Nenad Grujičić Nenad GrujičićSREMSKI KARLOVCI - Dugo najavlјivana, upravo se pojavila antologija krajiških ojkača, ''Pjevaj, ori, prozore otvori'' Nenada Grujičića, u izdanju RTS-a i Brankovog kola. Antologija će biti promovisana na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu,  u četvrtak, 26. oktobra, u 17 časova, na štandu Predstavništva Republike Srpske (Hala 2, nivo A),  koje je delimično pomoglo Brankovom kolu štampanje ove važne knjige. Na promociji će pored priređivača antologije govoriti i ugledni književnici Ranko Risojević i Anđelko Anušić, te istaknuti urednik RTS-a Dragan Inđić.  Antologijske primere ojkače kazivaće čuveni  dramski umetnici Vesna Čipčić i Nebojša Dugalić. Ovo značajno krajiško blago kroz pesmu predstaviće  na ovoj promociji na 62. Međunarodnom sajmu knjiga darovite mlade ojkačke  grupe,  ženska i muška,  ansambla ''Vila'' iz Novog Sada. Moderator programa biće književnica i urednica Brankovog kola Marija Sloboda.

U antologiji ''Pjevaj, ori, prozore otvori,  nalazi i Grujičićev esej ''Otimačina srpske kulturne baštine'' u kojem se ukazuje na neprimeren gest Hrvatske koja je besprizorno prisvojila ojkaču (ojkanje), ne pominjući srpski koren,  i uspela da upiše na listu Uneska kao svoju baštinu na mapi čovečanstva. Izostalo je reagovanje kompetentnih državnih institucija iz Srbije i Republike Srpske, to jest Bosne i Hercegovine, gde takođe punim plućima živi ojkača. Nenad Grujičić je uspeo, i pored velikih prepreka i ometanja, vodeći iz dana u dan borbu u javnosti, konkretno, i na Forumu za NKN Srbije u Etnografskom muzeju u Beogradu, da 2012. godine  upiše u prvi Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije  ojkaču, kao ''poetsko-muzički oblika Srba Dinaraca-Krajišnika u Vojvodini (Srbiji)''.

Antologija ''Pjevaj, ori, prozore otvori'' sadrži dve hilјade ojkača, obiman pogovor-studiju, beleške, napomene, rečnik manje poznatih i nepoznatih reči i, po prvi put, obimnu ''Riznicu imena pevača ojkače'', blizu 1500 darovitih Srba, muškaraca i žena,  rođenih od druge polovine devetnaestog do kraja dvadesetog veka na terenu Bosanske Krajine, Banije, Korduna, Like i Dalmatinske zagore, sve do mora.

