Ikone BEOGRAD - Kulturno blago koje Hrvatska želi da vrati nije samo hrvatsko. Ono hrvatsko kulturno blago nikada nije ni bilo, niti je na taj način ikada poimano. To je kulturno blago Srba iz Hrvatske. Kada su oni napustili Hrvatsku, sa sobom su poneli i svoje kulturno blago.

Balkan je prostor na kome se paradoksi nadovezuju jedan na drugi, a srpsko-hrvatski odnosi mogu da posluže kao najbolji primer za takvu tezu. Ironijom istorijske sudbine, ovih dana Hrvatska se u očima svetske javnosti prikazuje kao zaštitnik kulturnog blaga Srpske pravoslavne crkve, imovine koju je u nekoliko istorijskih navrata pokušala da zatre u korenu.

Razlog za hrvatsku blokadu otvaranja poglavlja 26 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU je, između ostalog, i kulturno blago SPC sa teritorije Hrvatske, koje je tokom rata u Srbiju sklonjeno od uništenja.

Proces vraćanja kulturnog blaga Srba iz Hrvatske traje više od deset godina. Vredni predmeti duhovne i svetovne baštine sklonjeni su neposredno pre ili u toku građanskog rata u Hrvatskoj i smešteni su u velike nacionalne kulturne institucije u Srbiji — Narodni muzej u Beogradu, Muzej Srpske pravoslavne crkve i Republički i Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture.

Svi predmeti popisani su, restaurirani i konzervirani. Potpisivanjem sporazuma između vlada Srbije i Hrvatske 2002. godine, počeo je proces njihovog vraćanja. Tim dokumentom predviđeno je i osnivanje mešovite srpsko-hrvatske komisije za povraćaj kulturnih dobara. Od 2002. do 2004. godine Republici Hrvatskoj vraćeno je više od 20.000 inventarnih jedinica, a od 2012. godine Hrvatska potražuje nešto više od 1.000 predmeta. Predmet spora između Srbije i Hrvatske po pitanju vraćanja kulturnog blaga je način njegovog čuvanja. Dok Hrvatska insistira da se kulturno blago vrati i, ako ne može da bude čuvano u objektu u kome se nalazilo pre rata, bude pohranjeno u privremene depoe, Srbija insistira da se blago vrati na mesto iz koga je sklonjeno.

Tako su, na primer, 2013. vraćene ikone u crkvu Svetog Velikomučenika Dimitrija u Dalju i Svetog Georgija u Boboti. Nema crkve — nema ni povratka ikona, stav je srpskih članova mešovite komisije i SPC. Stav SPC je da njeno kulturno blago iz Hrvatske može biti vraćeno samo u manastire i crkve i to pošto nadležni episkopi to zatraže.

Međutim, Hrvatska se, bez obzira na postignute dogovore, služila političkim pritiscima u međunarodnim forumima kako bi ubrzala proces vraćanja kulturnog blaga. Hrvatski evroposlanici Tonino Picula i Dubravka Šuica 2014. tražili su da vraćanje „opljačkanog hrvatskog kulturnog blaga tokom rata devedesetih“ bude deo pregovaračkog paketa za ulazak Srbije u Evropu. Ovaj zahtev sada Hrvatska pokušava da progura na mala vrata. Problem je što to nije samo „hrvatsko kulturno blago“. Zapravo, ono hrvatsko kulturno blago nikada nije ni bilo, niti je na taj način ikada poimano. To je, ipak, kulturno blago Srba iz Hrvatske. Kada su oni napustili Hrvatsku, sa sobom su poneli i svoje kulturno blago.

Istoričar umetnosti i bivši kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac bio je, tokom devedesetih, član kriznog štaba koji je formirala vlada Srbije za staranje o umetničkom blagu na ratom zahvaćenom prostoru. Sve što je u to vreme sklonjeno, kaže on, popisano je i obrađeno. Kusovac podseća da su umetničke zbirke sklonjene iz Hrvatske u Srbiju bile izlagane. Jednom prilikom, takvu izložbu posetio je i pokojni srpski patrijarh Pavle. Tom prilikom, kaže Kusovac, patrijarh je rekao da će umetnička biti vraćena kada se vrati i narod.

