U novembru 2010. godine UNESCO je proglasio i zaštitio „ojkanje“, odnosno „ojkaču“, kao nematerijalnu kulturnu baštinu od izuzetnog značaja, što je vrlo važan i pozitivan događaj. Međutim, „ojkača“ nije zaštićena kao nematerijalna kulturna baština onoga kome zapravo pripada. Hrvatska je najpre prognala Srbe, pa sada koristi tu situaciju i promoviše „ojkanje“ kao svoju nematerijalnu kulturnu baštinu, a radi se zapravo o vokalnim oblicima tradicionalnih pesama Srba Krajišnika.
Izvorno krajiško pevanje je veoma specifično i koreni tog načina kulturnog izražavanja sežu daleko u prošlost. Srbi Krajišnici, tj. Srbi dinarskog podneblja, svoje pevanje izvode u grupama gde jedan vodi pesmu i peva prvi glas dok drugi prate, odnosno basiraju i na taj način stvaraju melodiju. Specifičnost ovog načina pevanja odslikava se kroz uzvik „oj“, pa se te pesme zovu „lički ojkan“, „dalmatinska ojkalica“, „kordunaška ojkača“, itd. Zapravo, radi se o pesmama kojima je koren isti a u zavisnosti od toga gde se izvode mogu imati različitu intonaciju i različite ukrase.
Ove pesme su se izvodile u različitim prilikama: na prelima i poselima, na različitim veseljima, uz rad (npr. kosci na kosidbi, žeteoci na žetvi) ali i u teškim trenucima. Grupe koje izvode pesmu mogu biti čisto muške, čisto ženske ili mešovite. U nekim slučajevima pevače je pratila tamburica samica.
Kada smo, po progonstvu iz zavičaja i dolasku u R. Srbiju, osnovali Udruženje, jedna od prioritetnih tema kojom smo rešili da se bavimo upravo je zaštita i očuvanje kulturno-umetničkog narodnog stvaralaštva, gde smo u prvi plan stavili izvorno krajiško pevanje. Tako je Zavičajno udruženje Krajišnika „Nikola Tesla“ pokrenulo Festival izvornih krajiških pesama „Krajiški biseri“.
Festival postoji osam godina. Prvih pet festivala bili su revijalnog karaktera a od šestog po redu Festival „Krajiški biseri“ prerastao je u takmičarski, te nastupe učesnika prati stručni žiri. Ove godine „Krajiški biseri“ održavaju se deveti put a mi ćemo dati sve od sebe da još mnogo godina traju i čuvaju kulturnu baštinu i identitet krajiških Srba.
Na Festivalu „Krajiški biseri“ svake godine učestvuje oko dvadeset izvornih krajiških grupa, kako muških i ženskih, tako i mešovitih. Za ovih osam godina postojanja, na Festivalu je učestvovalo oko šezdeset izvornih grupa i KUD-ova. Kako bismo na neki način nagradili one koji se trude da očuvaju izvorno krajiško pevanje i stimulisali ih da nastave još kvalitetnije da rade, ustanovljene su prigodne nagrade za najuspešnije. Glavne nagrade su zlatna, srebrna i bronzana plaketa u vidu simbola Festivala.
Kako bismo dodatno podigli kvalitet, od ove godine u planu je da se pre festivala održi seminar na kome će učesnici imati prilike da usvoje korisna teorijska i praktična znanja i koji će biti neka vrsta kvalifikacija za učešće na „Krajiškim biserima“. Seminar će držati ugledni predavači koji se bave ovom temom. Svaki učesnik seminara dobiće uverenje (sertifikat) da je prošao seminar „Krajiški biseri“.
Verujemo da će u narednom periodu nadležne institucije, mediji i stručna javnost ovome posvetiti značajnu pažnju. Stoga pozivamo sve koji su zainteresovani za ovu oblast kulturnog izražavanja da nam se, shodno svojim afinitetima i mogućnostima, pridruže da zajedno istrajemo u očuvanju izvornog krajiškog pevanja i izborimo da se „ojkanje“ vrati onome kome i pripada.
S poštovanjem,
Nikola G. Vezmar, predsednik
Plandište, 04. maj 2011. god.
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Ukoliko prenosite ovaj tekst na drugi sajt, a Banija Online je naznačena kao izvor / autor teksta, molimo da i to prenesete po mogućnosti sa linkom ka izvornom tekstu.
reklamirajte se cbc