kosaci Povodom različitih prilika pripremana su i različita jela. Najčešće su pripremana, kao i svuda po Baniji, jela od krumpira, graha (graa) i kupusa. S tim da su se ujutro, oko osam sati, za ručak, kako se za doručak govorilo u našem selu, a i u cijelom kraju, kuvali žganjci. Pa su se jela variva: mahune (maune), kelј, grašak, pa pitome misirače (masirače; danas – tikvice)... To se svakodnevno jelo u kući. Kad je čelјad bila sama. A o tome ćemo kasnije.

Za krsne slave, za Božić, Uskrs, Preobraženje... posebno je pripremano ono što je najlјepše – čuvalo se, kupovalo se, klala se živad, pekli prasci, janjci...

A težaci su imali svoju hranu. U zavisnosti od toga šta se radilo. Hranom se odavalo priznanje značaju pojedinih ratarskih poslova. Što vuče porijeklo još iz paganskih vremena. Na primjer, i briga o ishrani za stoku bila je uvijek ispred brige o hrani za lјude. Jer čelјade će se nekako i snaći, ali šta za dugih zima, za visokih snjegova dati govečetu, konju, ovci... Kao što su se poslovi oko strnih žita većma cijenili od poslova oko, recimo, kukuruza.

Koscima se pripremala najbolјa hrana: kosidba se posebno cijenila

Na prvom mjestu na lјestvici poštovanja svojih težaka, kad je hrana u pitanju, bili su kosci. U kosidbu, koja se oduvijek smatrala najtežim poslom, a vidjeli smo: i ne samo najtežim, nego i najcjenjenijim, odlazilo se za mraka, rose. Nјima je nošena oko pola osam, osam, hrana: prženi crveni luk (i mladi i stari) s jajima, svježi sušeni ili prisušeni sir (sušen u saku), i sir sa skorupom, pa kulen (kulin), koji se za njih čuvao, suve mesne kobasice (i tanje i deblјe, a ove druge češće, jer su se i one čuvale), šunka, najbolјa slanina koju je domaćin takođe sačuvao. I najbolјa domaćinova rakija (nju je domaćin nosio i sa sobom, ujutro, pri polasku na kosidbu), nekad vino (dok je bilo vinograda), pivo. Kasnije je u modu ušla i crna kava. Kad bi kosci, nakon kosidbe, stigli domaćinovoj kući, oko pola jedanaest, jedanaest, najprije bi se kod čatrnje (ko je imao čatrnju) ili ispred kuće, u avliji, opralo ruke i umilo, ukoliko to nije urađeno na Sunji (rijeci našoj maloj), ako se kosilo na Brdima, pa se napolјu sjedilo, točila rakija, udarali divani: za vrijeme kosidbe nema mnogo priče; osim kad bi se zastalo da neko poklepće kosu, pa bi se tada povela pjesma, kao: Lez, Bojano, zelena polegla... Zatim se u kući bogato jelo: dobra čorba (gusta juva), pečeno meso, pečeni krumpir (pečen uz meso), dobro začinjena zelena salata, svježi luk, lјute svježe paprike. I rakijica, stalno. I pivo. Ono najčešće. I vino od grožđa tuduma, ko ga je, velim, imao. I, na kraju – kolači. I pjesma, ojkača, naravno:

            Trune, vene dudovo korijenje,
            trune, vene, ko j volio mene...

Žeteoci su druga kategorija, uz lovru kao nešto što je imalo neko sveto obilјežje

U žetvu se išlo popodne, oko četiri, pola pet. Kad je žito suvo. Iza deset žetelaca radio je jedan vezač snoplјa. Žeteoci su druga kategorija kod pripremanja hrane. Nјima je oko pola šest, šest stizalo nešto kao meze, kao nešto što je imalo neko sveto obilјežje – zvalo se lovra. Domaćica bi donijela još rakije, suvu mesnu kobasicu, šunku, suvi sir (sve izrezano), a kasnije je bila obavezna i kava. I kolači – štrudla s makom ili orasima. Ponekad i krofne, žličnjaci... Tada bi se malo i odmorilo. Žele su obično žene, dok su muškarci vezali. Pjesma ojkača bila je pratilјa svake žetve. Pričale su se dogodovštine, zezalo se na sve moguće načine, bez lјutnje. Uveče bi se, u povratku sa Brda, orila pjesma:

            Sedam, osam do devet vagona,
            ne dolazi, dragi, bez bombona...

A onda je kod domaćina slijedila dobra čast. I rakija, i vino, i pivo i kolači. Rakija se i kod kosaca i kod žetelaca nosila i sa sobom.

