla u Srbiju. Sa direktorom Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Branislavom Švonjom razgovaramo o promeni ove paradigme, o tome dokle se stiglo u rešavanju problema izbeglih i koji su planovi fonda ove godine.

Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima osnovan je 2006. godine. Šta ste za deceniju postojanja i rada postigli i na šta ste najviše ponosni?

Fond je u početku raspolagao značajnim sredstvima koja su omogućavala da se rešavaju problemi velikog broja ljudi, ali mu je budžet poslednjih godina bio drastično smanjen. Zbog toga je sve manje ljudi dobijalo pomoć. Sada se budžet Fonda ponovo povećava i bićemo u prilici da pomognemo velikom broju ljudi. To su najznačajnije promene i na njih smo istovremeno i najviše ponosni. Uspeli smo da se ponovo izborimo za veća sredstva i to je sad najvažnije.

Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima osnovan je radi pružanja pomoći i obezbeđenja trajnog zbrinjavanja lica koja, u skladu sa zakonom, imaju status izbeglih, prognanih i raseljenih lica sa boravištem, odnosno prebivalištem, na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Pored izbeglih lica, prema podacima registracije izbeglih lica iz 2004. godine, na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine boravi i značajan broj onih koji su izbegli usled ratnih sukoba na području bivše SFRJ i do sprovođenja ove registracije stekli su državljanstvo Republike Srbije. Naime, prema podacima popisa izbeglih lica u Republici Srbiji iz 1996. godine, na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine je bilo 229.811 izbeglih lica. Sticanjem državljanstva Republike Srbije, socijalno ekonomski status ovih lica nije bitno izmenjen i opterećen je sličnim egzistencijalnim problemima kao i izbeglih lica, pre svega nerešenim stambenim pitanjem.

Izbegličko poglavlje u Srbiji traje skoro dve decenije, a po broju izbeglih i interno raseljenih lica (IRL) Srbija je dugo bila na prvom mestu u Evropi.
U 2016. godini raspisana su tri javna poziva za pružanje pomoći za stambeno zbrinjavanje: otkupom seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji AP Vojvodine, javni poziv za nabavku građevinskog materijala kao pomoć započetoj izgradnji stambenih objekata u vlasništvu izbeglih i prognanih lica, te javni poziv za pomoć u građevinskom materijalu koji će biti iskorišćen za poboljšanje uslova stanovanja u stambenim objektima u vlasništvu izbeglih, prognanih ili raseljenih osoba. Koji su najčešći problemi sa kojima se suočavaju raseljena lica, a tiču se stambenog zbrinjavanja?

Rešavanja stambenog pitanja za izbeglice je, naravno, najvažnije. Rešavanje tog pitanja, međutim, dugo traje jer veliki broj ljudi nije u stanju da ga sam reši, a pomoć države do sada nije bila dovoljna. Veliki broj ljudi je bez posla i nema stalna primanja, ili su ta primanja mala, pa ne mogu sami da reše stambeno pitanje. Ljudi se snalaze tako što ili započinju da grade kuću ili kupuju starije seoske kuće, koje onda treba adaptirati. Zato je i potreba za pomoći u građevinskom materijalu sve veća. Postoje i problemi sa legalizacijom tih kuća i drugim pitanjima, ali oni će se rešiti uz razumevanje države. Važno je da ljudi dobiju krov nad glavom i da se više ne potucaju po podstanarstvu. Da ne plaćaju skupe kirije.

Neke od aktivnosti Fonda jesu i da predlaže nadležnim organima mere usmerene na trajnu i održivu integraciju i povratak korisnika Fonda, pa do one gde predlaže i podržava realizaciju programa zapošljavanja korisnika. Koliko nadležni organi imaju sluha i razumevanja za vaše predloge i sugestije?

Nadležni moraju imati sluha za ove probleme i pitanja. Naravno da su potrebe velike i da izbeglice nisu jedine kojima treba pomoć, ali izbeglice su naša briga i mi se borimo za njihove interese. Zadovoljan sam kako nadležni sada reaguju na naše predloge i sugestije jer ih prihvataju i spremni su da radimo zajedno. Očekujem da će ta podrška biti još veća.

Od 2008. godine učestvujete u realizaciji Tv emisije „Putevi nade“ čiji je program namenjen izbeglim i prognanim licima koja žele da se integrišu u ovdašnju društvenu zajednicu kao i onima koji nastoje da se vrate u zavičaj. Kakav je realni značaj ovakvih i sličnih emisija koje se bave informisanjem izbeglih ?

