branislav svonja NOVI SAD - U Srbiji 2015. godine živi 35.295 izbeglih iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, te 203.140 interno raseljenih sa Kosova i Metohije. Od tog broja, u Vojvodini boravi 18.072 lica s izbegličkim i 13.143 s raseljeničkim statusom. U Vojvodini, prema podacima Komesarijata za izbeglice boravi oko polovine od svih izbeglih lica koja su u periodu 1991.–1997. godine došla u Srbiju. Sa direktorom Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Branislavom Švonjom razgovaramo o promeni ove paradigme, o tome dokle se stiglo u rešavanju problema izbeglih i koji su planovi fonda ove godine.

Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima osnovan je 2006. godine. Šta ste za deceniju postojanja i rada postigli i na šta ste najviše ponosni?

Fond je u početku raspolagao značajnim sredstvima koja su omogućavala da se rešavaju problemi velikog broja ljudi, ali mu je budžet poslednjih godina bio drastično smanjen. Zbog toga je sve manje ljudi dobijalo pomoć. Sada se budžet Fonda ponovo povećava i bićemo u prilici da pomognemo velikom broju ljudi. To su najznačajnije promene i na njih smo istovremeno i najviše ponosni. Uspeli smo da se ponovo izborimo za veća sredstva i to je sad najvažnije.

Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima osnovan je radi pružanja pomoći i obezbeđenja trajnog zbrinjavanja lica koja, u skladu sa zakonom, imaju status izbeglih, prognanih i raseljenih lica sa boravištem, odnosno prebivalištem, na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Pored izbeglih lica, prema podacima registracije izbeglih lica iz 2004. godine, na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine boravi i značajan broj onih koji su izbegli usled ratnih sukoba na području bivše SFRJ i do sprovođenja ove registracije stekli su državljanstvo Republike Srbije. Naime, prema podacima popisa izbeglih lica u Republici Srbiji iz 1996. godine, na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine je bilo 229.811 izbeglih lica. Sticanjem državljanstva Republike Srbije, socijalno ekonomski status ovih lica nije bitno izmenjen i opterećen je sličnim egzistencijalnim problemima kao i izbeglih lica, pre svega nerešenim stambenim pitanjem.

Izbegličko poglavlje u Srbiji traje skoro dve decenije, a po broju izbeglih i interno raseljenih lica (IRL) Srbija je dugo bila na prvom mestu u Evropi.
U 2016. godini raspisana su tri javna poziva za pružanje pomoći za stambeno zbrinjavanje: otkupom seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji AP Vojvodine, javni poziv za nabavku građevinskog materijala kao pomoć započetoj izgradnji stambenih objekata u vlasništvu izbeglih i prognanih lica, te javni poziv za pomoć u građevinskom materijalu koji će biti iskorišćen za poboljšanje uslova stanovanja u stambenim objektima u vlasništvu izbeglih, prognanih ili raseljenih osoba. Koji su najčešći problemi sa kojima se suočavaju raseljena lica, a tiču se stambenog zbrinjavanja?

Rešavanja stambenog pitanja za izbeglice je, naravno, najvažnije. Rešavanje tog pitanja, međutim, dugo traje jer veliki broj ljudi nije u stanju da ga sam reši, a pomoć države do sada nije bila dovoljna. Veliki broj ljudi je bez posla i nema stalna primanja, ili su ta primanja mala, pa ne mogu sami da reše stambeno pitanje. Ljudi se snalaze tako što ili započinju da grade kuću ili kupuju starije seoske kuće, koje onda treba adaptirati. Zato je i potreba za pomoći u građevinskom materijalu sve veća. Postoje i problemi sa legalizacijom tih kuća i drugim pitanjima, ali oni će se rešiti uz razumevanje države. Važno je da ljudi dobiju krov nad glavom i da se više ne potucaju po podstanarstvu. Da ne plaćaju skupe kirije.

Neke od aktivnosti Fonda jesu i da predlaže nadležnim organima mere usmerene na trajnu i održivu integraciju i povratak korisnika Fonda, pa do one gde predlaže i podržava realizaciju programa zapošljavanja korisnika. Koliko nadležni organi imaju sluha i razumevanja za vaše predloge i sugestije?

Nadležni moraju imati sluha za ove probleme i pitanja. Naravno da su potrebe velike i da izbeglice nisu jedine kojima treba pomoć, ali izbeglice su naša briga i mi se borimo za njihove interese. Zadovoljan sam kako nadležni sada reaguju na naše predloge i sugestije jer ih prihvataju i spremni su da radimo zajedno. Očekujem da će ta podrška biti još veća.

Od 2008. godine učestvujete u realizaciji Tv emisije „Putevi nade“ čiji je program namenjen izbeglim i prognanim licima koja žele da se integrišu u ovdašnju društvenu zajednicu kao i onima koji nastoje da se vrate u zavičaj. Kakav je realni značaj ovakvih i sličnih emisija koje se bave informisanjem izbeglih ?

