srbi arnauti (Odlomci iz poglavlјa „Srpski selјak“, iz knjige „Od gospodina do selјaka“)*

... Nisam nikad bio šovinista, pa ni sad, kada kažem da je srpski selјak, kraj svih svojih nedostataka, dragocenost, izuzetne vrednosti, čovek s kojim se malo selјaka može usporediti...

Kroz nekolike stotine godina, srpski selјak bio je nosilac narodne i državne misli, njen stegonoša. Jedinstven primer u istoriji sveta, jer su tu ulogu svuda vršili viši redovi...

Mi još nemamo svoje narodne istorije. Uglavnom, imamo samo građu za istoriju, pa i to još nepotpunu. Zato se kod nas malo zna koliko je naše selјaštvo dizalo buna i prolilo krvi, braneći svoju veru od nasrtaja moćne katoličke crkve i uspelo u odbrani, dok su mnogi u drugim delovima Evrope sličnim nasrtajima podlegli, a da o odbrani od islamiziranja i ne govorimo...

Mi danas, ne razumevajući, čitamo kako su naši selјački glavari iz Hercegovine, Raške i Crne Gore vodili pregovore sa predstavnicima Zapada o oslobođenju Balkana, sa kraja XVI i početkom XVII veka, kada je Turska carevina još bila u velikoj snazi, dopirući do blizu Beča. Nјihov duhovni obzor i njihova smelost doista zadivlјuju. Gde su još u Evropi bavili se selјaci s takvim poslovima. Gde su imali selјaci tako širok vidik oko sebe i tako dalek pogled u budućnost? ...

Izuzevši Švajcarsku, ovo je jedini primer u istoriji Evrope da selјaci stvaraju državu, a jedini uopšte, da joj daju za prva dva vladara selјake, od kojih su obojica bili još i nepismeni...

Pravda i sloboda behu ideal sviju naroda. Razlika je među njima u tom s koliko su se snage i energije za taj ideal zalagali, koliko su dinamike za ostvarenje toga ideala unosili i koliko su ga široko postavlјali, samo za se ili i za druge. I u tom je srpski selјak bio ispred sviju oko sebe, jer se nikad nije ogrešio o pravdu i slobodu prema drugima, koliko su ti drugi prema njemu. Kad je bio na vrhuncu sreće, nije izgubio ravnoteže ni svetio stare nepravde. Istaknućemo samo dva-tri primera.

Kako su Arnauti ognjem i mačem potrebili srpski narod iz jezgra srpskih zemalјa po Metohiji, Drenici i Kosovu, gde Arnauta nije bilo ni za lek, trebeći ga sve do 1912. godine, poznato nam je. U jednom zapisu zabeležio je srpski letopisac još 1574. god. ove reči: „Veliki zulum bijaše togda od Arnauta, osobito od Mahmud Begovića u Peći, u Skadar od Ivanbegovića, poturčeni Bušatlije, u Prizren Sinanpašića Rotulovića, u Đakovo od Elasupašića; 2000 hristijane okolo ovi varoši isjekoše...“

Tako se to nizalo kroz vekove i u celim krajevima ugasila se srpska sveća. Jesu li Srbi to vratili?

Adam PribićevićAdam PribićevićU Hrvatskoj srpski narod bio je kinjen kroz vekove, nasrtano mu na veru, tako da se nekad u Tursku vraćao, iako je i za sebe i za Hrvatsku na granici stalno krv lio i skupo plaćao zemlјu na koju se naselio. Koliko je samo blata, uvreda na srpski narod od početka starčevićanskog pokreta pa do juče, sručeno: Svrbež, Klatež, Cigani, Vlasi, Martolozi, Vizantinci, itd. Nijedan kulturan čovek ne bi deseti deo takvih prostota izblјuvao na poslednju životinju, a ovo su činili srpskom narodu lјudi koji su se gordili svojom hilјadugodišnjom kulturom prema srpskoj nekulturi. Kad su Srbi ijedan narod na svetu, i onaj koji ih je na kolјe naticao, ovolikim blatom zasuli? Isporedite s ovim lepu, punu viteštva, blagorodstva, pesmu kralјa Nikole: Turčinu.

