macka Pazario kao pas na vašaru. (Kad ko đe postrada.)
Paze se kao mačka i miš. (Ili):
Paze se kao mačka i pseto.
Pametan kao popino prase.
Pas bio, paski prošao.
Pasja vjera. (Reče se, kao poruga, zlu čoeku.)
Pas koji (mnogo) laje, ne uijeda.
Pas od psa ne jede.
Pas psu brat. (Kakav jedan onaki i drugi.)
Peči se kao pijetao.
Povlači se kao bolest po govedima.
Poginu kao vo na prijeglavicu.
Podaj psetu kost (neka glođe) da ne laje na tebe.
Podmetnuo bi pod vola ždrijebe. (Tako zna obijediti.)
Podmuklo pseto najprije će ujesti.
Poznaje se koza po rozima. (U Hrvatskoj.)
Poznaje se pijetao po kresti.
Poklonjenoj se kobili u zube ne gleda.
Pop kobilu jaše, a kobilu traži.
Poplašio bi bulјuk goveda. (Kad je ko neočešlјan i čupav.)
Po pustoj crkvi i psi laju.
Posrne i konj od sto groša.
Postidio se ka' i kupovni pas.
Potonja pamet magarcu pod rep.
Pošao mu magarac niz brdo. (Okrenula mu se sreća u nazadak.)
Pošao magarac uz brdo. (Kad kome sreća pođe u napredak.)
Prase đe čini slaninu tu je i ostavlјa.
Pregaziti koga kao bijesna krava tele.
Prionuo kao mačka za džigericu.
Pristao deda međ goveda.
Prodaj oca pa kupi magarca te se naslanjaj na njega. (Kad se ko na koga nasloni.)
Pružio nogu kao ukočeno ždrijebe.
Pusti koku na policu, ona će i na stolicu.
Pusto mlijeko i psi loču. (Ja se opominjem da sam u đetinjstvu slušao i maslo mjesto mlijeko.)

Razvalio vilice kao bijesan pas. (Kad ko mnogo govori i viče.)
Rđavo goveče sve trogoče.
Rđavoj kobili samar dosadi.

Sasvim je govedo, još da ima rep.
Svaka je kvočka na svom gnijezdu jaka.
Svaka krava noćom crna.
Svaka krava svoje tele liže.
Svaki po svom načinu, a magarac po starinski.
Svakome je milo bijela konja jahati i crvenu čohu nositi (jer je viđeno izdaleka).
Svako pseto na svom koritu jače.
Svako će se pile svojim zrnom zadaviti.
Svinja krmaču! (tj. lјubi). (Kad se dvoje lјubi, pa im se ko podsmijeva.)
Svinje se kolјu između sebe, ali kako kurjaka opaze, one se sve slože na njega.
Svi se konji zaigraše, deder i ti sivče!
Sedlan konj ne može biti kao nesedlan. (Žena ni u licu ne može biti kao đevojka.)
Sjedi (na konju) baš kao da je vilama posađen.
S konja na magarca (doći ili usjesti). (Kad kome pođe sreća unazadak.)
Složili se kao guska i prase. (Kad se kaki glasovi ne slažu.)
Srebrno sedlo ne čini dobra konja.
Stara koza rado se liže. (Stari se rado kite.)
Stara kokoš dobra čorba.
Strah koze pase. (Ko se koga boji onaj i radi posao, a bez straha nema ništa.)
S tuđa ata usred blata. (Ili):
S tuđa konja nasred polјa.
Suh kao pečen zec. (Osobito se govori đeci. )

