privredni dom ZAGREB - Krajem prošlog meseca Srpsko privredno društvo Privrednik zaokružilo je 120. godišnjicu od osnivanja. Veliki jubilej Društva koje su osnovali i vodili veliki i plemeniti ljudi i koje je kroz tri veka, kroz koja se proteže njegovo postojanje, ostvarilo velike i značajne rezultate. I to u vremenima velikih izazova i nedaća. Kroz sve te godine, obeležene različitim kulturno-istorijskim (ne)prilikama, kroz svu tu dugu tradiciju, uspeo je da, vođen osnovnim načelima – rad, štednja i čestitost – odškoluje brojne generacije mladih ljudi, pruži im oslonac i pripremi ih za životne izazove.

Privrednik je, na inicijativu humaniste, veletrgovca i rodoljuba Vladimira Matijevića iz Gornjeg Budačkog na Kordunu, osnovan 23. septembra 1897. godine u Zagrebu. Od tada je, kao jedna od najznačajnijih privredno-prosvetnih institucija srpskog naroda, neumorno radio na pronalaženju i podizanju, zbrinjavanju i obrazovanju nadarene dece iz siromašnih porodica iz Dalmacije, Like, Korduna, Banije, Slavonije, Bosne, Hercegovine, Vojvodine, kako bi se ta deca stručno osposobila za razne zanate i trgovinu i kako bi im se pomoglo da kasnije otvore svoje samostalne radnje. Na taj način postajali su nosioci oživljavanja i razvoja privrede kao osnovnog preduslova za kulturni i društveni preporod svog naroda.

U burnim istorijskim vremenima Privrednik je delio i sudbinu srpskog naroda. Odmah nakon objave rata 1914. godine rad Srpskog privrednog društva Privrednik bio je zabranjen. Brojni članovi uprave bili su uhapšeni pod optužbom veleizdaje, a Privrednikova imovina bila je demolirana i uništena. Nakon toga je javni rad Privrednika prestao, ali je ipak, ilegalnim putem, oko 200 dečaka upućeno na razna zanimanja. Nakon završetka rata Privrednik je obnovio rad, ali se već 1923. preselio u Beograd ostavljajući predstavništvo u Zagrebu, u Preradovićevoj 18, koje je uspešno delovalo do 1941. godine, kada u Hrvatskoj vlast preuzimaju ustaše i svojim terorom i zločinačkom politikom onemogućuju bilo kakav Privrednikov rad.

Za 50 godina dotadašnjeg postojanja Privrednik je obučio gotovo 40.000 siromašne srpske dece, čime je postao uzor mnogim drugim sličnim društvima i organizacijama. Nakon Drugog svetskog rata Ministarstvo trgovine NR Srbije ukida Srpsko privredno društvo Privrednik i svu imovinu nacionalizuje (postupak povrata te imovine do danas nije okončan). Međutim, Privrednik je, uprkos zabrani rada, i dalje živeo putem rada svojih pitomaca. U Beogradu je 1967. godine osnovano Udruženje Privrednikovih pitomaca „Vladimir Matijević“ koji su predano i sistematski prikupljali podatke o dotadašnjim pitomcima, da bi ih kasnije objavili u Privrednikovoj spomen-knjizi.

Tako je, u želji da se sačuva od zaborava veličanstvena ideja solidarnosti i čovekoljublja, kojom su bile nošene generacije prethodnika u privrženosti svom narodu, u Zagrebu 18. decembra 1993. godine obnovljeno Srpsko privredno društvo Privrednik. Obnovitelji su želeli nastaviti tradiciju pomaganja omladini, sačuvati i vratiti vrednu Privrednikovu imovinu, zaveštanu upravo za obrazovanje mladih, ali i ukazati na privredne i prosvetne probleme s kojima se srpska zajednica u Hrvatskoj susreće.

Današnje prilike nose i svoje specifične probleme. Povratak izbeglih je slab, nema obnove i gotovo da nema pristojnijeg života u prostorima gde su Srbi tradicionalno bili gusto naseljeni, ponegde nedostaje osnovne infrastrukture koja je postojala pre rata… Mladi danas, zbog nedovoljne brige društva i zajednice, u velikoj meri podležu asimilaciji, opterećeni su neprihvatanjem, često i osećajem straha od javnog iskazivanja identiteta, sve više odlaze, i to ne samo iz ekonomskih razloga i besperspektivnosti. U te mlade, koji su u vrlo nepovoljnom položaju, ali koji su glavni preduslov i jedina nada za opstanak srpske zajednice u Hrvatskoj, za bilo kakvu njenu budućnost, Privrednik putem stipendija, ali i drugih aktivnosti ulaže, zbog njih postoji.

Pomaganjem talentovanih učenika i studenata slabijih materijalnih mogućnosti Privrednik ulaže u njihovo obrazovanje i stvaranje uslova da se kao obrazovani i uspešni ljudi na najbolji mogući način integrišu u hrvatsko društvo i istovremeno sačuvaju svoj nacionalni identitet, a tako i osnaže čitavu zajednicu. Taj posao nije nimalo lak, ekonomska kriza utiče i na slabiju socijalnu osetljivost, a potrebe su velike, pogotovo u povratničkim krajevima, koje, ionako opustošene, mladost sve više napušta. Privrednik danas, nakon što je prošao kroz različite kulturno-istorijske prilike i tretmane, nakon obnove rada, i dalje nastoji da oko sebe okupi plemenite i požrtvovne ljude koji se vode načelima solidarnosti i dobročinstva. Na temeljima koje je Vladimir Matijević, osnivač Privrednika, sa svojim saradnicima, zadužbinarima, krajem 19. veka postavio, Privrednik i danas, kao jedna od najstarijih dobrotvornih organizacija u Zagrebu, nastoji da da sve od sebe da ulije nadu mladim generacijama, da im da oslonac i podršku i da ih podseti na doprinose koje su njihovi sunarodnici – Nikola TeslaMilutin MilankovićSimo MatavuljVladan DesnicaVojin Bakić… poreklom iz istih krajeva, postigli i tako zadužili čitavo društvo.

U današnje doba, koje nosi sebi svojstvene izazove i probleme, treba se podsetiti onih teških i često obeshrabrujućih prošlih perioda kada se, kao i danas, možda činilo da je Privrednikov rad zanemarljiv i nemoćan pred nedaćama i nametima koje vreme u kom živimo nosi. Ipak, uprkos trima zabranama rada (1914., 1941. i 1945. godine), progonima, uništavanju imovine, stigmatizaciji i svim drugim preprekama, ideja solidarnosti, zajedništva i časne i istrajne borbe za opstanak naroda istrajavala je i održala se do danas, 120 godina nakon osnivanja Privrednika.
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!
rek b or