serz bramerc LJUBLJANA - Haški tužilac Serž Bramerc rekao je za ljubljansko “Delo“ da taj sud nije politička ustanova i da se nije sudilo narodima već optuženima za teške ratne zločine.

On je istakao da osuđeni počinitelji zločina nisu vojnici koji su se borili za domovinu, svoja sela ili porodice.

“Oni su zapovednici koji su ubijali ratne zarobljenike zaštićene Ženevskom konvecijom. Nema ništa herojskog u spaljivanju sela, iseljavanju ljudi iz njihovih domova ili podsticanju vojnika na masovno polno nasilje“, rekao je Bramerc.

On je istakao i da je presuda Ratka Mladiću presuda njemu i samo njemu, a ne presuda narodu.

“Vrlo je važno da zaedjnica iz koje je počinitelj razume da mi to znamo da razlikujemo. Treba isticati kako osuđenici u Hagu nisu heroji, nego oni koji se lažno predstavljaju kao branitelji svog naroda, a zapravo su iskoristili i izdali njegovo poverenje za svoje lične i političke interese“, naveo je Bramerc.

Prema njegovim rečima, potrebno je da se od počinitelja zločina ograde političari i da ne koriste nacionalističku retoriku, čime oživljavaju tamne duhove iz devedesetih godina, te dodao da je važno delovanje nevladinih organizacija.

“Takav primer je jedno udruženje mladih iz Hrvatske koje se otvorenim pismom izvinilo pripadnicima srpskog naroda za zločine počinjene u Oluji. To je istorijska činjenica koju hrvatska strana rado negira“, istakao je Bramerc.

Kako je naveo, mnogi ratni zločinci su inače “normalni ljudi koji u ratnim okolnostima izmaknu kontroli i rade stvari koje bi u normalnim okolnostima bile nezamislive“.

Podsetimo, za zločine počinjene od 1991. do 1995. godine na teritoriji Republike Hrvatske, Tužilaštvo Haškog suda podiglo je 12 optužnica protiv ukupno 18 političkih, vojnih i policijskih službenika bivše Jugoslavije, Srbije i Hrvatske.

Generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču sudilo se za zločine nad krajiškim Srbima počinjenim tokom i nakon operacije “Oluja” u leto 1995. godine.

U prvostepenom postupku, generali Gotovina i Markač jednoglasno su proglašeni krivim i osuđeni na 24 odnosno 18 godina zatvora, dok je general Čermak oslobođen. Sud je utvrdio da je postojao udruženi zločinački poduhvat, u kome su učestvovala dvojica generala, a na čijem čelu je bio Franjo Tuđman.

Međutim, Žalbeno veće je generale oslobodilo tesnom većinom glasova. Oslobađajuća odluka bila je doneta na osnovu drugačijeg tumačenja izvedenih dokaza.

Žalbeno veće je prvo ukinulo deo presude za protivpravno i neselektivno granatiranje Knina, Benkovca, Gračaca i Obrovca, što je bio osnov da ključni elementi prvostepene presude odluke u vodu.

Presuda za Oluju smatra se jednom od najkontroverznijih u haškom tribunalu, jer su na osnovu istih dokaza pretresno i Žalbeno veće došli do suprotnih zaključaka. Dodatnu kontroverzu unelo preglasavanje unutar Žalbenog veća u odnosu 3:2 u korist oslobađajuće presude, a ostao je zabeležen i neuobičajeno oštar ton sudija Karmela Ađusa i Augustina Pokara, koji su se usprotivili oslobađanju hrvatskih generala.
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!