Antonije Orešković (1829 - 1906) Antonije Orešković (1829 - 1906)Antonije Orešković rođen je 7. januara 1829. u Dvoru na Uni na Baniji u Vojnoj Krajini. Njegov otac Vuk je isto tako bio graničarski oficir, koji je želeo da sin nastavi njegovim stopama. Nakon završene gimnazije i Vojne akademije u Viner Nojštatu dobio je 1847. čin pešadijskog potporučnika austrijske vojske.

Učestvovao je kao austrijski oficir u ratu protiv Mađara 1848-1849. Sa austrijskom vojskom ratovao je i po Italiji, gde je po svoj prilici došao u dodir sa italijanskim revolucionarima i upoznao zavereničku tehniku karbonara, italijanskog tajnog društva. Po povratku iz rata bio je prožet jugoslovenskim idejama i počeo je da među Srbima i Hrvatima radi na zaveri protiv Austrije, a stupao je u kontakt i sa bosanskim begovima radeći na jugoslovenskoj ideji. Pošto su vlasti posumnjale u njega i njegove drugove iz Petrinjske regimente prekomandovali su ih na različita mesta. Oreškovića su prekomandovali u Moravsku, a on je kao kapetan dolazio u Beč, gde se upoznao sa Vukom Karadžićem.

Vuk Karadžić ga je upoznao sa knezom Mihailom, sa kojim je Orešković postao prijatelj. Učestvovao je u Austrijsko-sardinijskom ratu 1859. godine. Pre dolaska u Srbiju sarađivao je od 1858. sa Ilijom Garašaninom. Imao je planove da podigne ustanak u Bosni.

VOĐA MREŽE TAJNIH AGENATA

Stupio je u srpsku vojsku na poziv kneza Mihaila u aprilu 1862. i dobio je čin pešadijskog majora. Od trenutka kada je došao u Srbiju bio je na raspoloženju ministru odbrane i ministru vanjskih poslova za izvanredne misije. Do juna 1862. bio je u misiji van Srbije. Nakon incidenta na Čukur česmi i bombardovanja Beograda 1862. od juna do novembra 1862. bio je komandant dobrovoljačkog kora. Njegovom zaslugom iz austrijske u srpsku vojsku prešli su Đura Horvatović, Stevan Binički, Optrkić, Kalenić i drugi. Pošto je imao veze sa revolucionarima po Zapadnoj Evropi knez Mihailo ga je slao na tajne diplomatske misije. Nakon toga sve do Prvog srpsko-turskog rata 1876. bio je na raspoloženju ministra odbrane i ministra inostranih poslova. Održavao je tajne veze srpske vlade sa istaknutim srpskim oficirima u Vojnoj Krajini. Orešković je bio glavna ličnost u operativnim tajnim poslovima srpske vlade sa graničarima. Organizovao je veliku mrežu tajnih agenata i odbora, a u mreži su bili uključeni istaknuti srpski oficiri u Vojnoj Krajini. Odmah na početku Poljskog ustanka 1863. Orešković je napravio dopunu svog ratnog i operacionog plana, u kome je smatrao da treba da se podigne ustanak u Bosni uz pomoć jedinica iz Vojne krajine. Pored toga u Srbiji je organizovan dobrovoljački korpus od graničara i Bosanaca. Jedna četa Bosanaca je trebala da od graničara primi oružje i da započne ustanak, ali zahvaljujući izdaji austrijske vlasti su otkrile tajni odbor u Karlovcu, kod koga su našli spisak oficira i sveštenika spremnih da pomognu podizanje ustanka u Bosni. Nakon toga austrijske vlasti su počele da premeštaju sumnjive srpske oficire.

POKUŠAJ KOORDINACIJE SA ITALIJOM

Pukovnik Antonije V. Orešković (1829-1906) na fotografiji nastaloj krajem 19. veka. Pukovnik Antonije V. Orešković (1829-1906) na fotografiji nastaloj krajem 19. veka.Dopisivao se ne samo sa Štrosmajerom, nego i Kavurom, Bizmarkom i kancelarijom Napoleona III. Sredinom 1863. italijanska vlada je stupila u kontakt sa Ilijom Garašaninom zainteresovana za protuaustrijski pokret, pa su Oreškoviću dostavljali novac finansirajući deo srpskih tajnih aktivnosti u Vojnoj Krajini. Za Italiju je bilo značajno da u vreme Poljskog ustanka Mađari i Vojna krajina započnu ustanak protiv Austrije. Kada je italijanska vlada 1864. započela pregovore sa Ilijom Garašaninom, Orešković je septembra 1864. sastavio memoar o ulozi Vojne krajine u očekivanom ratu Italije i Austrije. Predlagao je da se digne ustanak istovremeno u Mađarskoj i u Vojnoj krajini i da onda u rat uđe Italija. Predviđao je da se iskrcaju mađarsko-italijanske sange u Dalmaciji i opskrbe na taj način graničare preko potrebnom artiljerijom. Upozoravao je da sa akcijom treba požuriti, pošto je Austrija počela da prekomanduje njoj sumnjive oficire. Međutim razni događaji i promene u italijanskoj vladi dovele su do toga da to na kraju nije ni dogovoreno. Krajem 1864. čitava Oreškovićeva mreža tajnih agenata bila je poremećena zbog izdaje bliskog Oreškovićevog saradnika Aleksandra Vukobratića. Austrija je razbila Oreškovićevu mrežu tajnih agenata i odbora. Orešković je onda morao da traži nove tajne agente i saradnike.