Značaj takvih emisija se ogleda u tome što se na taj način izbeglicama mogu pružiti informacije o mogućnostima koje im stoje na raspolaganju i u slučaju da žele da se trajno nastane u Srbiji i u slučaju da žele da se vrate. Takve emisije su prilika da saznaju kako mogu ostvariti svoja prava, kakva su iskustva drugih, kakva je situacija u mestu prethodnog prebivališta… Planiramo da s takvim emisijama nastavimo i u buduće, ali sa malo drugačijim konceptom. Pokušavamo da obezbedimo termin na RTS-u jer smatramo da je nacionalna televizija u obavezi da obezbedi prostor i za ove teme. Neka se ugledaju na HRT koji ima emisije o Hrvatima u BiH i Srbiji. I nacionalna televizija Srbije treba da ima emisije o Srbima u Hrvatskoj i BiH.”

Prošle godine nastavili ste realizovanje programa „idi-vidi“ poseta Republici Hrvatskoj koji ima za cilj pružanje pomoći u vidu besplatnog autobuskog prevoza, „idi-vidi posete“ licima izbeglim i prognanim iz Republike Hrvatske, a koji imaju prebivalište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Kakva iskustva nosite sa ovih četvorodnevnih poseta?

Taj autobus je značajan za izbeglice zato što im omogućava da besplatno odu u zemlju porekla i rešavaju svoja pravna, imovinska i druga pitanja, podnesu zahtev za dokumenta i slično. To im je dragocena pomoć jer su ta putovanja skupa i za mnoge ljude gotovo nedostižna. Da bi neko otišao do svog mesta u Dalmaciji i rešavao ova pitanja, njemu treba bar 100 evra, a to je u ovoj krizi za mnoge ljude previše. Zato im je ovaj autobus jedini način da zadovolje svoje potrebe. Zato ćemo i u ovoj godini organizovati te polaske i biće ih više nego lani.

Trajno zbrinjavanje kao krajnji cilj – po mnogim najavama koje dolaze sa različitih instanci, domaćih i međunarodnih organizacija, najozbiljnije se razmatraju modeli po kojima bi čitavo izbegličko pitanje na prostoru bivše Jugoslavije konačno bilo rešeno. Prema podacima kojima raspolažete, kada predviđate da bi se to moglo konačno završiti?

Veliki broj ljudi je još nezbrinut. Ako se rešavanje njihovih problema nastavi ovim tempom, onda će trajati jako dugo. Potrebno je da se obezbedi veća pomoć, da se i država i svi mi zajedno više angažujemo ako želimo da ova pitanja rešimo u nekom razumnom roku. Od toga koliko ćemo biti spremni da radimo na rešavanju ovih problema zavisi i koliko će to trajati. To sad ne mogu proceniti.

Koje su glavne aktivnosti koje vas očekuju u ovoj godini?

Ove godine ćemo realizovati sve programe pomoći, i to u znato većem obimu. Za 100 porodica ćemo obezbediti građevinski materijal, za još 100 ćemo obezbediti neke alate, mašine i opremu da ljudi mogu da rade i zarađuju za život, a kupićemo i najmanje 30 kuća. Posle nekoliko godina prekida, obezbedićemo i pomoć povratnicima u Hrvatskoj u vidu poljoprivredne mehanizacije i priključaka koju ćemo donirati zadrugama i udruženjima povratnika. Organizovaćemo polaske besplatnog autobusa za Hrvatsku, a obezbedili smo i novčanu pomoć učenicima srednjih škola iz izbegličkih porodica. Ubeđen sam da ćemo svi biti zadovoljni onim što ćemo uraditi u 2017. godini.
 
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!

Banija

privremena-obustava-prometa-na-granicnom-prelazu-dvor-novi-gradPrivremena obustava prometa na graničnom prelazu Dvor - Novi Grad
DVOR NA UNI - U utorak, 27. juna od 9 do 13 sati, zbog ispitivanja stupnja nosivosti mosta na rijeci Uni privremeno će biti obustavljen promet preko...
u-sumi-brezovica-obiljezen-dan-antifasisticke-borbe-u-hrvatskojU šumi Brezovica obilježen Dan antifašističke borbe u Hrvatskoj
SISAK - U šumi Brezovica pokraj Siska, kod spomenika Prvom partizanskom odredu, obilježen je 22. lipnja, Dan antifašističke borbe u Hrvatskoj, u spomen na...
vijece-srpske-nacionalne-manjine-grada-petrinje-dobilo-nove-prostorijeVijeće srpske nacionalne manjine Grada Petrinje dobilo nove prostorije
PETRINJA - U prostoru Udruženja obrtnika Petrinja, Glina, Topusko otvorene su nove prostorije Vijeća srpske nacionalne manjine Grada Petrinje.Što će im...
humani-gest-protojereja-sase-umicevicaHumani gest protojereja Saše Umićevića
PETRINJA - Bez betonskog opsega, samo u iskopanu jamu, na rubnom dijelu parcela sv. Nikole na središnjem groblju u Petrinji, juče u podne pokopana je...

