branko copic









Nego Branko, htedoh da Te pitam
Mnogo toga da Te pitam
Umnoga čoveka treba pitati
A znam da me čuješ
Besmrtni ne umiru
Oni se samo presele
Ti si za boravka ovde
Rezervisao sebi preseljenje
U Rajske vrtove
Retki tamo dospeju
Dragi Branko
Retki to zasluže
Nego, znam da bi mogao
Mesecima pričati
Kako je bilo putovati
Od Hašana preko Beograda
Do Večnosti
Koliko si trnja sa puta
Morao sklanjati
A koliko Te tog trnja ubolo
Branko
Ma kada ubode u telo
Prođe to
Ali kada dušu ubode
Em boli, em dugo traje
A Ti nisi umeo zaobilaziti
Trnjem obrasle puteve
Nisi umeo da ideš puteljcima
Niti prečicama
Glavnim putem, pa neka je i trnovit
Znam da je tako
Znam kakav je čovek
Sazdan od ličke i krajiške krvi
Stena i ljudina
Pravdoborac
Rekoh, dugo bi Ti o tome imao pričati
I mnogo toga bi imao reći
Nego, da Te pitam ovo
Kako se postaje veliki
A ostaje Čovek
Takvih je uvek malo bilo
Danas ponajmanje
Kako je Branko bilo
Slušati grdnijeg od sebe
Nedoraslog sebi
Malog čoveka a vlastodršca
Kako je bilo družiti se sa
Još grdnijim uvlakačima
Tog malog čoveka
A Ti gromada, Ti svoj na svome
A oni nedorast
Umna i ljudska
Znam, teško je to
No ćutiš i živiš svoj svet
Tako je i danas Branko
Ne dao dragi Bog
Da moramo živeti njihov svet
Kako se čovek bez kičme
Može uspraviti i ponosno hodati
Nikako
Ti to nisi umeo Branko
Ti si uspravne kičme
I u Večnost otišao
Uspravne kičme i čiste duše
Da Te još pitam
Dragi Branko
Kako je bilo biti Krajišnik
U velikom Beogradu
Kako je hodati Nikoletinim stazama
Mnogi su to posle Tebe okusili
Otišao si u Rajske vrtove
Pa nisi to video
Mnogo je krajiških suza
Natopilo beogradske ulice
Mnoga su tela izgnana iz svojih
Potražila druga groblja
Narod nas lepo primio Branko
Onako bratski, srpski
A političari
Ti najbolje znaš kakvi su političari
Na njih ne vredi trošiti reči
Molim Te, kaži mi i ovo
Znam odgovor, ali da od Tebe čujem
Kako je živeti ispred svog vremena
Usred umne i ljudske žabokrečine
Kojoj ne vredi ni pričati
Niti savete davati
Teško, jel da. Pa da. Kao i danas
Valjda je uvek bilo najteže
Umnom čoveku
Nego, još bih te pitao i ovo
Kako je iz Rajskih vrtova gledati
Kako Te danas uzdižu
Nije naknadna pamet Branko
Udvaraju Ti se
Lakše im da si tamo
Nego da si ovde
Ovde bi im mnogo toga rekao
Onako bez uvijanja
Kako si uvek umeo reći
A i ovi takve ne vole
Kao što niti oni nisu voleli
Kome je trebao uman čovek
A povrh svega i svoj
Retko kome Branko
No, nisu oni svesni svoje niskosti
Ne znaju oni šta je živeti za navjek
To samo retki dobiju priliku
Retki bivaju u Rajskim vrtovima
Nazdravljam Branko
Ima još mnogo tema
Ali ima i vremena
Za večne

Decembra '17.
Zdravko Jokić
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Ukoliko prenosite ovaj tekst na drugi sajt, a Banija Online je naznačena kao izvor / autor teksta, molimo da i to prenesete po mogućnosti sa linkom ka izvornom tekstu.
reklamirajte se cbc