Sokolski dom u Risnu

Bogati iseljenici pomagali su iz inostranstva stanovništvo svog zavičaja. Jedan od takvih bio je risanski dobrotvor Vaso Ćuković. Pošto se obogatio u Americi, setio se svog rodnog mesta. Darovao je za podizanje Narodnog doma u Risnu 2 miliona dinara; Sokolskom društvu 400.000 dinara; manastiru 450.000 dinara, a za zvona pravoslavne crkve 150.000 dinara; dok je za fond ministarstva prosvete darovao 5 miliona za školovanje siromašnih đaka iz Risna. U članku o njemu u Sokolskom Glasniku bio je komentar „neka bi ovaj svetli primer našao još mnogo sledbenika.” (1)

Za vreme boravka u Herceg Novom 1932. Dragutin Inkiostri oslikao je Sokolski dom u Risnu. Svečanu dvoranu dekorisao je radovima koji simbolišu sokolsku ideju, ili su u vezi sa događajima iz srpske prošlosti. Tu su se nalazili i veliki portreti kralja Aleksandra, iznad pozornice Miroslava Tirša (osnivača sokola) i Vase Ćukovića, o čijem trošku je dom bio podignut. Prostor pozornice uokvirio je slikanom trakom narodnih ornamenata. Na pozornici narodnog doma oslikao je zavesu, koja je prikazivala Lovćen. Pored Lovćena bili su prikazani sokoli u vojničkoj opremi kao straža Jadrana. Na gornjem delu zavese bila je ubeležena 1389, a na donjem delu zavese 1918. (2) O osvećenju Doma pisali su opširnije “Slobodna Misao” i kraće “Sokolski Glasnik”. Podizanjem doma rukovodio je opštinski odbor, a dekoracijom sale uprava sokolskog društva. Na proslavu su gosti stigli lađom i automobilima. Bili su izaslanici ministra prosvete direktor gimnazije Marketić, bana Zetske banovine načelnik Jakšić, komandant Boke pukovnik Žugić, predstavnici opština i društava, veliki broj uglednih ljudi iz Boke i Crne Gore : narodni poslanik dr. F. Lazarević, senator Gavrilo Cerović, bivši narodni poslanik Mirko Komnenović, narodni poslanik i starosta sokolske župe Gavro Milošević, predsednik Cetinjskog suda B. Bošković, sudija St. Katurić, Milan Ćuković, protojerej iz Nikšića, D. Vuksan Upravnik Muzeja sa Cetinja, ... . Stari Rišnjani kao i oni iz okoline bili su u narodnoj nošnji. Posle blagodarenja u sabornoj crkvi na dan rođenja prestolonaslednika Petra gosti su ušli u salu doma na čelu sa sa sveštenicima arhimandritom Dionisijem, protojerejem Ćukovićem, arhijerejskim namesnikom Samardžićem i sveštenikom R. Cerovićem. Posle osvećenja arhijerejski namesnik Samardžić pohvalio je velikog dobrotvora Ćukovića i istakao značaj njegove zadužbine. Svoj blagoslov dao je arhimandrit Dionisije. Predsednik opštine Đurković predao je salu sokolskom društvu odajući zahvalnost Vasu Lezarevu Ćurkoviću na njegovoj velikoj ljubavi prema rodnoj grudi. Istakao je da je Ćuković pomagao obilato sve naše kulturne institucije na samo po Risnu već i po celoj prostranoj zemlji, zadužbinom hteo je da da podsteka viteškom radu i da pokaže omladini put kojim treba da se ide, da se podigne telesno i duševno. Još je istakao da je dom najljepše gnijezdo sokolstva na našem primorju.

Dr Filip Lazarević odao je priznanje Rišnjanima kao starim borcima koji su se nalazili u svim bojevima za narodne slobode. Kapelnik Kotorske muzike predao svoju kompoziciju marša “Vaso Ćuković”. U svečanosti su učestvovali Pevačko društvo risansko i muzike kotorska i hercegnovska. Svečanost osvećenja trajala je dva sata. Oko četiri časa posle podne sokoli na čelu sa načelnikom Jakšićem, poslanicima G. Miloševićem i F. Lazarevićem prošli su kroz mesto u pratnji muzike. Sokoli su za goste i građanstvo priredili javni čas. U veče u velikoj sali doma bila je priređena svečana akademija. U programu su bili kompozitori : Jenko, Bajić, Binički, Mokranjac (II i X rukovet) i dr; nekoliko vežbi koje su izvodila deca - sokolski podmladak. Risansko pevačko društvo pod upravom svog horovođe Monsejenka. Horovođa Monsejenko je pevao solo u horu kojem je dirigovao. Poslednja tačka akademije bila je jedna slika iz pozorišnog komada “Đido” od Janka Veselinovića. Svečanost je nastavljena igrankom duboko u noć. Za taj dan naročito je bila podešena plovidba, da su mogla da učestvuju sva mesta od Herceg Novog do Kotora. U članku je predstavljena kratka biografja Vasa Ćurkovića. Vaso Ćurković rođen je u Risnu 1859 godine. Na krštenju malog Vasa vojvoda Anto Daković bio je kršteni kum. Vaso je dolazio u zemlju iz Amerike. (3)

