general sreto malinovic BEOGRAD - General Sreto Malinović je ratni heroj, odlikovan medaljom časti. Za ovu zemlju je tokom ratnih godina, ali i van njih, uradio mnogo.

Međutim, Sreto Malinović, gost emisije "Život priča", doživeo je da bude proglašen izdajnikom i NATO generalom

Rođen je kao najmlađe, sedmo dete u selu Orlice kod Travnika. Odmalena je gutao partizanske filmove sanjajući da postane borbeni pilot da on pokaže Nemcima kako se to radi. Sretov san je ispunjen kada je među 8.000 kandidata primljen u vazuhoplovnu gimnaziju Maršal Tito u Mostaru. Otac nije dočekao rat. Majka, dva sina i dve snahe završavaju u logoru.

Kada su i to preživeli, majka Tankosava je dočekala da sahrani još jednog sina. Sretov brat Jefta poginuo je u ratu. Mada je majka priželjkivala da Sreto bude pop, on je postao pilot. Leteo je posvećen onom čemu se zakleo – Otadžbina iznad svega.

Sa 31 godinom je primio eskadrilu, bio je jedan od najmlađih komandira eskadrile. Sa 37 godina postaje komandant puka.

Prvi ratni let mu je bio oktobra 1991. godine, u ratu. Iako je na vežbama bacao mnogo bombi, pucao u mete na poligonima, ovo je ipak bilo nešto drugo – stvarne mete, prave bombe.

“I piloti su ljudi od krvi I mesa. Naravno da sam se plašio. Pregledao sam avion, potpisao knjižicu i tog momenta na stepenicama aviona “Orao” savladao strah od rata. Ušao sam u avion I krenuo na borbeni zadatak”, seća se general svog prvog ratnog leta.

Iako su se politika i vojnički kodeks časti u mnogome razilazili, vojnici su svoj posao obavljali časno, čistih ruku i obraza, i kao takva je i njegova eskadrila te 1991. godine i izašla iz te bitke.

General je devedesetih godina vodio ratni dnevnik. Ekipa emisije "Život priča" prva je koja je, osim generalove porodice, imala čast da vidi taj dnevnik.

“Ponosan na porodično nasleđe, nosim krst gorštačke pravde i njime pišem testament kojim ću ostaviti pečat svome sinu kao što je meni otac moj! Ne znam, u ovom trenutku, koliko će moći da se ponosi time ali jedno sigurno znam – ni pred kim neće obarati pogled u zemlju zbog dela svog oca!"

Kada je došao u dodir sa paravojnim formacijama Hrvatske, na svom drugom letu, u glavi mu je samo bio Jasenovac. U njemu se javio osvetnički poriv, stiskao je zube i kaže da ga je od toga da se avionom zakuca u neprijatelja spaslo samo to što mu je top zakovao.

“Živi u ruke ne padamo, krajnja solucija je da se avionom obrušim na neprijatelja. Kad već idemo, idemo sa muzikom”, objašnjava general zavet koji su on i njegovi vojnici sebi dali.

Najčešće je leteo sa Žikom, pilotom Životom Đurićem, koji je bio njegovo levo krilo. Čuvali su jedan drugom leđa.

Kada je 1995. godine bila akcija Oluja, general je čekao naređenje da poleti, da stane u odbranu svog naroda. Ali, naređenja nije bilo. Krajina je izdana i prodata, nema general drugih reči za to što se tih godina dešavalo na području Hrvatske. Mnogo mu je gorčine ostalo zbog toga, jer je njemu otadžbina iznad svega. Otadžbina se nosi u srcu, a država na leđima.

U dnevniku je napisao: “Za krst časni, ime i slobodu?! A zakletva, a narod!? E, jadan li je sa nama! Narod koji ima ovakvu vojsku ne mora da brine za svoju budućnost - on nema budućnost! U šta smo se to pretvorili ili smo uvek bili takvi, samo nismo imali priliku da to pokažemo? Nama neprijatelj nije potreban, dovoljni smo sami sebi!"

