milojko BEOGRAD - U listu „Politika“ od 13. jula 2017. godine objavlјen je članak „Matis hvali hrvatsku „Oluju“, i kaže da je izmenila tok istorije. Džejms Matis ministar odbrane SAD i šef Pentagona, iznio je ovu tvrdnju po rečima svog kolege ministra odbrane Republike Hrvatske Damira Krstičevića prilikom njegove posete Vašingtonu. Krstičević tvrdi da je šef Pentagona pohvalio operaciju „Oluja“ rekavši da je ona „izmenila tok istorije i danas se o njoj uči u američkim vojnim školama kao o primeru dobro pripremlјene i izvršene vojne operacije“.
 
Za sve upućene u građanski rat koji je od 1991. do 1995. godine vođen u Hrvatskoj, od samog početka je jasno koju ratujuću stranu je zastupala i protežirala Amerika. Od napada NATO avijacije na aerodrom Udbina u Lici i položaje PVO sistema RSK, iako im je trebalo biti poznato da je to bila zaštićena zona Ujedinjenih naroda. U ovome posebnu ulogu imala je američka vojna kompanija Milirary Resorces Incorporated (MPRI).

Aktivnosti ove kompanije posebno su došle do izražaja nakon potpisivanja ugovora u septembru 1994. izmađu hrvatskog ministra odbrane Gojka Šuška i penzionisanog generala i zamenika predsednika MPRI Karla Vuona u hrvatskoj ambasadi u Vašingtonu. Ova organizacija nije ništa drugo nego produžena ruka Pentagona u onim područjima gde nije dopuštena intervencija države jer bi to bilo suprotno Rezoluciji SB br 713 kojom bi se sankcionisala svaka vrsta vojne pomoći zaraćenim stranama. Pentagon se krio iza ove Rezolucije i preko MPRI intenzivirao svoje prisustvo u Hrvatskoj i BiH. MPRI dolazi u Hrvatsku u novembru 1994. na čelu sa penzionisanim generalom Karlom Vuonom koji je odgovoran za razvoj nove američke doktrine „Vazduh – zemlјa bitka 2000“, koja je već bila upotreblјena u operaciji „Pusitnjska oluja“ u Iraku. General Vuon intenzivira obuku hrvatske vojske (generala Gotovine i Čermaka) i održava završni seminar neposredno pred operaciju „Oluja“ na Brionima jula 1995. godine.
 
Znači, sama pohvala američkog ministra odbrane Matisa akcije „Oluja“ predstavlјa priznanje da su tu operaciju planirali i organizovali američki generali koji su radili po uputstvima Pentagona. Ova izjava jasno potvrđuje ranije iznete stavove Krajišnika da su iza ove vojne akcije od samog početka stajale SAD. Hrvatski ministar odbrane Krstičević ne bi trebao da se kiti tuđim perjem o brilјantno izvedenoj vojnoj operaciji, jer ona nije proizvod hrvatske vojne i naučne misli. Sa pohvalom o izvedenoj operaciji „Oluja“ Amerikanciji samo priznaju svoje aktivno učešće koje je na kraju dovelo do najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata. U toj akciji više od 250.000 Srba Krajišnika je proterano, oko 2.000 je ubijeno a među njima oko 1.200 civila, stotine sela su spalјena i oplјačkana.

Sada je izvan svake sumnje da su SAD pomagale hrvatsku stranu tokom trajanja rata i tako omogućile Franji Tuđmanu da pokrene akciju „Oluja“, iako su krajiški Srbi pristali na mirnu reintergraciju. Mirna bi reintegracija ostavila Srbe u Hrvatskoj, a to se nije smelo dopustiti. Ponašanje tkz. međunarodne zajednice, prvenstveno SAD prema proterivanju Srba iz Hrvatske i faktičkoj zabrani njihovog masovnijeg povratka nedvosmisleno govori o tome da je ona de fakto prihvatila etničko čićšenje i kolektivnu odgovornost.
Odgovornost MPRI za posledice ove operacije bile su predmet tužbe Krajišnika 2010. godine pred Federalnim sudom u Čikagu, kada su tužili ovu organizaciju za saučesništvo i genocid i tražili iznos od 10 milijardi dolara za duševne boli i izgublјeni zavičaj.
 
Ova tužba završila se nagodbom u oktobru 2016. čime su neposredno priznali krivicu za ono što se desilo.

Kada se sve ovo ima u vidu teško je uoči obelјežavanja 22 godišnjice akcije „Oluja“ ne postaviti pitanje u kojoj je to državi u svetu dozvolјeno da se nekažnjeno provede etničko čišćenje i to na području koje je bilo pod zaštitom UN i da se to kasnije izučava kao vojna veština. Ova izjava svakako treba da zabrine sve one narode koji teže da žive u slobodi jer šalјe jasnu poruku da se zločin isplati.

Generalni sekretar
Udruženja Srba iz Hrvatske
U Beogradu, 15.07.2017. Milojko Budimir, prof.
 
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!