Tako magareću glavu ne nosio!
Tako me konjska kopita ne satrla!
Tako me konjski repovi ne vukli!
Tako mi sve pasjom glađu ne pomrlo!
Tako mi se psi mesa ne najeli, a ja pasjega!
Tako ove poste za psa ne ispostio! (Uz post.)
Tako se od mene prikazanije ne učinilo da pas psu kazuje!
Tako se pasje krvi ne nalokao!
Tako se pasje krvi ne napio!
Tvrd od zime kao pas.
Telac Božij. (Lud kao vo.)
Tele vele, koka malo, jagnje žao, te zetu jaje na tavu.
Tele za tele, ako i nije šareno. (Što si ti meni – zlo – učinio, vratiću ti, ako baš onako i ne uzmogu.)
Teško je psa od namazana kaiša oćerati.
Teško je pseto s mačkom i kurjaka s ovcom pomiriti.
Teško onom kod koga se mačke s mišima okume!
Teško toru oko koga psi ne laju!
Ti si koza stara,
Ti si vuka znala (pa zašto si se dala prevariti?)
Toliki su atovi protrčali, a nijesu zaprašili, a đe će jedan magarac zaprašiti?
Tri žene i jedna guska čine vašar. (U Vojvodstvu.)
Trči kao ovca na solilo.
Tuđa koza go loj.
Tuđa koza puna loja.
Turski ne znam, a kobile ne dam.

Ćuti kao svinja. (Kad je ko srdit, pa ćuti.)

Ubio patku. (Kad ko iza ambara nađe prsten, kad se igra prstena.)
U bogata Vlaha i goveda su pametna (jer mu se laska). (U Dalmaciji.)
Udovu popu i mačku u velјači za trag ne pitaj. (U Hrvatskoj.)
U zajam se i goveda ližu.
Uzjahao na velјega ata. (Kad kome pođe sreća u napredak. U Crnoj Gori.)
Ular s konjem ide.
Umilјato jagnje i dvije majke pose (a omrazito neće ni jedne).
(Upri) u se i u svoje klјuse.
Uputio se kao prase u polјe.
U ratu je bolјe konja za neprijatelјski plot vezati (nego za svoj).
U ćoravoj zemlјi i sakati konji prolaze.
U ćoravoj zemlјi slijepi konji prolaze.
U čista prasca tanka slanina.

Hrani konja kao brata, a jaši ga kao dušmanina.
Hrani pseto da te uje. (Kad ko kome učini dobro, pa mu se vrati zlom.)

Caruje kao pas na pozderu. (Obično se pred kućama nabija kuđelјa i lan, pa psi leže na pozderu.)

Čija je kobila onaj (najviše) za rep vuče. (Misli se kobila kad zapadne u blato, i znači: koga se stvar tiče onaj najviše i radi oko nje, npr. kad se zaglibe kola, ili kuća kad gori.)
Čija je krava onog i tele.
Čije ovce toga i planina.
Čim se koza dičila tim se ovca sramila (što je digla rep).
Čini s njime kao svinja s mekinjama. (Premeće ga po svojoj volјi, kao svinja kad jede mekinje, pa po njima brbla ćušom i razmeće ih.)
Čipava kao mačka. (Kaže se, npr. kozi ili kravi koja ima male sise.)
Čista šenica kao da je golub (zrno po zrno) birao.
Čisto kao pačja noga.
Čuvaj konja niz brdo a vola uz brdo.
Čuvaj se da ne povučeš garova za rep! (Uzmider se u pamet.)
Čuvaj se pseta koje mučki kolјe.
Čudo pasa ujedoše vuka.

Šat i moja guska rodi prase. (Kad se ko nada da će se i njemu u napredak obrnuti. U Bačkoj.)
Šta ga pasa laje, da svako ujede (zlo i naopako)!
Što bi valјalo da volovi riču, to kola škripe.
Što bi kola škripala, to volovi riču.
Što bih ja pasju krv na svoj vrat uzimao? (Odgovori se, kad se kome reče da kakvoga rđava čoeka ubije.)
Štogođ voko buče, sebi za roge baca.
Što i koza prascu (rod mu je). (Kad se ko gradi da je s kime rod a nije.)
Što pas više laje, manje ujeda.
Što pas laje, vjetar nosi.
Što pas na zvijezde laje to pas ne sluša.
Šut s rogatim ne može se bosti.

(Iz knjige Vukove narodne poslovice s registrom klјučnih reči, Nolit, Beograd 1996)
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!
rek b or