Ponovo obijen Katedralni hram Svetog Nikole

Detalji: Banija Online; Novosti; 26 Avgust 2015; 1136

KARLOVAC - Katedralni hram Svetog Nikole u Karlovcu, opet i opet, po nekoj već ustaljenoj tradiciji, postao je meta nečije vandalske, ostrašćene, a možda i smislene, svesti i savesti.

U noći između 25. i 26. tekućeg meseca, desna bočna vrata hrama su obijena i oštećena, pri čemu je napravljena značajna materijalna šteta.

Policijska patrola izvršila je uviđaj i konstatovala činjenično stanje.

Ovaj nemili, i svakako nepotrebni događaj, mogao bi da bude prosto znak porasta kriminalnih aktivnosti vezanih za aktuelne „dane piva“ u Karlovcu: nezrelog i prekomernog načina proslavljanja i doživljaja praznika i slavlja. Međutim, to ne menja činjenicu da ovo nije prvi napad na Pravoslavni hram Svetog Nikole.

Takođe, ne menja ni činjenicu da je ovo jedini verski objekat, ili u najboljem slučaju najčešći, koji je meta vandalskih i kriminalnih aspiracija pojedinaca ili grupa. Razbijanje prozora, kamenovanje, ispisivanje grafita sa simvolima ustaške ideologije, obijanja i krađe (o bližoj i daljoj prošlost nećemo govoriti) – postaju svakodnevnica u životu hrama i Pravoslavne Crkve u gradu Karlovcu.

Hram svetog Nikole u Karlovcu, zajedno sa Episkopskom rezidenicijom u izgradnji, centar je Crkvenog i administrativnog života Eparhije gornjokarlovačke. Ovakav incident, kao i oni predhodni, nosi sa sobom poruku da pravoslavnom Episkopu nije mesto u istorijskom sedištu u centru Karlovca, ili, u najmanju ruku, da mu povratak u centar, kao i hramu, neće doneti bezbednost niti sigurnost života i pastirske delatnosti.

Kada bi se ovo posmatralo površinski, izolovano, moglo bi se preći preko toga uz komentar da je i to znak vremena u kome živimo; da i hram nosi krst posledica nesavršenosti ljudske prirode u opštem tipu greha i strasti. Ali, ako uzmemo u obzir, žalosnu i nepotrebnu, nacionalnu i versku netrpeljivost u Hrvatskoj, videćemo da i ovaj događaj, kao i predhodni, nije hronična eskalacija kriminala, nego simptom akutnog problema koji postoji u pomenutim nacionalnim i verskim frakcijama.

Kakve god da su te razlike, nacionalne ili verske, gube se i nestaju pred silom Jevađelja i Hristove nauke. Jevanđelje nas ujedinjuje!

Zato bio pravoslavan ili katolik, Srbin ili Hrvat, Jevanđelje te uči da – ako, već, ne možeš da voliš -, onda da poštuješ prijatelja i bližnjeg. Skrnavljenje svetinje, makar i u opijenom stanju (a pitanje je u kakvom je!?), širenje mržnje, vređanje, zlopamćenje i mnogo drugo, svedoči da smo daleko od Hrista i Jevanđelja - ma ko bili i kako se krstili!

Izvor: Eparhija gornjokarlovačka