''Riznica imena pevača ojkače'' u uvodnom delu donosi ova zapažanja i otkrića Nenada Grujičića: ''U potrazi za srpskim ojkačima koji su bili čuveni u svome kraju, a neki i šire, dopro sam do druge polovine devetnaestog veka. Naravno, ojkačka pevanija mnogo je starija, i ne zna joj se tačka zametka. Ali u potrazi za pevačima ili onima koji nešto o njima znaju, možemo tek toliko dokučiti. Niko se dosad nije sistematski time bavio. Za ovu priliku, najdublјe, po godini svoga rođenja, nalazi  se ojkač Božo Putnik (rođ. 1872) iz  Gvozdanskog kod Dvora na Uni, a potom Stanko Domuzin (1875) iz sela Medna kod Mrkonjić Grada, čuveni izvođač ojkalica. Prijašin Stanka Domuzina u izvođenju potresalica, Todor Todorović (1887), živeo je u Donjoj Pecki kod Mrkonjića. U Jasenovim Potocima kod Mrkonjića, rođeni s kraja devetnaestog veka, Nikola Đaković Vurdaš i Milan Todorović Aničić. Iz Baraća kod Mrkonjića, takođe rođeni u to vreme,  čuvene starine iz Popovića, zvani Jevrići, braća Milan-Milanda, Pavle-Pajo i Marko-Markela.  Iz Strojica kod Šipova, rođeni pre devetstote godine,  Staniša Popović Baco  i Špiro Todorić Špiretina. Sa Kočićevog Zmijanja,  Vujo Sladojević Štucanović, rođen u Lusićima krajem devetnaestog veka. U Zaklopači,  kod Plitvičkih jezera, u ojkanima prednjačio je Rade Bubalo Rada (1885). U  Gvozdanskom na Baniji, pak, Stoja Šesto (1887), čuveni glas ženske ojkačke pevanije. Iz sela Radić kod Bosanske Krupe, Ilija Božin Beronja (1890) i Stojan Petrov Beronja (1891), izdanci porodice koja je dala mnogo pevača. Zatim, Lazo Zmijanjac i Cvijo Zmijanjac, iz istoga mesta, rođeni krajem devetnaestog veka, kao i Stevan Pilipović, Ilija Lonić Ilkan i Maksim Kovačević.  Toga godišta, iz Stekerovaca kod Glamoča,  čuven je bio Mile Kopanja, zvani Milekanja, solunski dobrovolјac. Sa Banije, iz Velikog Šušnjara kod Petrinje, Đuro Maričić (1892) i  Tanasija Polimac (1893). Zatim,  Makivija Miličević  (1895),  udata Putnik, sa Banije, iz sela Gage kod Dvora na Uni. Sa Kupresa, iz sela Donji Malovan, Đuka Kanlić (1898). Ispod devetstotog godišta su i Stevan Šukunda i  Miloš Šukunda iz Brezovog polјa kod Gline. Rođeni potkraj devetnaestog veka na  Kordunu, iz sela Trupinjak kod Krnjaka, istaknuti pevači ojkače: Janko Božić Jankula, Mirko Kokir, Milić Kokir i Đuro Mandić. Iz Malobabića kod Krnjaka, Simo Malobabić Kukan, ranjen u Prvom svetskom ratu.''

Zatim, Grujičić dodaje: ''Ovo su bili, po mom istraživanju, najstariji ojkački pevači koji će nanovo biti pomenuti tokom ovoga zapisa, u širem kontekstu. Pregled imena obuhvata Bosansku Krajinu, Baniju, Kordun, Liku i Dalmatinsku Zagoru, i ponešto šire, a potom i  Vojvodinu (Srbiju). U tome su mi pomogli prijatelјi poreklom  iz krajiško-dinarskih krajeva, koji su, s kolena na koleno, uspevali da   zapišu imena i, ponekad, druge podatke.  Pri ruci su mi bili i izvođači ojkačkog narodnog blaga, živi čuvari srpske tradicije. Među njima, neki se precizno sećaju godine i mesta rođenja pevača, ili su im drugi preneli, a poneki – ne. Gdegde se uz godinu pojavi redak životni detalј, neka specifičnost iliti anegdotski medalјon.  To sam odmah unosio, no češće, to su samo imena i prezimena, ponekad sa nadimkom, a što je u vremenu mnogo, veliki spomen za  nezaborav.''

 Primeri banijskih ojkača iz antologije ''Pjevaj, ori, prozore otvori'':

Jorgovane u Baniji mojoj, 
šalјi miris izbjeglici svojoj.

Žalim Krnjak i Velјun do Slunja,
Banija mi miriše k’o dunja.   

Oj, Banijo,  u kestenu tugo, 
nisam tebi dolazio dugo.

Kosac kosi, kroz livadu zuji, 
na Baniji stara pjesma bruji.

Nema lјepše igre od banijske, 
niđe više pjevanja i vriske.

O, Banijo, zavičaju mio, 
nikada te nisam ostavio.

Oj, Banijo, topla vareniko, 
iz srca te izbrisati – niko.