Za kopače kukuruza nije bilo vina, piva, kolača, kave: oni su bili treća kategorija

rucak Kopači kukuruza bili su treća kategorija. Oni su kopali cijeli dan. Ujutro, oko osam sati, za ručak, donosili su se žganjci sa sirom, uz mladi crveni luk. I točila se po rakija, dvije. Nije bilo piva, vina, kolača, kave. Odmor je trajao petnaestak minuta. Za užinu, koja je stizala između pola jedan i jedan, nakon podneva, obavezan je bio grah, sa suvim mesom koje se u njemu kuvalo, zelena salata, nekad i furena surutkom, a zatim krpice sa skorupom. I rakija. I ponovo nije bilo piva, vina, kolača, kave. Odmor je trajao oko jedan sat. Uveče, kad bi težaci stigli u kuću domaćina: rakija, grah od podneva, nešto mesa, ponovo zelena salata, a sada su tu bili i kolači. To je sve što se odnosilo na kopanje kukuruza u prvu ruku. Tada su se kukuruzi prorjeđivali, prije toga bi prutač (ko ga je imao ili mogao da dobije, s konjima, naravno) prošao kroz sredinu reda, prodžarao cjelinu, sasjekao travu. Nakon četrnaestak dana, kad bi kukuruzi porasli, na redu je bilo ogrtanje, odnosno rad oko kukuruza u drugu ruku. Taj posao trebalo je da bude završen do Ivanjdana (mi smo govorili Ivanje), 7. jula. Tad se na jedan od stubova vratnica istakne najlјepši kukuruz. Kao znak da je taj domaćin do Ivanjdana ogrnuo kukuruze. Što se tiče hrane, sve je isto. Osim što je večera bila malo bogatija. Bilo je piva, a kasnijih godina i kave, kolača.

Uz druge poslove jelo se šta se imalo

Za druge poslove nije bilo određenog jelovnika. Jelo se šta se imalo. Samo su majstori – zidari, palijeri, kopači čatrnja – bili posebno čašćeni. I s pečenim prascima ili janjcima kad se završi temelј, ili kad se na stanje podignu rogovi, kad se pokrije, kad se iskopa čatrnja.

Krumpir, grah, kupus, razna variva...

Porodica je svakodnevno jela ono što je domaćica (majarica) pripremala.

Krumpir se pripremao kao krumpir-paprikaš, najčešće prazan, pa krumpir na sapu, tempani (pire), krumpir u rolu (police ili cijel, s lјupinom, odnosno mandurom, kako je gospođa Sava Dabić Žolinska pitala Julu Dabić Prtinu, a to se pričalo kao anegdota, šala, koja je kod nje radila: Oćeš li, Julo, krumpir s mandurom ili bez mandure? a strina Julika, misleći da se to radi o nekakvom finom jelu od krumpira, reče: S mandurom. A kad je Sava donijela krumpir s lјupinom, pečen u rolu, bilo je, pričalo se, i psovki, lјutnje, pa je Jula otišla kući), krumpir na salatu, krumpir uz kuvani kupus, restani krumpir, a djeci krumpir koji se pekao na tablama peći kao krumpir na lešpirice...

Grah se kuvao sam (praznjikavi gra), pa sa slaninom, suvim mesom, govedinom, s kupovnim viršlama (ko je mogao da dođe do njih), pa grah s kiselim kupusom, grah na salatu, grah s ječmenom kašom, odnosno geršlom...

Svježi kupus se pripremao kao salata, kuvao se i sa svježom govedinom kao kupus uslatko, pa s flekicama od tijesta, a kiseli se kuvao sam, pa sa suvim mesom, slaninom, drobom, pa se pržio i posipao po žganjcima ili se jeo s kobasicama, pa se jeo kao salata, kuvao s grahom...

Variva su bila najčešća hrana: već su spomenuta variva od graha, kupusa, krumpira, zatim variva od mahuna, graška, tikvica, kelјa, boba, korabe, kopriva... Pohovani su patlidžani, dinstani su grašak, grašak s krumpirom (kockice), mahune, bob, pripremana je sarma, punjene i pržene paprike, spreman đuveč, sataraš, kasnije je došla i blitva... Svašta se jelo. I bilo zdravo: povrće se nije prskalo, nije se prihranjivalo mješancima, enpekaovima. A onda je i to počelo: isprva umjereno, pa sve više i obilnije.

A tu su i stara jela (o nekima je već bilo riječi u jednom od prethodnih priloga na ovom Sajtu): kajgana s brašnom, kiselo mlijeko s podmetom, knedle sa šlјivama, krpice sa skorupom, lјevuša, nudlići s pekmezom, palačinke sa sirom (prelivene skorupom i zapečene u rolu), prevrte, prežgana juva, skrob, tarana, cicvara, šen...

Kolači su se pekli i kao štrudle, to su oni veći, deblјi – s pekmezom, sirom, orasima i makom, i uslatko, tanji – sa sirom, šlamama, višnjama, jabukama...

(Po knjizi ovog autora: Azbučnik sela Komogovine, SKD Prosvjeta Zagreb, Zagreb, 2014. Inače, autor je jeo sva ta jela, jer je u djetinjstvu i u mladosti išao u težake, radio gotovo sve te i još mnoge druge seoske, polјoprivredne poslove. Pa piše iz vlastitog iskustva.) 
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!
rek b or