Značaj takvih emisija se ogleda u tome što se na taj način izbeglicama mogu pružiti informacije o mogućnostima koje im stoje na raspolaganju i u slučaju da žele da se trajno nastane u Srbiji i u slučaju da žele da se vrate. Takve emisije su prilika da saznaju kako mogu ostvariti svoja prava, kakva su iskustva drugih, kakva je situacija u mestu prethodnog prebivališta… Planiramo da s takvim emisijama nastavimo i u buduće, ali sa malo drugačijim konceptom. Pokušavamo da obezbedimo termin na RTS-u jer smatramo da je nacionalna televizija u obavezi da obezbedi prostor i za ove teme. Neka se ugledaju na HRT koji ima emisije o Hrvatima u BiH i Srbiji. I nacionalna televizija Srbije treba da ima emisije o Srbima u Hrvatskoj i BiH.”

Prošle godine nastavili ste realizovanje programa „idi-vidi“ poseta Republici Hrvatskoj koji ima za cilj pružanje pomoći u vidu besplatnog autobuskog prevoza, „idi-vidi posete“ licima izbeglim i prognanim iz Republike Hrvatske, a koji imaju prebivalište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Kakva iskustva nosite sa ovih četvorodnevnih poseta?

Taj autobus je značajan za izbeglice zato što im omogućava da besplatno odu u zemlju porekla i rešavaju svoja pravna, imovinska i druga pitanja, podnesu zahtev za dokumenta i slično. To im je dragocena pomoć jer su ta putovanja skupa i za mnoge ljude gotovo nedostižna. Da bi neko otišao do svog mesta u Dalmaciji i rešavao ova pitanja, njemu treba bar 100 evra, a to je u ovoj krizi za mnoge ljude previše. Zato im je ovaj autobus jedini način da zadovolje svoje potrebe. Zato ćemo i u ovoj godini organizovati te polaske i biće ih više nego lani.

Trajno zbrinjavanje kao krajnji cilj – po mnogim najavama koje dolaze sa različitih instanci, domaćih i međunarodnih organizacija, najozbiljnije se razmatraju modeli po kojima bi čitavo izbegličko pitanje na prostoru bivše Jugoslavije konačno bilo rešeno. Prema podacima kojima raspolažete, kada predviđate da bi se to moglo konačno završiti?

Veliki broj ljudi je još nezbrinut. Ako se rešavanje njihovih problema nastavi ovim tempom, onda će trajati jako dugo. Potrebno je da se obezbedi veća pomoć, da se i država i svi mi zajedno više angažujemo ako želimo da ova pitanja rešimo u nekom razumnom roku. Od toga koliko ćemo biti spremni da radimo na rešavanju ovih problema zavisi i koliko će to trajati. To sad ne mogu proceniti.

Koje su glavne aktivnosti koje vas očekuju u ovoj godini?

Ove godine ćemo realizovati sve programe pomoći, i to u znato većem obimu. Za 100 porodica ćemo obezbediti građevinski materijal, za još 100 ćemo obezbediti neke alate, mašine i opremu da ljudi mogu da rade i zarađuju za život, a kupićemo i najmanje 30 kuća. Posle nekoliko godina prekida, obezbedićemo i pomoć povratnicima u Hrvatskoj u vidu poljoprivredne mehanizacije i priključaka koju ćemo donirati zadrugama i udruženjima povratnika. Organizovaćemo polaske besplatnog autobusa za Hrvatsku, a obezbedili smo i novčanu pomoć učenicima srednjih škola iz izbegličkih porodica. Ubeđen sam da ćemo svi biti zadovoljni onim što ćemo uraditi u 2017. godini.
 
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!

Banija

prica-koja-traje-skoro-150-godina-i-dio-palaic-mlinPriča koja traje skoro 150 godina ( I - dio ) - Palaić mlin
Kažu da se čovjek uvijek voli vratiti na mjesto koje mu je obilježilo život ili dio života posebno nekim lijepim uspomenama. Prelijep proljetni dan...
glina-ulaze-se-u-proizvodnju-u-poduzetnickoj-zoni-zeljezaraGLINA: Ulaže se u proizvodnju u Poduzetničkoj zoni “Željezara”
GLINA - Grad Glina zaključio je s najpovoljnijim ponuditeljem Šumarstvom Vis d.o.o. Glina ugovore o zakupu poslovnog prostora u Poduzetničkoj zoni...
uspomene-djeda-radeUspomene djeda Rade
DVOR NA UNI - Nedaleko Dvora, u Ćorama, prva naseljena kuća s desne strane je ona Rade Savića. Kada dolazite u selo Ćore, djeda Radu obavezno ćete zateći...
u-sumi-na-podrucju-petrinje-pronadjena-ubojita-sredstvaU šumi na području Petrinje pronađena ubojita sredstva
PECKI - U mjestu Pecki, na petrinjskom području, u šumi su pronađena odbačena razna ubojita sredstva. Dolaskom policijskog službenika protueksplozijske...