PLAN USTANKA U BOSNI

Od 1864. do 1866. Orešković je nakon razbijanja mreže imao malo aktivnosti. Marta 1867. sklopljen je sporazum između srpske vlade i vodstva hrvatske Narodne stranke o zajedničkom oslobađanju od turske vlasti i stvaranju savezne jugoslovenske države. U isto vreme Orešković je napravio novi plan ustanka u Bosni, a vodstvo hrvatske Narodne stranke se složilo sa tim. Ilija Garašanin je dao konačnu verziju plana. Ponovo je u Hrvatskoj i u Vojnoj krajini organizovana mreža tajnih odbora i agenata. Orešković je u svom planu ustanka u Bosni smatrao da će se jugoslovenski elementi sukobiti u zajedničkoj radnji, ali i da će se naučiti na zajednicu zajedničkim prolivanjem krvi. Vodio je 1867. sa pruskim konzulom Laubernauom pregovore o srpsko-hrvatskoj buni u slučaju da dođe do novog rata između Austrije i Prusije. To su bili osetljivi pregovori, a Orešković je napravio grešku, da je Austrija saznala za pregovore, pa je nakon toga Orešković udaljen od poslova tajne politike. Bio je smenjen i Garašanin, ali nije jasno da li zbog te greške ili zbog protivljenja kneževoj ženidbi. Došlo je do zastoja u realizaciji planova oko Bosne, jer je Orešković udaljen od poslova tajne politike. Ubistvo kneza Mihaila zadalo je još veći udarac tim planovima.

U SLUŽBI NAMESNIŠTVA I KRALJA MILANA

U vreme Namesništva Milivoje Petrović Blaznavac ga je slao jula 1868. u misiju kod Štrosmajera sa savetom da se Hrvati pomire sa Mađarima i da prihvate austrijsko-ugarsku nagodbu, ali Štrosmajer to nije prihvatao. Blaznavac je onda preko Oreškovića pokušao da posreduje između hrvatske Narodne stranke i mađarskog predstavnika Andrašija. Dobio je 1870. zadatak od Namesništva da ispita stanje spremnosti srpske vojske za rat sa Turskom. Utvrdio je da Srbija ima stajaću vojsku od 4.000 vojnika, narodnu vojsku od 160.000 vojnika i 162 topa. Procenio je da je srpska vojska slabija od turske vojske i da ne bi imala šanse za napadna dejstva, dok bi se u obrani mogla držati. Orešković je učestvovao u mnogim misijama i dogovorima u inostranstvu. Više puta svađao se sa kraljem Milanom, a 1886. odbio je da sa svojom valjevskom divizijom interveniše protiv radikala na izborima. Nije se slagao ni sa ustupanjem Ade Bujuklić Austriji. Podržavao je i kraljicu Nataliju u njenom sukobu sa kraljem. Iako je imao ogromne zasluge, zbog sukoba sa kraljem Milanom nije postao general.

VOJNE DUŽNOSTI

Ruža Orešković (18??-1959) i Mica (Orešković) Cukić (1876-1907), ćerke Antonija V. Oreškovića (1829-1906). Ruža Orešković (18??-1959) i Mica (Orešković) Cukić (1876-1907), ćerke Antonija V. Oreškovića (1829-1906).Unapređen je maja 1876. u čin pukovnika. Od maja 1876. do jula 1876. bio je načelnik štaba Drinske vojske. Jedno vreme bio je komesar u Vidinu, a onda je od decembra 1876. do juna 1877. bio referent pešadije u ministarstvu odbrane. Od 1877. do 1878. bio je zastupnik komandanta drinske vojske i pomoćnik štaba Vrhovne komande. Od oktobra 1877. do novembra 1877. bio je komandant Moravske divizije, a onda je u novembru 1878. postao komandant Drinske divizije. Od 1880. do 1885. bio je komandant Dunavske divizijske oblasti, a od 1885. do 1886. komandant Drinske divizijske oblasti. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. bio je komandant Drinske divizije. Penzionisan je 1888. godine.

POTOMSTVO

Antonije Orešković je oženio je Dragu Rajević (ćerku Cvetka Rajovića i Milice Ilić), a od dece je imao dva sina i dve ćerke:

Borivoje-Bora Orešković (nije se ženio)
Milica-Mica Orešković (udala se za Mihaila-Mišu K. Cukića)
Milan Orešković (oženio je Milicu Đukanović)
Ružica-Ruža Orešković (nije se udavala)
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Banija Online zadržava pravo brisanja komentara sa neprikladnim sadržajem!