Na rođendan prestolonaslednika Petra 6. septembra 1932. otvoren je u Risnu Narodni dom. Dom je bio dar dobrotvora Vasa L. Ćukovića. U okviru Narodnog doma nalazile su se prostorije sokola, ukrašene slikama Inkiostrija. Inkiostri je na slikama simbolički prikazao borbu Sokolstva sa austrijskom imperijom, tužnu granicu Istre i nade sokola za oslobođenjem. Sokolska pozornica imala je 400 sedišta, a galerija je mogla da primi isto toliko. Na otvaranju je bila sokolska muzika iz Herceg Novog. Došli su starešina župe G. Milošević, tajnik Ivanović i načelnik župe Žluva. Okupili su se starešine sokolskih društava iz cele Boke, nekoliko iz Crne Gore, kao i načelnici opština Boke, predstavnici vojske i mornarice. Posle blagodarenja u crkvi svi su se okupili u Narodnom domu gde je obavljeno osvećenje. Prvi je govorio arhijerejski namesnik Samardžić o dobrotvoru Ćukoviću, a za njim arhimandrit Niković, pa su pevači pevali “Na mnogaja ljeta”. Sa pozornice je govorio opštinski načelnik Risna Gavro Durković. Govorio je o slavnoj prošlosti Risna i Boke koja je uvek prednjačila u svakom nacionalnom pokretu. Istakao je da je i danas kod Rišnjana duboka nacionalna svest. Predao je dom starešini sokolskog društva Risan. Starešina sokolskog društva Vlado Ćatović zahvalio se i obećao da će dom stvarati potpunog čoveka, potpunog sokola, koji će biti spreman sve da žrtvuje za kralja i Otadžbinu. Posle podne sledila je sokolska javna vežba, a uveče je bila svečana akademija. Na akademiji diletanti su odigrali prvi čin iz “Dida”. Posle toga sledila je igranka. (4) Starešina društva Risan Vladimir Ćatović uputio je pozdrav Savezu Sokola : „Otvarajući novi sokolski dom pozdravljaju bratski Savez Zdravo!” (5) Sokoli u Risnu su nastavili saradnju sa ostalim risanskim društvima. Sokolsko društvo Perast i Sokolsko društvo Risan su zajedno sa vojskom, Streljačkim i Pevačkim društvom Risan, priredili 6 maja 1934 godine đurđevdanski uranak kod Sirotinjskog doma u Risnu. Zatim su prešli u manastir Banja, gde se kao i svake godine slavila slava hrama. Uranak je prošao u velikom veselju i zadovoljstvu, igri, pesmi i svirci. Sokolska deca oba društva bila su vrlo srećna i zadovoljna. (6) Na prvom spratu Narodnog doma bile su prostorije za opštinu a na drugom za Sokolsko društvo, Risansko pjevačko društvo i Kolo Srpskih Sestara. Dobrotvor Vaso Ćuković poslao je iz Denvera između ostalog novac za izgradnju Narodnog doma u Risnu. Pomogao je i Sokolsko društvo u Risnu. Narodni dom je oslikao umetnik Inkiostri. Dom je otvoren osvećenjem i sokolskom svečanošću 6 septembra 1932. O otvaranju su pisali u „Slobodnoj Misli” i u „Sokolskom glasniku“. Za Sokolski Glasnik je to bio lokalni događaj, a za Slobodnu Misao iz Nikšića crnogorsko-bokeljski. Sokoli su delovali u Domu do Aprilskog rata 1941.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Mecenatski dar bogatog našeg zemljaka”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 maja 1932, br. 20, str. 5;
2. Sonja Vulešević, „Dragutin Inkiostri Medenjak“, Beograd 1998, str. 36, 37, 76, 77, 78; N. Županić, „Inkiostri – Medenjak Dragutin“, Narodna Enciklopedija SHS, II knjiga, Zagreb, str. 55;
3. ST. ST. „Jedna narodna manifestacija u Boki”, „Slobodna Misao”, Nikšić, 11 septembra 1932 god, br. 35, str. 3;
4. „Otvorenje Doma Sokolskog društva Risan”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15. septembra 1932, br. 37, str. 4;
5. „Pozdravi Savezu SKJ”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15. septembra 1932, br. 37, str. 2;
„Perast“, „Iz naših župa društava i četa“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 8 juna 1934, br. 24, str. 7;