Društvo

busije-proslavile-slavu-ako-zaboravis-odakle-si-neces-znati-ni-ko-siBusije proslavile slavu: Ako zaboraviš odakle si, nećeš znati ni ko si
BUSIJE - Seme i uspomene, ikone i slave, grumen zavičajne zemlje, kamen iz temelja nekadašnjeg doma,...
potpisani-ugovori-o-izgradnji-261-stana-za-izbeglice-u-13-opstinaPotpisani ugovori o izgradnji 261 stana za izbeglice u 13 opština
VALJEVO - U okviru potprojekta 4 Regionalnog stambenog programa danas su potpisani ugovori za izgradnju...
bademi-vracaju-zivot-pustom-krajuBademi vraćaju život pustom kraju
BENKOVAC - U posljednje se vrijeme sve više stanovnika Zagore, Ravnih kotara i Bukovice okreće uzgoju...

Novosti

linta-pokusaj-izbegavanja-odgovornosti-za-srusene-kuceLinta: Pokušaj izbegavanja odgovornosti za srušene kuće
BEOGRAD - Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je kao poslednje brisanje traga Srba,...
strbac-zagreb-uz-pomoc-zakona-nastavlja-progon-srbaŠtrbac: Zagreb uz pomoć zakona nastavlja progon Srba
BEOGRAD - Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac rekao je Srni je da je tihi...
hho-pokusao-demantovati-brojku-od-67-496-izbrisanih-srbaHHO pokušao demantovati brojku od 67.496 izbrisanih Srba
ZAGREB - Iako se činilo da je nedavni tekst u zagrebačkim "Novostima" o više od 67.000 Srba izbrisanih...

Kontakt broj udruženja

061 64 70 422
svaki dan od 09 do 21 h

Pretraga sajta

Kultura

prividi-2Prividi (2)
Mora i noćnica I ovo su rod vještica. Mora i noćnica razlikuju se u tome: mora se, sasne, djecu malu, a...
banijac-milan-pribicevic-inspiracija-americkoj-umetniciBanijac Milan Pribićević inspiracija američkoj umetnici
BEOGRAD - U Muzeju primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu u toku je izložba "Srbija, rat i plakat...
veljko-ostojic-uspomene-nekeVeljko Ostojić: Uspomene neke
Bio sam u rodnom krajuNašao sam kuću staru,Banijaca nema višePo svijetu se raselišeOj Banijo tebi...
kuca-kulture-u-bjelovaruKuća kulture u Bjelovaru
BJELOVAR - U Bjelovaru je otvorena Kuća kulture srpske zajednice grada Bjelovara i...

Oluja

srbi-da-plate-uklanjanje-ostataka-domova-spaljenih-u-olujiSrbi da plate uklanjanje ostataka domova spaljenih u "Oluji"
GOSPIĆ - Srbima izbjeglim iz Gospića stigli su računi u iznosu od 700 do 2.700 evra koje bi trebalo da plate Hrvatskoj kako bi tamošnje komunalne službe...
kako-je-bivsi-pripadnik-hrvatske-vojske-pomogao-naslednicima-ubijenog-srbinaKako je bivši pripadnik hrvatske vojske pomogao naslednicima ubijenog Srbina
Slučaj Janka Ćakića iz okoline Kistanja, čija je porodica ovih dana uspela da u Županijskom sudu u Bjelovaru dobije odštetu od 108.000 evra zbog ubistva...
general-sreto-malinovic-krajina-je-izdana-i-prodataGeneral Sreto Malinović: Krajina je izdana i prodata
BEOGRAD - General Sreto Malinović je ratni heroj, odlikovan medaljom časti. Za ovu zemlju je tokom ratnih godina, ali i van njih, uradio mnogo.Međutim,...

Politika

sdss-nije-istina-da-smo-organizovali-i-placali-ljude-da-dodju-glasati-iz-srbijeSDSS: Nije istina da smo organizovali i plaćali ljude da dođu glasati iz Srbije
SISAK - SDSS se danas u popodnevnim satima oglasio o medijskim navodima o tome kako su iz te stranke organizovali prijevoz te platili građane iz Srbije da...
pupovac-gnusna-laz-da-su-glasovi-srba-placaniPupovac: Gnusna laž da su glasovi Srba plaćani
ZAGREB - Potpredsednik SDSS i zastupnik u Saboru Milorad Pupovac odbacio je kao gnusnu laž i klevetu tvrdnju da su Srbi iz Srbije s pravom glasa u...
lokalni-izbori-sdss-osvojio-najvise-glasova-srbaLokalni izbori: SDSS osvojio najviše glasova Srba
ZAGREB - Rezultati lokalnih izbora pokazali su da je SDSS ostao najjača srpska stranka, ali i da će njen vrh, i pored osvajanja nekih novih pozicija,...