sarplaninac Ja derem jarca a on kozu. (Ja govorim jedno a on drugo.)
Jaka je kobila narod! (On može mnogo učiniti.)
Ja pseto iz bunara vadim, a ono me ujeda.
Jarmove na tavan dignuti. (Prodati ili pogubiti volove.)
Jedva sam pasjim zubima otklao. (Jedva sam izmolio ili izdrljančio.)
Jedna šugava ovca cijelo stado ošuga.

Kad je kozi dobro onda ide na led te igra da se raščepi. (Kad se hoće da kaže da svaki čoek ne može dobra podnositi.)
Kad kokoš hoće da pronese, ona najprije kakoće.
Kad mator pas laje (onda) valja viđeti šta je.
Kad mačka kod kuće nije onda se miši vesele.
Kad psi budu ljudi onda ćeš i ti biti čoek.
Kad se prase naije ono korito prevali.
Kakva je koza takva i loza. (Stara koza slabo daje i mlijeko i kostrijet, a tako i star vinograd slabo rađa. U Dalmaciji.)
Kako ovaca ne držim, pasa ne čuvam. (Kad ko pita za koga, a onaj koji se pita hoće da kaže da za onog niti zna niti se miješa sa onakima.)
Kako tuđu kokoš iziješ odmah svoju za nogu veži (da i ti častiš onoga koji je tebe častio).
Kakoće kao kvočka. (Osobito se govori ženama, kad se što mnogo karaju i viču.)
Kakoće kao koka na sjedalu.
Kao da mu deveti mlin psima melje. (Kad se ko ponosi i gradi bogat.)
Kao pas kad leži na sijenu (pa sijena sam ne jede a stoci koja bi ga jela ne da). (Govori se za ljude koji što imaju, pa sami ne uživaju, a drugima ne dadu.)
Koža mu je na obrazu tvrda kao u vola.
Koza ne prska dokle ne vidi vuka.
Koja kokoš mnogo kakoće, malo jaja nosi.
Koja se vrca ona i vrše (kobila, ali se govori i za žene, i znači: koja je ljuta ona je i za posao dobra).
Koje pseto hoće da ubiju, poviču: bijesno je.
Koji se hrt silom u lov vodi onaj zeca ne hvata.
Kojoj ovci runo smeta,
Onđe nije ni ovce ni runa.
Kokoš pije, a na nebo gleda (da je ne bi jastrijeb prevario; daklen i čoek tako valja da se čuva).
Ko kupus sadi i krmaču hrani, ne boji se gladi.
Koliko bi pijevac s praga skočio (kaže se da toliko dan odulja do Maloga Božića).
Ko može i konj mu može, a ko ne može i kobila mu posrće. (U šali.)
Komu se mačka umiljava onoga i ogrebe.
Konja s magarcem ne valja porediti.
Konji zoblju a volovi oru.
Konj ne liči onome koji ga umije jahati, nego onome koji ga ima.
Konj se živ jede. (Ne treba ga žaliti od posla.)
Konj se kroz dlaku ne hvali, nego kroz brzinu.
Konju i pušci ne valja vjerovati.
Ko sa psima liježe, pun buha ustane.
Ko se drži pravice,
Taj ne muze kravice.
Ko se ovcom učini, kurjaci ga izjedu.
Ko stoji kod volova, i ne zna više od volova.
Krotak kao jagnje.
Kud je otišlo june nek ide i uže.
Kud će guba nego na jare.
Kus pijevac pile do vijeka.

Lajava kučka selo učuva.
Lakše je čuvati ovce nego novce.
Leži kao pas kod mrtve kobile.
Liže kao mačak, a ždere kao vuk. (Kad ko, osobito kako žensko, jedući hoće da se stidi, a jede za dvojicu.)

Ljutit kao pas u žeželju.

Magarac ne umije plivati dok mu se (voda) u uši ne zalije.
Magarca odvedi i na Jerusalim, on će opet biti magarac.
Majstorija koze pase (dvije oćera, i tri doćera). (Valja da je nekakav tako umnožavao koze krađom?)
Malog hvali, a golemog ćeraj (konja u kolima).
Mator se konj ne uči igrati.
Mačka se u vreći ne kupuje (nego se gleda šta se kupuje).
Mački je do igre a mišu do plača.
Maše glavom kao konj torbom.
Milije mi je to nego da mi se krava oteli.
Mio mu je kao kozi nož.
Mi o psu, a pas te na vrata. (Kad ko đe dođe baš onda kad se za njega pita.)
Miran kao jare. (Nemiran.)
Miran kao ovca (npr. konj).
Mlati rukom kao kobila repom. (Kad se ko ružno krsti.)
Moja krava, dakle moje i tele.
Mrtvi se konji ne kuju, nego se raskivaju. (U Crnoj Gori.)
Mukli pas petne žile kolje.