"Nadali smo se da ćemo sa eskadrilama 98. krenuti u borbu, što bi bilo normalno, ali su okolnosti naterale naše vođe na drugačije odluke. Ko je naredio povlačenje vojske i napuštanje teritorije RSK? Nije valjda ovaj egzodus neki politički projekat premeštanja naroda u kome aktivno učestvuju naše vođe? Na ovako prljav način? Da sam glavnokomandujući snagama, pucao bih sebi u glavu od sramote!”

Političari, napisao je, odrađuju posao na štetu vlastitog naroda. Kako drugačije tumačiti Radovanovo ignorisanje vlastite vojske i nekakvo koketiranje sa arkanovcima i drugim šleper dobrovoljcima. Nešto se tu ne uklapa, a bruka će i ovoga puta pasti na vojsku i oficire.

Smrti se ne boji. Smrt je, kaže, tren. Treba se života bojati, on nosi muku i teškoće.

Dobijali su u tim ratnim godinama i naređenja da polete po svaku cenu, u potpuno nepovoljnim vremenskim uslovima za letenje. Jedno takvo su dobili i septembra 1995. godine. Verujući da niko ne bi mogao da preživi taj let, obratio se svojim ljudima:

“Momci, Glavni štab je izbrisao sa evidencije dva aviona i dva pilota iz našeg sastava! Smatraju da će tako rat preokrenuti u našu korist. Vreme je nepovoljno za letenje. Ne čudim se zahtevu prašinara, ali ovaj zadatak je izdao avijacijski general! Ako su naše glave cena za preokret rata onda se ja dobrovoljno javljam za izvršenje zadatka! Nemam pravo da bilo koga imenujem za svog pratioca, cena je prevelika! Ko se odluči ili ga odredite neka bude uveren da ćemo odraditi posao i vratiti se! U meni je i od života jača želja da pljunem naredbodavca! A sada idite na pripremu!"

Taj let je ipak zaustavljen, zahvaljujući zdravom razumu pretpostavljenog. Ali, na žalost, nisu svi bili zdravog razuma. General se setio leta Omera Mehića i kolega, koji su pri nenormalnim vremenskim uslovima, bili prisiljeni da slete, da bi u bolnicu stigla beba. Zbog insistiranja da se po svaku cenu poleti, svi su poginuli. A da bi tragedija bila veća, na kraju su piloti diskreditovani, i time im je, kaže general, već mrtvima, pucano u leđa.

Na dan bombardovanja 1999. godine, general Malinović se obratio svojim pilotima čuvenom besedom i rečima “Srbija nas zove, anđeli moji čelični”. U toj besedi postoji i jedan deo koji javnosti nije poznat, a ona je počela sa: “Najveći sin našeg naroda i naša snajka vodeći nas u bolje sutra, danas su nas uvalili u sukob sa najvećom svetskom silom u istoriji ratovanja. Kako su nas vodili, tako su nas i doveli. Nas će prvo razarati, plašite li se? To što svi ćutite, shvatiću da se ne plašite. Da li sam ja ovde jedini koji se plaši? Nije moguće da ja jedini znam šta nas to ovde čeka. Razvaliće nas! Ma, neka razvaljuju, imamo mi svoj posao koji treba da obavimo. Biće teško, ali kako su nas do sada vodili junački sinovi, imaćemo priliku da bar junački izginemo! Padnem li, ima moj zamenik, padne li, ima njegov zamenik. Oplakivaćemo se kad prođe sve!”

Za vreme bombardovanja, 98. lovačko-bombarderski avijacijski puk je izgubio samo jednog pilota. To je bio Života Đurić, levo krilo generala Malinovića.

Na dan bombardovanja SRJ, posle besede koju je izgovorio pilotima, General Malinović je osetio da sa Žikom posebno razgovara. Kazao mu je ono što je ponavlja milione puta da čiste glave mora u avion. Žika je rekao – pa matori valjda znaš mene. Sine, zato ti to i govorim, jesi ti mene razumeo sine, rekao je Malinović. Ujutru 25. 3. 1999. krenuli su u napad na komande kampove i kasarne OVK. Letelo se u brišućem letu, brzinom od 800 km na sat. Žika je kod Glogovca uništio bazu OVK sa dve bombe. Pogođen je sa zemlje.

Dok su čekali da se svi piloti vrate, Malinović je znao da Žika više nikad neće sleteti. Našli su ga posle par dana.

