U srcu zauvek Ličanke: Milena Čanković sa majkom Sokom u "Vestima" U srcu zauvek Ličanke: Milena Čanković sa majkom Sokom u "Vestima"BEOGRAD - Svoj prvenac, knjigu Divani ličkih spomenika, 48-godišnja Milena Čanković, rodom iz Srednje Gore kod Udbine, a koja danas živi u Švajcarskoj, posvetila je krajiškom narodu, svim nestalim, ubijenim, upokojenim i rasejanim po belom svetu, svima koji ostadoše da svedoče da je nekad tamo daleko, a srcu blizu, živeo jedan ponosan, pošten i vredan narod, pun prelepih običaja.

Sav prihod od ove knjige pisane na izvornom jeziku ličkog kraja će biti uložen u podizanje spomen-obeležja na Banstolu na Fruškoj gori, gde uskoro počinje i gradnja prve i za sada jedine crkve Blage Marije, posvećene žrtvama zločinačke akcije "Oluja".

- U čast svih pobrojanih, među kojima su i moji najdraži, novac od ove knjige ulažem u izgradnju znamenja koje će podsećati prolaznike i putnike namernike na veličinu i dušu jednog posebnog naroda, vekovima šibanog teškim uslovima na škrtom zemljištu i oštroj klimi, gaženog surovom istorijom i ubijenog nacionalizmom... Posvećujem je svim Ličanima i Ličankama koji zauvek ostadoše na ledinama kršne Like iza nas proteranih i raštrkanih po svetu... Do sada sam od prodaje svoje knjige prikupila više od 6.000 evra, što znači da će spomenik "Krajiška suza" uskoro biti podignut kako bi
PRILOG HRAMU

Imala je samo 10 godina kada su je roditelji, Geno i Soka Čanković, 1978. odveli od bake Jeke u Švajcarsku. Maštala je samo o jednom - da se vrati najlepšoj na svetu Lici. "Ali, nije to više stara Lika. U njoj sada još mogu da se čuju samo divani ličkih spomenika. Moji roditelji žive u Čortanovcima, obilazim ih često, baš kao i staro imanje u Srednjoj Gori, tamo nikog više nema, ali nema ni cene za koju bismo ga prodali - kaže Milena Čanković, koja je u svoje i ime svojih roditelja nedavno priložila Srpskoj pravoslavnoj crkvi 1.000 franaka, dar za izgradnju buduće crkve Blaga Marija u naselju Bandstol, na Fruškoj gori, posvećene žrtvama "Oluje".
svedočio o postojanju jednog naroda koji je ostao bez zavičaja, ali nije izgubio dušu. U spomeniku će večno goreti kandilo, simbol srca krajiškog, koje se nikad ugasiti neće i koje će uvek živeti za Krajinu - kaže nedavna gošća "Vesti", dobrotvorka Milena Čanković iz Šafhauzena, koja se i na ovaj način odužuje svojim korenima i zemlji sa koje potiče.

Mnogi se sećaju imena ove hrabre žene još od pre dve decenije kada je krenuo rat. Znala je samo jedno - da mora pomoći porodici, prijateljima i svom narodu. Počela je da prikuplja u Švajcarskoj humanitarnu pomoć, lekove i sanitetski materijal, a grad gde je dopremila prvi kontingent bio je - Knin.

LJUBAV PREMA RODNOM KRAJU

Mileni Čanković pišu znani i neznani iz svih krajeva sveta. Hvale je oni koji su pročitali njenu knjigu "Divani ličkih spomenika", a traže oni koji bi želeli da je imaju. Ljubav prema svojoj Lici prenela je iskrenošću i na čitaoce. Od jedne do druge priče upoznajemo ljude koji su obeležili jedno doba, običaje, tradiciju... Ovaj vlastiti spomenik ljubavi prema rodnom kraju autorka će uskoro promovisati i u Cirihu, Frankfurtu, Minhenu, a u januaru će biti pred zemljacima u Melburnu i Sidneju. A ipak, i dalje tvrdi: "Ja sam samo obična žena iz naroda, nisam književnica, stradanje mog naroda upisano je mojim srcem u ovo delo..."
Vozila je kombi sama, zaobilaznim putem preko Austrije, Mađarske, Srbije i Republike Srpske, ne razmišljajući da je ostavila svog trogodišnjeg sina. Vrednost pomoći i kilometre nije nikad zbrojila jer nikada nije ni prestala da pomaže, kako onima što im je ceo život bio u jednom zavežljaju, tako i danas Krajišnicima u Srbiji.

Oni što gledaju Milenu Čanković ovih dana kada gostuje po otadžbini, izvodeći monolog "Ličkulja", sastavljen od delova knjige 'Divani ličkih spomenika', smeju se do suza zgodama i nezgodama njene pokojne bake Bosiljke, rođene Štulić, a zvane Jeka... Sve dok ne čuju zašto se u njenoj knjizi Gospić piše sa malim slovom "g"!

- Tu su mi živeli rođena tetka i teča Nada i Milan Vraneš. Tokom rata su uhapšeni, odvojeni od grupe drugih Srba, zverski mučeni i ubijeni 1991. Njegova glava nađena je na štapu na grobu hrvatskog branitelja u Rijeci, a telo nad Senjom. Ona je ubijena hicima, a on je zaklan. I oprostila bi im i metak. Al' nož ne mogu! Ni na praznike naše kada se prašta... Niti oprostiti niti zaboraviti... Gospić će ostati grad velikih kukavica i malih ljudi. Grad koji se piše malim slovom. Nisam odustala da ih za zločin optužim. Evo, ovako, svojom knjigom, znam da će je neko pročitati i reći drugom, trećem.. Neka ostane još jedno svedočanstvo sramnog čina bezdušnog grada i njegovih stanovnika - kaže Milena Čanković i poručuje:

- Kad negde krenete, pozdravite se uvek. Mene odlazak i ovlaš pozdrav i dan danas još uvek boli. Rekoh li im ikad i dovoljno puta koliko su mi značili? Koliko sam ih volela? Zato, svaki put, ma gde pošli, pokažite svoju ljubav - kaže na rastanku naša gošća, pozdravljajući nas zagrljajem i poljupcem.
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!