Navalili čast kao na šarova kolje.
Naduo se kao štene u bari.
Najgore prase najbolju krušku dobije.
Na jednom se volu ne može orati. (U jednoj čaši nema ništa. Bez treće nema sreće.)
Na konju (biti, tj. dobro, npr. on je na konju).
Nalokao se kao pas.
Naljutio se kao ovca ležeći.
Na onoga pas laje koga ne poznaje.
Naopako da svako pseto ujede koje zalaje.
Na prosjaka i psi laju.
Na psu rana na psu i zarasla. (Govori se u šali kad se ko potuži da ga što boli. Može biti da je najprije neko nekoga u šali nagovarao da tako vrača za sebe, kao što i sad nagovaraju onoga koji se potuži da ga grlo boli da obzine komadić hljeba pa da ga baci psetetu rekavši: "Psa grlo boli, a ne mene".)
Na svinjama se svinjski dobije, ali se svinjski i izgubi.
Nasmijala se koza ovci (kad je skočivši preko klade digla rep i pokazala zadnjicu).
Natmurio se kao da su mu krave posale.
Natrčao kao ždrijebe pred rudu.
Naćerao krmka na rast. (Kad je koji pijan. Može biti zato se ovo kaže što se pijanu čoeku sve čini moguće, tako i krmak da može uz drvo puzati, kao mačka?)
Na čijim se kolima voziš, onoga i konje hvali.
Ne bi ga nadlajalo devetoro pasa. (Kad koji zna mnogo govoriti.)
Ne bi ni psi s maslom izjeli (šta je izgovorio). (Kad ko koga ispsuje ili onako što bezobrazno izgovori.)
Nebojšu najprije psi ujedu.
Ne vjeruj kume pasjim ustima. (Kazala kuma kumu, kojega je nudila da jede, a on se izgovarao da ne može jer je sit.)
Ne vjeruj snu, koliko ni psu.
Neka je koka šarena, pa makar i ne snijela jajeta. (Reku đekoji, najviše u šali, o đevojkama, kad se govori o ženidbi, tj. neka je lijepa, a u ostalom makar kakva bila.)
Ne laje kuca sela radi, nego sebe radi.
Ne lipši, magarče, dok trava naraste!
Nema (nije) lova bez staroga garova.
Nema ni kučeta ni mačeta. (Kad ko nema u kući ništa živo za što bi mu se valjalo brinuti.)
Nemiran kao june, kad mu muha pod rep uđe.
Ne pomaže mu koliko ždrebetu kašika. (Mnogi malom ždrebetu objese kašiku pokraćenoga drška o vratu kao da ga ne bi ko urekao – a đekoji može biti da misle i kurjak da ga ne bi ujeo.)
Ne treba kvocati, nego jaja nositi.
Ne hoće na prazno ni pas lajati. (Zabadava niko ništa neće da čini. U Crnoj Gori.)
Nije sedlo za magarca.
Nije ti krava na nogu stala (šta si navalio?).
Ni pas gole kosti ne glođe.
Nijesam s tobom svinje čuvao. (Odgovori se onome koji bi šćeo da se druži i poredi s onijem koji se od njega ponosi.)
Ni s četiri konja ne bi mu iz glave izvukao. (Kad ko što sebi uvrti u glavu.)

Njegova i pasja godina. (Reče se kao u šali kad kome ide što u napredak.)

Oblizuje se kao psina oko mlina.
Obodi ga, Đuro! (Kad ko rđavo, a osobito na rđavu konju trči.)
Oblizuje se kao šarov.
Ovčije runo, a vučije srce.
Oguglao kao ciganski konj bubanj.
Oda šta svinja sita, od tog i debela.
Od (dobre je) kobile i ždrijebe (dobro).
Od zla dužnika i kozu bez jareta (valja uzeti). (Mjesto jareta govore jedni mlijeka, a i mlika.)
Od jalove krave mlijeka traži. (Kad ko udari u bijedu.)
Od jedne koze dva mijeha ne mogu biti.
Od krmače kud će plemenitije šta biti, koja po osmoro oprasi?
Od mrtva konja potkove (tj. ništa).
O plašljiva ždrebeta mnogo puta dobar konj iziđe.
Od podmukla pseta čuvaj se.
Ome vuče a kobila neće.
Opasala se jezikom kao kuja repom. (Reče se za lajavo žensko.)
O svom komadu tuđa goveda čuvati.
Osijeci psu uši, pas kao i pas; osijeci rep, pas kao i pas.
Ostao kao brabonjak na cjedilu. (Đekoja se ovca i koza pobrabonja u muzlici kad je muzu, pa kad se mlijeko procijedi, brabonjci ostanu na cjedilu. Mjesto brabonjak govori se i druga riječ.)
Otegao se kao po konja.
Otelila krava vola,
Da vozi u jarmu kola.
Otišao pasjom prtinom. (Zlo prošao.)
Oćerao pse na vodu. (Kad ko pita za koga đe je, a onaj koji se pita, neće da mu kaže.)

(Iz knjige Vukove narodne poslovice s registrom ključnih reči, Nolit, Beograd, 1996)

(Nastaviće se)
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!
rek b or