„Ako oni mogu da kažu da se naš narod vratio u takvoj meri da može da se stara o svom duhovnom materijalnom kulturnom i umetničkom nasleđu, onda je to u redu. Ja mislim da se uslovi nisu stekli, to je moj lični stav“, kaže Kusovac.

Kusovac dodaje da je sve kulturno blago iz Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema (Vukovar i okolina) vraćeno. Što se tiče manastira Krka, najznačajnijeg srpskog manastira u Dalmaciji, dobar deo je vraćen na zahtev vladike Fotija, navodi Kusovac.

Kusovac je, kako kaže, svedočio o stradanju srpskog kulturnog blaga u Zapadnoj Slavoniji.

„Gledao sam sa padina Papuka kako Zenge (pripadnici hrvatske paravojne formacije „Zbor narodne garde“) divljaju, ruše jedan od najboljih arhitektonskih spomenika naše i njihove zajedničke baštine. To je barokni dvor u Pakracu. Iz njega iznose knjige, pale u dvorištu i igraju okolo kao Indijanci, neko čudno, divljačko kolo. To sam svojim očima gledao“, kaže Kusovac.

Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske deli Kusovčevu zabrinutost za srpsko kulturno blago u Hrvatskoj. Hrvatski zahtev za povraćaj kulturnog blaga, kaže Budimir, graniči se sa zdravim razumom.

„U vreme u kome se podižu ploče i spomenici ustaške ideologije, traže da se vrate preostale srpske ikone koje su jedino i sačuvane što su na vreme iznesene iz Hrvatske pre akcije ’Oluja‘. Niko, nažalost, ni sada ne pita Hrvatsku šta se desilo sa hiljadama ikona i drugih bogoslužbenih predmeta koji su posle progona Srba ostali u Hrvatskoj. Valjda sada i ovo traže kako bi i te ’ostatke ostataka‘ uništili i izbrisali milenijumsko prisustvo Srba na tim prostorima“, smatra Budimir.

Prema onome što se sada dešava u Hrvatskoj, nastavlja on, niko ne garantuje da već vraćeno kulturno blago Srba iz Hrvatske neće biti uništeno. Stoga je, prema njegovim rečima, na onima koji su kulturno blago Srba vratili u Hrvatsku je i moralna odgovornost.

Slično onome što se dogodilo sa Vladičanskim dvorom u Pakracu, dogodilo se manastiru Žitomislić u okolini Mostara, koji su pripadnici HOS (Hrvatskih odbrambenih snaga), poznatih po tome što im je krilatica postao ustaški poklič „Za dom spremni!“, do temelja srušili. I dalmatinski manastiri Krupa i Krka bili su oštećeni tokom poslednjeg rata.

Međutim, postoje i svetliji primeri. Profesor Ivan Hiti spasao je od uništenja stare knjige i relikvije iz Vladičanskog dvora u Pakracu, zbog čega ga je SPC odlikovala Ordenom svetog cara Konstantina, a konzervator Miljenko Domijan iz Zadra odlikovan je Ordenom Svetog Save zbog angažmana na obnovi manastira Krupa, koji iduće godine slavi 700 godina postojanja. Umetnička dela i kulturna baština žive dok ima naroda, čija ga je kultura stvorila. Kada naroda nestane, njegova kulturna baština postaje tek arheološki artefakt. Tamo gde ima Srba u Hrvatskoj, ima i njihovog kulturnog nasleđa. Ostatak će biti vraćen kada se za to stvore uslovi, za koje je zadužena Hrvatska. A Hrvatska bi trebalo da bude zadužena za još jedno pitanje — tokom rata nestalo je oko 7.000 srpskih vrednih ikona. Gde se nalaze i da li su uništene ni do danas nema odgovora.
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!
rek b or