Pa kakve su Srbi nepravde u Hrvatskoj trpeli? U Zagrebu nije smelo biti ni jedne firme ćirilicom. 1914. god. kad je bila na vlasti još Hrvatsko-srpska koalicija, bilo je uz Zemalјsku vladu činovnika: banskih savetnika, odsečnih savetnika, vladinih tajnika i perovođa 74, a od toga samo 4 Srbina, i to na nižem položaju, mesto 24.

1908 – 1910. god. od 54 Srbina, optužena u veleizdajničkoj parnici, behu samo 2 krivi i njih je teretio samo Đorđe Nastić. A 600 Hrvata svedoka svedočili su pod zakletvom protiv 52 nevina Srbina laži, zbog kojih su ih mogli popeti na vešala. A posle oslobođenja ni jednom od ovih zločinaca nije pala vlas sa glave. Čak su i sudije, koji su svesno osudili nevine lјude, vukli u miru svoje penzije.

Kakva su zločinstva vršili za I svetskog rata muslimanski šuckori izneo je u bečkom Parlamentu hrvatski poslanik Ante Tresić Pavičić. Ko je od njih izgubio glavu?

Zverstva Madžara i Hrvata vojnika u Mačvi 1914. nadmašena su samo ustaškim zverstvima u ovom ratu. Koga su Srbi ubili, a gde tek mučili 1918. u Hrvatskoj, u Vojvodini? ...

U svojoj sreći, srpski selјak je zaboravlјao na sve nepravde i zločinstva. A to je baš odlika istinskog blagorodstva i viteštva duha. Baš ovo unutrašnje proživlјavanje sreće, kad u srećnom čoveku zanemi svako ružno osećanje, kada na sve zaboravlјa i sve oprašta. A kako su se odužili hilјadugodišnji kulturtregeri Madžari i Hrvati od 1941. na dalјe? ...

Do revizije vrednosti našega sela i selјaka, njegove uloge u našem životu mora doći što pre, već zbog održanja golog opstanka našega naroda.

Mesto koje je naš narod pokrio na zemalјskoj kruglјi, na velikom putu koji veže Evropu sa Azijom, na sudarištu zapadne i istočne ulјuđenosti izlaže nas ogromnim opasnostima. Taj položaj bio je uzrok svima našim tragedijama u prošlosti...

Da uspešno branimo to mesto, mi bismo morali biti daleko brojniji, no što smo...

Očajnički je lakoumno verovati da tanak red gornjeg sloja može sam rešiti zadatke koje nam nameće naš položaj u svetu, uz potpuno stajanje u strani širokih i dubokih redova našega selјaštva. A da se to selјaštvo uvede u saradnju na vođstvu i uređivanju savremene države, zato treba vrednog i smišlјenoga rada celoga narodnog pasa, koji dolazi. Svrši li ga on uspešno, naša prošla narodna tragedija biće i poslednja. Naše izvanredno selјaštvo, prosvećeno, materijalno unapređeno i moralno osnaženo, golemo će pojačati i našu stvaralačku snagu na svim područjima narodnog života i snagu koja tekovine toga stvaralačkog rada treba da brani. Ta svrha dostojna je najvećeg pokolјenja.

*(Autor, inače iz čuvene međuratne porodice Pribićevića, sa Banije, opisuje u ovoj knjizi svoj dobrovolјni život na Kosovu i Metohiji između dva svetska rata, a dotiče se i mnogih drugih pitanja i problema srpskog naroda. Knjigu, čiji je prvi rukopis propao u aprilu 1941, Adam Pribićević je ponovo napisao, u Beogradu, u jesen iste godine, objavilo je Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“ Zagreb, 1996. Prvo izdanje pojavilo se u Kanadi, 1953. godine.)

Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!