Ostavlјenoj presta lјuta bóla
čim zapjeva sa Banije lola.

Pitaju me odakle si, seko?
Sa Banije, to nije daleko!  

Razvilo se kolo u Baniji, 
pjeva mlâdo, pjevaju stariji.

Čavić brdo na vr’u Banije, 
danas nije kao nekad prije.
Zatim se ''Riznica imena pevača ojkače'' širi na čak dvadeset četiri strane, gde se nalaze, u grozdovima,  imena  i banijskih ojkača. Nenad Grujičić beleži: ''Banija je značajna ojkačka regija. U prikuplјanju imena, najviše mi je, pomogao Milorad Lonić  iz Novog Sada, a njemu, opet,  Milan Polovina, poreklom iz Luščana kod Petrinje,  danas nastanjen u Sremskoj Kamenici. Jedan od kazivača, Stevo Vasilјević, iz Čavlovice kod Dvora na Uni, danas živi u Novom Sadu, naveo je da su u njegovom rodnom selu poznati ojkači: Milan Vasilјević (1922), Lazo Vasić, Rade Vasić, Miško Ličina, Boro Kovačević, Ljuban Vasić, Milan Vujaklija, Dušan Vasić i Miško Matikoš. Ženski glasovi su dragulјi na Baniji.  Rođene između 1940. i 1953. godine, iz Čavlovice su Milka Tintor, Eva Tintor, Mira Vasilјević, Milka Vujaklija, Zorka Vasilјević, Mira Vasić, Anđa Vasić i Zora Vasić. U selu Brezovo Polјe kod Gline, čuveni ojkači su Milan Petrović i Miško Petrović.

Sava Putnik (1951), rodom iz Gvozdanskog kod Dvora na Uni, danas živi u Rumi, navodi pevače iz svog sela i šire. Kao najstarije pominje Iliju Beka (1902) iz sela Beke i Jandriju Berića (1902) iz Gvozdanskog, koji je pevao i uz gusle. Dalјe, iz Gvozdanskog su  Dušan Nišević (1925), Ilija Šesto (1927), Dragan Slavulј (1928), Dragan Putnik (1928), Rade Šesto (1931) i Rade Putnik (1949). Poznate pevačice iz Gvozdanskog: Olga Slavulј (1927), Boja Putnik (1928) i Ana Šesto (1931).  Iz Šamaričke Drage, Petar Vučković (1919), bio poznat i po sviralama i po bubnjevima, zatim, iz istog mesta, Sofija Vicković Čolić (1923) i Ljuba Nišević Vukelić (1928). Iz Zrinjske Drage, Dragan Vicković (1946).

Dabome, neugasla ojkačka pevanija prenošena je s kolena na koleno. Božo Putnik (1872), iz Gvozdanskog (Dvora na Uni),  naučio svoga sina Samuila (1901) da peva.  Samuilo (Samojlo) Putnik preneo, zatim,  na sina Dragana Putnika (1928), a ovaj opet na svoga –  Radu Putnika (1949). Uz raznovrsne ojkačke melodije (i obilјe rimovanih  dvostihova), prenesena je i ona sa čuvenim refrenom „Travo, travo zelena“. Stoja Šesto (1887) naučila je od svoje majke Makivije, pa prenela na unuku Boju (1928), a ova na svoju ćerku Savu Putnik, pored mnoštva raznih ojkača, i pesmu „Vijala se vrbičica“. Zatim, Makivija Miličević  udata Putnik (rođ. 1895),  iz sela Gage kod Dvora na Uni, naučila je, pored ostalog,  od svoje bake i pesmu „Široko je lišće ora'ovo“.