Oni koji su ovo uradili naučiće pesmu molitve kojom ćemo se pomoliti za Žikinu dušu. Ko preživi moći će da peva dalje - rekao je general Malinović saopštavajući pilotima da im se komandant neće više vratiti.

„Primi, potpukovniče Đuriću, poslednje naređenje: budi na komandnom mestu manastira Sveta Petka i navodi rafale svojih Tigrova kojima će se oni za tvoju dušu moliti”, izgovorio je general Malinović na sahrani svog prijatelja, sina, saborca, koji mu je ceo život bio levo krilo.

Posle svega što je general Malinović uradio za ovu zemlju, doživeo je da ga proglase za NATO generala. To što njega etiketiraju kao izdajnika, kaže general, ne pada mu teško, koliko što takve reči upućuju njegovim vojnicima, junacima i herojima. Kaže da je samo radio svoj posao i nije dozvoljavao nikome da ga uvuče u političke frustracije.

Emisiju "Život priča" možete pogledati na sajtu TV Prva

Početkom dvehiljaditih godina počela su upozorenja Malinoviću da se skloni, da pazi kuda ide i slično. Kulminaciju takvih etiketa general doživljava 2009. godine, kada je bio zamenik komandanta ratnog vazduhoplovstva i kada je unapređen u čin generala. Kada su došli da mu čestitaju na postavljenju, jedan je čovek došao i rekao mu da je bio “zadužen da ga skine”, odnosno da da zeleno svetlo da general bude eliminisan, zato jer je pretnja i ne bi izvršio naređenje. General ga je pitao: “Znaš li šta je naređenje?” Ovaj reče da ne zna. A general mu odgovori da je zadatak bio da se “pomlati narod ispred Skupštine 5. oktobra 2000. godine”.

To mu je, kaže, bio jedan od najtežih udaraca u karijeri – da je neko sa vrha vojske rešio da ukloni one koji vole svoj narod.

General se nada da će ovaj narod voditi neko ko ga zaista voli i da će konačno početi da radi za svoj narod, a ne za sopstvene interese.

Za generala Malinovića, patriotizam je raditi i ispunjavati svoje građanske obaveze na najbolji mogući način, radi napretka društva. Za vojnike, to je spremnost da u svakom momentu stanu uz svoju zemlju, jer oni su dali zakletvu i to je za njih sve.
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!

Banija

po-noci-vozio-bez-svjetala-pod-utjecajem-alkohola-od-2-33-promilaPo noći vozio bez svjetala pod utjecajem alkohola od 2,33 promila
GLINA - Tijekom protekla 24 sata na području Policijske uprave sisačko-moslavačke zabilježeno je sedam kaznenih djela, od kojih su pet djela počinili...
sluzeno-blagodarenje-za-narod-slabinjskiSluženo Blagodarenje za narod slabinjski
SLABINJA - U crkvi Sv.Petka u Slabinji, Blagodarenje za narod Slabinjski služio je Gosp. Dalibor Tanasić Protojerej Kostajničko-Dubičke parohije....
traktor-sesticima-iz-komogovineTraktor Šestićima iz Komogovine
KOMOGOVINA - Početkom septembra humanitarna organizacija Srbi za Srbe isporučila je polovni traktor Torpedo Adriatik 4506A u vrednosti od 3.500 € za...
banijci-ni-u-australiji-ne-zaboravljaju-rodni-krajBanijci ni u Australiji ne zaboravljaju rodni kraj
SIDNEJ - Banijci Sidneja i njihovi prijatelji okupili su se prošlog vikenda u sali Crkve Svetog Nikole u Blektaunu na tradicionalnom humanitarnom...

Društvo

na-izvoru-rijeke-kosovciceNa izvoru rijeke Kosovčice
Biskupija je jedna od četiriju dalmatinskih općina s većinskim srpskim stanovništvom: do posljednjeg...
odlazak-u-osamdesetojOdlazak u osamdesetoj
PERUŠIĆ - Ako se zateknete u srcu Like, Perušić ćete lako pronaći, Kosinj nešto teže, selo Zabarje vrlo...
obnova-kaznenog-postupkaObnova kaznenog postupka
Nedavno sam slučajno saznao da protiv mene postoji međunarodna tjeralica, koju je izdao Interpol Zagreb,...

