BRANKOV JEZIK KAO SUZA ČIST
Nenad 9 ŽITIŠTE - Pred mnogobrojnom publikom, danas je u biblioteci ''Branko Radičević'' u Žitištu, u elitnoj vili mesnog parka,  u 11 časova,  bogatim programom obeležen dan ove ustanove koja slavi  pedeset pet godina svoga  postojanja. Književnik Nenad Grujičić, predsednik Brankovog kola, održao je nadahnuto  predavanje  povodom 170. godišnjice  izlaska prve knjige pesama Branka Radičevića u Beču.  Podsetio je pre svega da  je Aleksije (Branko) Radičeviću rođen u Brodu na Savi 1824. godine.  Tu su živeli Brankov otac Todor i majka Ruža, te  deda Stevan i baka Stana.

Nenad Grujičić je naglasio da je budući pesnik,  pod krštenim imenom Aleksije Radičević, preselio s porodicom iz Slavonskog Broda u Zemun, gde je Brankov otac radio kao carinik. U Zemunu se Aleksije školovao dve godine u srpskoj, tri u nemačkoj osnovnoj školi, a potom kao jedanaestogodišnjak, zajedno s godinu dana mlađim bratom Stevanom,  upisao najstariju srpsku gimnaziju u Sremskim Karlovcima 1835. godine. Grujičić je ukazao na podatak da u čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji, Branka niko nije mogao zvati Brankom s obzirom da je u školske knjige upisan kao Aleksije Radičević. Svi su ga zvali od milјa – Aca.

U Karlovcima i na Stražilovu,  mladi  đak Aca, provodi mladalačke dane kao ''najodličniji đak'',  sve do 1841. godine kada odlazi u Temišvar gde dve godine uči  ''mudroslovije'', to jest filozofiju. U Temišvaru umire mu brat Stevan, gde se i dan-danas, uz grob oca Todora Radičevića, nalazi i Stevanova humka.

U Beču, 1847. godine, u štampariji u ''jermenskoga namastira'', izlazi prva knjiga Branka Radičevića ''Pesme''. Od tog trenutka, istakao je Nenad Grujičić,  Aleksije postaje Branko, u prevodu imena sa grčkog (Aleksios) na srpski jezik. Knjiga je štampana za trista prenumeranata, mahom iz Temišvara, gde je pretplatnike pronašao Brankov otac Todor.  Brankova prva knjiga pojavila se kao potuno originalna pesnička tvorevina, sa raskošnim talentom, koji je skovao i doneo čak  200 reči kojih nema u Vukovom ''Rječniku''

Knjiga je dočekana na nož  u Beogradu, a u biblioteku Matice srpsske nije mogla ući punih 11 godina, s obzirom da je sadržavala poemu ''Put'', u kojoj se Branko obračunavao sa ''slavjanoserbskom'' upravom naše najstarije književne i kulturne ustanove, na čelu sa Jovanom Hadžićem ''carem sviju sova i kukavica''. Branka napadaju i Svetozar Miletić i Jovan Sterija Popović. Ovaj drugi, pod pseudonimom J. Zabavić, kaže: ''To je poezija detinjaste nestašnosti, nepokrivene pohotlјivosti, nerazborite samopouzdanosti, bestidne grubosti, krajnjega neznanstva o lјudima i stvarima''.

Na ovakve napade, odgovara Jovan Đorđević, inače dobar Miletićev drug: ''Vi niste razumeli plemenitu rezignaciju pevca, koji uprkos svim hulama i mrakozborcima, svim mržnjama i gonjenjima, izložen za istinu slobodu i pravdu, u kravavu borbu stupio.'' Nenad Grujičić je naglasio da najjasniju odbranu Branka izrazio je Đura Daničić, kojem se iste godine u Beču pojavila knjiga ''Rat za srpski jezik i pravopis'', koji kaže: ''Ja mislim da do danas nije  ni jedan učeni Srbin ovako pjevao kao ovaj Radičević. U knjizi jezik je kao suza čist.'' I ovom prilikom, Grujičić je istakao potrebu da u Brankovom rodnom gradu, Slavonskom Brodu, ponovo bude podignut spomenik i vraćeno ime školi sa pesnikovim imenom.

Pri kraju izlaganja, Nenad Grujičić je kazao svoju pesmu ''Cvast'' u kojoj se pominju Branko Radičević i Mina Karadžić kao nestvarena lјubav: ''Branko i Mina – leptiri bez krila, / popolјci prvi bez cvata i loga,/ ogledala dva što su se razbila/ ne spojivši lik jedan do drugoga.''

U drugom delu programa, predstavlјena je knjiga Nemanje  Savića ''Bibliografija izdanja biblioteke Branko Radičević u Žitištu (1996-2016)''. Reč je imao prof. Dr Želјko Vučković, dekan učitelјskog fakulteta u Somboru, s razlogom hvaleći jedinstveni projekta: ''Jedna mala biblioteka uradila je veliki posao. Ovakav rezultat, i izdavački i bibliografski, prevazilazi lokalne i uskostručne standarde. On pokazuje da se u Žitištu publikuje, čita, piše i misli. I, naravno, pamti, jer su biblioteke pamćenje sveta.''

Direktorica biblioteke Vesna Ćuk predstavila je istorijat ove biblioteke i istakla, uz brojne prepreke,  sve pobede i  rezultate u proteklih 55. godina. U programu su učestvovali mladi muzičari i recitatori osnovne škole ''Sveti Sava'' iz Žitišta, koji su pevali i kazivali Brankove i pesme iz srpske tradicije. Skupu se obratio i srpski pesnik Slavomir Gvozdenović, iz Rumunije, naglasivši lepotu saradnje sa Brankovim kolom,  Udruženjem književnika Srbije, Maticom srpskim i Srpskom Akademijom nauka i umetnosti.

U znak poštovanja za doprinos značaju obeležavanja 55. godišnjice biblioteke ''Branko Radičević'', zahvalnice su dobili pesnik Nenad Grujičić i dr Želјko Vučković. Uz svetlost nesvakidašnjeg dana, ozonski miris prirode i brankovski cvrkut ptica iza otvorenih prozora,  sve tačke programa bile su nagrađene dugotrajnim aplauzima ozarene publike.

.
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!
rek b or