Po kazivanju Janka Vilusa (1950) iz Luščana kod Petrinje, danas nastanjenog u Veterniku, najstariji pevači iz njegovog sela su Miloš Markiš (1909), Jazo Bjelanović (1910) i Mišan Kokorun (1912). Jovan i Mišan su često pevaniju započinjali stihom: „Jovo Maru na sviralu zove...“. Oni su bili umetnici  i uz diple i bubanj. Zatim, ojkači Mile Bjelanović i Đuro Milјević, te guslar Janko Radelić (1917). Rođeni između 1915. i 1920. godine – Mile Vitorac Mileta, Dušan Maričić, Petaš Radelić, Rade Radelić, Janko Radelić i Božo Vilus, pevali i na perušanju i mašinanju (vršidbi žita). Rođeni između 1925. i 1930. godine, Mirko Vitorac, Đuro Vilus, Pera Vilus i Adam Milјević Ašun.

Rođeni između 1932. i 1935. godine, iz Luščana, Rade Markiš Paćun, Dušan Bjelanović, Miloš Markuš Mrmić i Mirko Šerbedžija. Rođeni između 1936. i 1938. godine, Mirko Vitorac, Milan Gvojić, Janko Maričić, Božo Vilus, Đuro Kašpenda i Đuđa Stamenić. Kao čuvena majstorska kosačka grupa, poznati su Đuro Vilus Rođečki, Mile Radelić Krlјo, Petar Vilus i Ljuban Vučković. Iz Gornjih Luščana, najbolјa družina ojkačkih pevača: Stevo Cvijić Pleša, Tanasija Cvijić Ičov, Lazo Kulojević Lakan i Ćane Krujaić, svirao i pevao i uz dvožicu-tamburu. Ojkački duet činili s Mile Rula i Mile Mećava Mali, pevali ojkače sa refrenom „Marice, Maro“,  u vozu jutrom na liniji Drenovac – Banski Grabovac – Petrinja.

Mešovita žensko-muška pevanija, sa refrenom „Drmaj, zadrmaj, drm kožunom, drm, drm, drm“,  čula se i pri radovima na polјima: Anđa Stamenić, Anđa Polovina, Ilija Polovina i Dujo Banović. Ženska družina, pri žetvi i sušidbi: Ruža Radelić, Stoja Radelić, Dušanka Radelić i Draga Vilus. Ženska ojkačka družina, na čelu sa Stanom Radelić (1920): Ana Vitorac, Dragica Gvojić, Marica Kašpenda, Seka Stamenić i Mara Vučković. Pre poslednjeg rata, TV Zagreb snimila je njihovo pevanje: „Ustaj janje, šenica se žanje“. Zorka Milјević, Ljuba Jaić, Draga Milјević i Marica Vitorska, izvodile su takozvano „težačko pjevanje“, sa početnim stihom: „Kad pogledam preko sviju sela...“. Iz Luščana je, po kazivanju Miloša Maričića,  i Milјka Vitorac (1931). Po izvoru Milorada Lonića, pevačice iz Blinje kod Petrinje, Draga Vidmar, Milka Golubović i Dušanka Pavlović, nastupile su na TV Zagreb 12. aprila 1959. godine.

Iz sela Gornja Bačuga kod Petrinje, po kazivanju Janka Vilusa, poznati pevači i tamburaši: Živko Prečanica (1936), Milan Prečanica, Stanko Rajšić Tandar (1935), Đuro Rajšić, Nikola Kašpenda, Vaso Metikoš i Vaso Rajšić (1938). Po kazivanju Miloša Maričića iz Gornje Bačuge su i Luka Janjanin (1928), Stevan Kašpenda (1930) i Đuro Rajšić (1940), a iz Donje Bačuge, Đuro Đukić (1925), Jovan Save Grubješić (1931), Marica Turopolјac (1936),  Jovan Adama Čučković (1938) i Petar Luke Mađarac (1940).