Novosti

strah-u-vodotecuStrah u Vodoteču
VODOTEČ - Selo Vodoteč u Ličko-senjskoj županiji, sedam kilometara udaljeno od Brinja, krasio je...
kapetan-dragan-montiran-proces-iz-sovinistickih-pobudaKapetan Dragan: Montiran proces iz šovinističkih pobuda
SPLIT - Dragan Vasiljković, poznatiji kao kapetan Dragan, jutros je u Splitu izneo svoju odbranu na...
septembarski-talas-sudjenja-srbima-u-hrvatskoj-za-ratne-zlocineSeptembarski talas suđenja Srbima u Hrvatskoj za ratne zločine
BEOGRAD - Poslije godišnjih odmora u Hrvatskoj je krenuo novi talas suđenja Srbima i pripadnicima bivše...

Kultura

oluja-razvejala-bacuske-tamburase"Oluja" razvejala bačuške tamburaše
Sve bačuške tamburaše, članove nekad čuvenog orkestra, ratni vihor je rasuo u daljini, a svake godine se...
18-31-krajiski-likovni-salon-od-13-oktobra18 (31) Krajiški likovni salon od 13. oktobra
Krajiški likovni salon biće otvoren 13. oktobra 2017. u Galeriji Muzeja želјeznica Srbije (Nemanjina 6,...
udruzenje-krajiskih-srba-u-cikagu-obelezilo-jubilej-foto-videoUdruženјe krajiških Srba u Čikagu obeležilo jubilej (Foto / Video)
ČIKAGO - Krajišnici poreklom sa Korduna, Banije, Slavonije, Dalmacije, Like, Bosanske Krajine i drugih...
odrzan-84-vukov-saborOdržan 84. Vukov sabor
LOZNICA - U Tršiću je u nedjelju održana završna svečanost 84. Vukovog sabora, a tom prilikom...

Oluja

franjo-hvala-ti-sto-si-nas-proterao-tekst-zrtve-oluje-koji-tera-na-razmisljanje"Franjo, hvala ti što si nas proterao": Tekst žrtve "Oluje" koji tera na razmišljanje
„Da smo ostali dolje, neko bi možda uspio kao i ovdje, ali većina nas bi se oslanjala na roditeljske veze za zaposlenje, ostali na roditeljskim...
svjedocenja-prezivjelih-iz-grubora-gosica-i-varivodaSvjedočenja preživjelih iz Grubora, Gošića i Varivoda
Zločin u Gruborima dogodio se 25. avgusta 1995. i o njemu su poznati brojni fakti. Pokojni Božo Knežević snimio je sjajan dokumentarac “Oluja...
bogdan-rkman-pravo-na-tugovanjeBogdan Rkman: Pravo na tugovanje
Kako ocjenjujete ovogodišnje obilježavanje godišnjice Oluje?Da je bilo mirnije, jeste. Da je incidenata bilo, jeste. Ove godine u Kninu ritualno nije...

Politika

dss-napad-na-bjelajca-pokazuje-u-kakvim-uslovima-zivi-vecina-pripadnika-srpske-zajedniceDSS: Napad na Bjelajca pokazuje u kakvim uslovima živi većina pripadnika srpske zajednice
ZAGREB - Demokratski savez Srba  danas je najoštrije osudio napad na svog stranačkog kolegu - zamjenika župana Sisačko-moslavačke županije iz reda...
sdss-osudio-pokusaj-fizickog-napada-vijecnika-hsp-a-na-zamjenika-zupana-bjelajcaSDSS osudio pokušaj fizičkog napada vijećnika HSP-a na zamjenika župana Bjelajca
SISAK - Predsjednik Izvršnog odbora SDSS-a Boro Rkman, vijećnica županijske Skupštine Sisačko-moslavačke županije Mirjana Oluić-Voloder i vijećnik Branko...
pupovac-se-nada-hitnom-sastanku-sa-srpskim-drzavnim-vrhomPupovac se nada hitnom sastanku sa srpskim državnim vrhom
ZAGREB - Predsednik Srpskog nacionalnog veća Milorad Pupovac izjavio je da se nada hitnom razgovoru sa srpskim državnim vrhom, na kojem bi se razmatrali...