Društvo

dalmatinska-bukovica-pakleni-trougao-radja-buntovnikeDalmatinska Bukovica: Pakleni trougao rađa buntovnike
Dalmatinska Bukovica se nalazi u sjevernoj Dalmaciji, u trouglu između Knina, Benkovca i Obrovca. O tome...
devastirano-groblje-u-lisicinamaDevastirano groblje u Lisičinama
VOĆIN - Zbog nezakonite sječe stabala, pravoslavno groblje u Lisičinama, selu na području općine Voćin,...
brojni-problemi-naselja-grmovacBrojni problemi naselja Grmovac
GRMOVAC - Uz podršku narodnog poslanika Miodraga Linte dana 15. juna 2017. godine održan je sastanak...

Novosti

plenkovic-nije-tacno-da-je-vlada-odlucila-da-ploca-ostaje-u-jasenovcuPlenković: Nije tačno da je vlada odlučila da ploča ostaje u Jasenovcu
ZAGREB - Premijer Andrej Plenković demantovao je pisanje hrvatskih medija da sporna spomen-ploča sa...
ostojic-mi-antifasisti-se-moramo-suprotstaviti-zluOstojić: Mi antifašisti se moramo suprotstaviti zlu
ZAGREB - Mi, antifašisti se ne smijemo prebrojavati i tragati za onim u čemu se razlikujemo, nego se...
strbac-interpol-da-upozori-zagrebŠtrbac: Interpol da upozori Zagreb
BEOGRAD - Interpol treba da upozori Hrvatsku da prestane da zloupotrebljava ovu međunarodnu policijsku...

Kontakt broj udruženja

061 64 70 422
svaki dan od 09 do 21 h

Pretraga sajta

Kultura

veljko-ostojic-od-une-do-drineVeljko Ostojić: Od Une do Drine
Od Une do Drineima jedna zemljamome srcu dragaRepublika Srpska joj je imeTu žive naša braćanaš Mile...
odrzano-deseto-jubilarno-banijsko-vece-u-beograduOdržano Deseto jubilarno Banijsko veče u Beogradu
BEOGRAD - Zavičajno udruženje Banijaca, potomaka i prijatelja Banije, u petak 16. juna 2017. godine u...
kordunas-medju-tulipanima-kratki-espresso“Kordunaš među tulipanima”: Kratki espresso
Ne kaže se bez razloga da život čine sitnice. To su te neke male stvari, rituali, dnevne navike… Mnogi...
u-banjaluci-predstavljena-knjiga-hronika-prognanih-krajisnika-4U Banjaluci predstavljena knjiga "Hronika prognanih Krajišnika 4"
BANJALUKA - U Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske u Banjaluci je predstavljena...

Oluja

price-iz-izbjeglistva-popis-imovinePriče iz izbjeglištva: Popis imovine
Čitam ovih dana, spominju opet popis imovine. Sjetih se prvog popisa imovine s početka one prve izbjegličke jeseni. Tiskamo se u redovima, stavljamo na...
price-iz-oluje-putni-nalogPriče iz Oluje: Putni nalog
Treći “olujni” dan je na izmaku. Poslijepodne je prividno mirnije. Polako se spušta veče. Ponovo se čuje razmjena vatre. Tamo iz pravca Turnja uz izrazito...
medju-identifikovanim-srbima-i-branko-stojcevic-i-petar-krnjajicMeđu identifikovanim Srbima i Branko Stojčević i Petar Krnjajić
BEOGRAD - Na Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta u Zagrebu identifikovani su posmrtni ostaci 14 lica srpske nacionalnosti,...

Politika

orkanova-lista-novi-pritisci-na-predstavnike-srbaOrkanova lista: Novi pritisci na predstavnike Srba
SISAK - Desničarska struja u Sisačko-moslavačkoj županiji ponovno nije zadovoljna izborom dožupana iz srpskih redova. Pored bivšeg dožupana Bogdana...
nakon-drugog-kruga-lokalnih-izbora-optimizam-zavladao-u-kninuNakon drugog kruga lokalnih izbora optimizam zavladao u Kninu
KNIN - U drugom krugu lokalnih izbora nezavisni kandidat Marko Jelić ubjedljivo je porazio kandidatkinju HDZ-a za...
buduci-clan-hrvatske-vlade-obecao-uklanjanje-spomen-ploce-u-jasenovcuBudući član hrvatske vlade obećao uklanjanje spomen-ploče u Jasenovcu
ZAGREB - Predrag Štromar iz HNS-a, budući potpredsednik rekonstruisane hrvatske vlade, izjavio je da će sa ulaskom te stranke u vladu pitanje spomen-ploče...