Kazivač Miloš Maričić (1944) iz Velikog Šušnjara kod Petrinje, navodi pevače iz svoga sela: Tanasija Polimac (1893), Đuro Maričić (1892), Milan Goleš (1905),  Stanko Maričić (1906), Branko Maričić (1918), Mika Bunčić Nevajda (1921), Pavao Maričić (1921), Ljuba Milobratović Brkić (1925), Đuro Janjatović (1927), Božo Goleš (1928),  Danica Brkić (1930), Nikola Maričić Pjevo (1930), Đorđe Maričić Macan (1930),  Joco Milobratović (1934), Ljuban Maričić (1936),  Stanko Končar (1938) i Danica Bunčić (1947).

U Banskom Grabovcu kod Petrinje: Stanko Šteković (1928), Ljuba Šteković (1928), Stevo Milić (1929), Đuro Sekulić (1933),  Stevan Bandur (1933), Dušan Martinović (1934),  Đuka Martinović Đujka (1935),  Vaso Jekić (1945), Lazo Šteković (1946),  Dragan Jekić (1949) i Adam Šteković (1955). Iz Jošavice kod Petrinje, Petar Paunović (1927) i Branko Paunović (1938). Iz Vlahovića kod Gline, Evica Šteković (1952), danas živi u Šapcu.

Stevan Radanović (1948) rodom iz zaseoka Dangube u Brezovom Polјu kod Gline,  i sâm odličan ojkač i čuveni tamburaš, dao mi je čudnovat spisak pevača i pevačica iz ovoga kraja – svi prezimenom Petrovići, a različitih loza.  Nјegov otac Ostoja Petrović (1927), preminuo mlad – u trideset sedmoj godini,  trgovac, pevač i guslar, hajdučkog nerva, samouki majstor u drvetu i kovačini. Pravio od javora gusle i tamburice-trožice, ničije nisu zvučale poput  njegovih. Kao ojkački prvak, odlično uparivao sa Mojsijom Petrovićem i Ljubanom Petrovićem. Najupčatlјivije – uz rakijski kazan: „Evo kotla, evo brata moga,/ ne možemo jedan bez drugoga“. Stevanovi roditelјi, Ostoja Petrović i Danica Radanović, doneli su na svet petoro dece, koja nose majčino prezime – otac nije hteo da se venča.

Korice antologije PJEVAJ ORI PROZORE OTVORINajstariji iz Brezovog polјa, Stevan Šukunda i  Miloš Šukunda, rođeni su krajem devetnaestog veka. Kažu da bolјih pevača od njih u kraju nije bilo. Istog prezimana – Šukunda, prilično mlađi, Gojko, Živko i Dušan (sâm pevao uparenih glasova, kao dvojica). Nikola Tovarlaža, dobar ojkač, imao šestoro dece, dva sina i četiri kćeri. Sin Dragan nasledio očev pevački dar. Drugi Dragan (Alekse) Tovarlaža,  umeo da peva dvoglasano, kao da su dvojica. U donjem delu sela, Nikola Marić, pevač i  virtuozni majstor uz cimbule, žičani instrument. 

Mile Petrović (1901), imao je više nadimaka, Pjeta, Remić i Fajter. On i njegova žena Janja (1906) bili su odlični pevači.   Imali  osam sinova i jednu kćer. Kao pevači poznati su sinovi Ljuban, Vasilј, Dušan i Pero zvani Peridžan. Janja bi povela: „Majka kara Peru govedara“, a četiri sina prihvatila, priklјučio bi se i otac Mile. Ako bi naišli Ostoja Petrović i Mojsija Petrović, pevanija bi se otegla do zore. Zatim, Dušan Petrović Pintar (1906),  majstor kaca i bačava, i njegova tri sina, od kojih je najbolјi pevač i tamburaš bez premca bio Dragan Petrović. 

