nakovanj Prije par godina nađemo se u Srbiji ja i moj netjak Zoki (Minđušar) koji je cijeli rat proveo na Kordunu,i poslije Oluje otišao u Kanadu i kad se snašao otvorio Poršeov servis u Hamiltonu.Sjedeći kod Bosnića tukući alkohol i praznu slamu u jednom momentu ja sam rekao (nesjećam se zbog čega) da bi to (nešto) bolje moj pokojni Tetak na naokovanju napravio.Malo smo se nasmijali a onda me Zoki pripita ....
 
Ujače uzoriti (ujače me zvao samo kad me zajebava jer smo imali i imamo odnos koda smo vršnjaci) dal ti znaš đe je djedov naokovanj? Reko znaš da znam jedva sam saznao gdje se familija "ugnjezdila" da bi razmišljao gdje je naokovanj. On se smijulji pa će mi reći...Čiki moj eno ga kod mene u servisu u Hamiltonu ima počasno mjesto!!!!!
 
U prvi mah nisam povjerovao dok mi nije objasnio da je staroj izričito poručio da u kontejner (prilikom selidbe) obavezno mora da stavi i naokovanj !!! Sad ti računaj druže moj kakvu bi priču taj naokovanj mogao ispričati da može. Odliven negdje u švabiji koliko je lemesa i sikira poklepao lonaca zakrpio,kola okovao i onda na kraju "smiraj" našao na sjeveru amerike....da ne povjeruješ............
 
Evo jedne bonus priče iz zbirke priča."Kordun moje mladosti Kapetana svrdla...."
 
TRAKTOR

traktor Istinita priča, malo po mom ispričana, o čovjeku koji nakon rata smatra sebe puno većim herojem nego što je u biti.

Nije bio jedini jer svako je na svoj način doživljvao poslijeratni period nakon strahota koje su proživili u drugom ratu.

Nije bilo lako dapače mi danas to teško možemo i predočiti.

Pričo mi pokojni tetak kad se vratio sa Petrovca jedino što je naša na zgarištu nagorjelu kačicu tu navuka bujadi i započo novi život.

Veli srušen na Petrovcu 42. švapski avion (leteća radiona) mi svi nagarli da vidimo čudo neviđeno, svi se nešto išćuđavaju, a ja ugleda naokovanj! Odšarafim ga i snjim pravo za Oštrožin.

Zamolio komandira da ga pusti da odnese kući naokovanj (na njemu odliveno 32. kile) zakopa ga i do jutra se vratio na Petrovac pa ti sad računaj.Staviti na leđa vreću brašna još nekako jer se vreća malo obravna ili ulekne prema ramenu al' naokovanj se slabo ulekuje. Da je pozlaćen ja bi ga pometno na Biljegu! Jebaga ti veli još mi se 2 dana činlo da idem čučeći....čudno..

Bez obzira što mu je taj isti poslije ranio familiju klepajući lemeše i okivajući kola čovjek da se zapita koja je to volja za životom bila, to je po mojoj slobodnoj procjeni preko 20 km u jednom smjeru.

Kažem poslije rata bilo ih je koji su svojim ponašanjem na neki način terorisali selo njihova je bila glavna, a bilo je bome i nerasvjetljenih ubistava za koje su seljani jako dobro znali ko ih je napravio.

Spomenice i sve druge privilegije davali su im za pravo i onda kad su bili daleko od toga. Naravno da je većina bila pozitivna, a tako i ovaj junak moje priče. Tih i miran čovjek koji nikakve penzije im’o nije al je im’o više u gujsci neg ovi drugi u glavi što bi rekli Mićani.

Tamo davnih godina kad su još gumena kola bila atrakcija (čuj ovo gumena nazvana samo radi guma) on kupi ni manje ni više neg’ TRAKTOR!!

Sjećam se ko djete, bio je to mali zetor (po Kordunaški dvajspetak) sa ćeradnom kabinom. Da bude još gore,od prvog dana počeo ga sam voziti iako je imao 3 sina što bi bilo kao primjernije da oni voze.Kakve je to reakcije u seoskom dućanu izazvalo nemoram ni pričati . Nastalo takvo podprdivanje pa dobro da čoeka nisu linčovali, jer pazi gdje će on sa tom kršinom da parira vrancima u sve četri potkovanim i dobro nazobljenim razmišljali prvoborci i nisu štedjeli poruge na račun "traktoriste".

Selo kaj selo ta imali smo mi čoeka koji je napravio biciklo a da ga nikad vidio nije, sve od drveta pa i prenos.
Oša u Lasinju snjim na sajam, a žandari polupaju i njega i biciklo, jedva živ osta.

Bio čoek vizionar pa kaže gledajući u nebo ...ja tačno znam kako bi se propo gore samo me muči kako se spustiti a komšija koji ga je smatro luđakom će..Gajo ti se propni gore a za ozgo ti ja garantujem!

Prava pometnja nastala je kad je traktor počo pokazivati svoje prednosti pred paripom. Digni se ujtru prije zore, narani i nazobi konje, pa onda nakon par sati oranja ponovi radnju, a ovaj za 2 sata napravi što konji nemogu za 2 dana.

Da ne govorim da traktor uopće nema problema sa obadovima kad se kosi i sjeno vozi, a najveća mu je prednost što niko nemora stajati pred njim dok si u birtiji.

Nako kad odluči gazda da žakarta ono što je proda na sajmu, žena mora stajati kraj konja , nakon svakih par sati dobije za nagradu koktu ili naravno šamar ako šta prigovori.

Počelo je to štipati za srce ove spomenčare, nije se više dalo gledati kako ovaj pobjeđuje na svim poljima.

Jedan od njih, inače najglasniji, bez koga bi švabe i danas vršljale po onim prostorima, naredi sinu da kupi veći ljepši i crljeniji traktor nego što je od ovoga.

Novci u pitanju nisu bili, a najava o dolasku novog čuda u selo krenula je ko izborna kampanja.

U dućanu se pričalo samo otome. Drža je on monologe, objašnjava tehničke podatke, a ovog suparničkog je na sve načine smanjijo...ma obični traktorsi abortus...

I bome svanu i taj dan stiže nov novcijan. Avlija puna uzvanika, pije se i jede, a on se raširio kaj paun, kruži oko njega i samo što ne eksplodira od ire.

Traktor samo rokće, sin dodaje i oduzima gas i pokazuje znatiželjnim koja je ručka zašto.

Da pokaže da i njemu nije tehnika strana pripitaće sina....Mića, šta ovo mlavi napred, ovaj pogleda nevdi ništa čudno. Pa gdje ćaća? On prstom da pokaže, a ventilator mic.. odvali prst koda ga nikad bilo nije..

Jeba sve svoje te jeba dal ti baš sve prstom moram pokajsti, zavapi on gledajući samo batrljak od prsta sa kojim je pola švapske divizije pobio.
Autor: Radović Mile
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!
rek b or