Zatim, Stojan Petrović Koturan (1911), sa ženom Marijom (1933), doneo na svet desetoro dece, tri sina i sedam kćeri. Većina su pevali.  Sledi, Aleksa Petrović (tu negde Dušanovog i Stojanovog godišta), radio u Americi. Odmah iza njih, Aleksa Petrović (mlađi), Pero Petrović, Gojko Petrović, Đuro Petrović i Ilija Petrović.  Najizrazitiji među njima bio je Đuro Petrović (1938), plećat i grlat  gorostas –  kad povede pesmu, malo je ko mogao dići teret ojkače za njim. Onaj ko bi ga slušao, tri dana bi mu u ušima zvonilo.  Iz Danguba, vrsne žene-pevačice: Ranka Petrović, Janja Petrović, Vasilija Petrović, Ljubica Petrović, Danica Petrović, Draginja Petrović, Stana Petrović, Dušanka Petrović i Mira Petrović.

U zaseoku Rakotić, Jovo Petrović zvani Đaković i žena mu Vasilija, zatim, braća Mirko i Dragan Petrović, Mićo Petrović i Živko Petrović, zvani Vajić. Vasilija je prvačila muškarcima i bila u stanju da se s njima u ojkači nosi do u neki komad noći.  Ako bi neko, a ne zna da peva, hteo da se priklјuči, ona bi ga odgurnula: „Nemoj za mnom da berdočeš i arlauačeš.“ Ili: „Nemoj da belentraš i abeziš.“ Iz sela Čavlovica kod Gline, Mika Petrović (Bosilјka). U zaseoku Rakotić, Jovan Litra, dobro basirao. Nikola Griva, zvani Ježan, dobar pevač, imao četvoro dece, svi pevali: Dragan, Dušan, Danica i Mika.

U knjizi „Azbučnik sela Komogovine“ (2014), autor Miloš Kordić, poznati srpski književnik, kaže: „Oduvijek su Komogovlјani, i muškarci i žene, bili na glasu kao dobri pjevači... Nije bilo događaja koji nije obilјežila i ojkača.  A ponekad nije moralo da bude bilo kakvog povoda – dovolјno je bilo da se negdje sjedne, popriča, pa da je neko povede.“ Kordić donosi spisak pevača ojkače iz ovoga mesta u blizini Kostajnice, čuvenih posle Drugog svetskog rata, pedesetih i šezdesetih godina: Ljuban Dabić Uglјeša i njegov brat Milan,  Ranko Kordić, Boško Zebić, Milan Dabić (Stevćev), Dušan Dabić (Petrov) i Joco Kordić (Miloradov), te Radojka Dabić (Stevćeva), Ranka Dmitrović, Ljuba Dabić (Dragana Kovačevog), Mika Plavlјanić, Ljuba Dabić, Zorka Kordić, Ranka Ilibašić, Nevenka Dabić (Stevćeva) i Nada Dabić (Kuzmanova).''

Za druge srpske krajiške predele, kao i oblast Vojvodine, Beograda i delova Srbije, takođe, antologija je obogaćena imenima pevača ojkače.  O toj inovaciji i dopunjenim delovima antologije, koja predstavlјa šesto, najbogatije dopunjeno izdanje  kultne knjige ''Ojkača'' od pre tri decenije (1988), u dosad štampanih preko 20 000 primeraka,  Nenad Grujičić kaže: ''Ovo će biti prvi registar pevača deseteračkog rimovanog dvostiha u raznovrsnim ojkačkim melodijama u srpskoj kulturi. Mnoga mahom anonimna imena će izroniti iz pene zaborava, a neka neće. Život sa svojim lavirintima, bez Arijadnine niti, ostavi ponekog u tami.  Međutim,  možda će se tih zagublјenih,  i još nezapisanih imena u ovoj knjizi,  neko od čitalaca, motivisan njenim sadržajem, iz svoje ili komšijske loze,  setiti i predložiti za nova izdanja antologije. Sad postoji osnova za mlade i motivisane istraživače, koji imaju dobru priliku da nastave ovaj dragoceni i neuništivi posao, za sva vremena.''
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!
rek b or