Saradnja rodoljubivih udruženja sa ratnom mornaricom

Rodoljubiva društva u Kraljevini Jugoslaviji podržavala su ratnu mornaricu i pisala o njihovim aktivnostima. Vraćajući se sa svog školskog putovanja brodom „Vila Velebita” po Sredozemskom moru, četrdeset i osam pitomaca pomorske Akademije u Dubrovniku, svratili su na ostrvo Vido, da se poklone senima srpskih junaka, koji su posle prelaska Albanije prešli na Krf i tamo umrli od gladi i bolesti. O tome je izvestio „Vardar” (Kalendar Kola Srpskih Sestara za 1923 godinu). Dr. F. Ilešić je u Sokolskom Glasniku predstavio sadržaj Vardara za 1923 godinu. (1)

Mornarica je u Šibeniku slavila 31 oktobra 1927. uspomenu na dan kada je na ratnim brodovima prvi put podignuta domaća ratna zastava. Slava mornarice bila je uvećana sokolskim poklonom. Sokolska župa Šibenik-Zadar darovala je zastavu brodarskoj podoficirskoj školi u Šibeniku. Svečanosti su prisustvovali predstavnici osamnaest sokolskih društava zajedno sa sokolskom muzikom. Prisustvovali su i kraljev delegat pukovnik Hristić, admiral Prica i predstavnici vlasti. Starešina župe Šibenik-Zadar razvio je zastavu i predao komandantu uz tople reči upućene čarima Jadrana. Izaslanik Jadranske straže privezao je na zastavu traku Jadranske straže. Admiral Prica izjavio je blagodarnost sokolima na daru ljubavi koju su naši sokoli osećali prema vojsci i mornarici. (2)

Ratna mornarica proslavila je svečano svoju slavu 1928 godine u Novom Sadu i u Boki Kotorskoj. Godine 1928 proslavljena je desetogodišnjica razvića ratne zastave na moru i rekama. U Novom Sadu ratni brodovi „Vardar“, „Drava“, „Sava“ i „Morava“ zajedno sa komandantskim brodom „Lovćen“ bili su usidreni u blizini mosta Kraljevića Tomislava na petrovaradinskoj strani. Oficiri i mornari u svečanim odelima bili su postrojeni na palubama brodova. Članice najuglednijeg ženskog društva u Novom Sadu Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosadkinja, na čelu sa predsednicom Zorkom dra Žarka Stefanovića, bivšeg gradonačelnika, izradile su zastavu za ratni brod „Vardar“. Zastava je bila izrađena u teškoj svili, vezena zlatom, a na sredini je bio zlatom izvezen državni grb. Prvi vez na zastavi započela je kraljica Marija, a onda su rad na zastavi nastavile novosadske gospođe. Na sva četiri broda bile su raspoređene zvanice. Na ratnom brodu „Vardaru“ bio je okupljen generalitet, izaslanica kraljice dvorska dama Dora Dunđerski, kao i odbor gospođa Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosadkinja. Bili su okupljeni i svi ostali odličnici novosadski i petrovaradinski, vojničkog i građanskog reda. Na ratnom brodu „Sava“ bili su uzvanici iz Novog Sada i Petrovarina, predstavnici ustanova i društava, a na „Moravi“ oficiri, predstavnici garnizona. Na ratnom brodu „Drava“, usidrenom pored „Vardara“, bili su postrojeni mornari sa svojim oficirima. Domaćin slave, komandant Evgen Malinarić, na ulasku u brod „Vardar“ sačekivao je, zajedno sa oficirima, goste i zvanice, primajući čestitke. Na obali je bila postrojena počasna četa pešadije i artiljerije, a vojna muzika bila je na brodu „Vardar“. Na obali Dunava i na mostu Kraljevića Tomislava bila je masa građana i veliki broj školske dece sa zastavama. Zvuk trubača oglasio je dolazak admirala Price. Obišao je počasnu četu pešadije i artiljerije, a zatim je ušao na „Vardar“, gde mu je raportirao komandant kapetan fregate dr. Stevan Drakulić. Na sredini palube „Vardara“ bio je podignut oltar. Pre početka osvećenja slavskog kolača, admiral Prica pozdravio je mornare saopštavajući im da je kralj telegrafski pozdravio slavu mornara. U kraljevom telegramu je bilo istaknuto : „Mojoj ponosnoj mornarici srdačno čestitam slavu u dubokom uvjerenju da će nepokolebljiva u vijernosti i odanosti i sa njoj svojstvenom hrabrošću i požrtvovnošću biti svagda spremna da našu pobjedonosnu i slavom ovjenčanu zastavu održi na visini, na koju je na današnji dan prije deset godina izdigla na našem Jadranu. Ja joj od srca šaljem Svoj pozdrav : Živila ! - Aleksandar”. Odgovor na depešu bio je : “...upućenim nama prilikom slave desetogodišnjice sada historijskog dana kada su, zahvaljujući u prvom redu uspjesima srpskog mača, koji je oštrilo Vaše Veličanstvo, po prvi put nakon vjekova, zalepršale naše trobojnice na ratnim brodovima na oslobođenom našem Jadranu, cjelokupna Mornarica ponavlja zakletvu : da ćemo u nepokolebljivoj vjeri i odanosti Vašem Veličanstvu umjeti očuvati i braniti do posljednje kapi krvi ovu mučnu i divnu tekovinu ... “.

Osvećenje slavskog kolača izvršili su vojni sveštenici : pravoslavni Matijašević, rimokatolički Rant i muslimanski Smailbegović. Gromkim „Živio“ iz grla svih prisutnih, praćen himnom i grmljavinom topova sa broda „Drava“ završena je svečanost Mornaričke Slave. Svi prisutni prešli su na stražnji deo broda „Vardara“, gde je na stolu u sredini ležala nova bojna zastava. Zorka Stefanović predala je u ime društva Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosadkinja zastavu komandantu mornarice admiralu Prici. Klicanju kralju, vojsci, ratnoj mornarici i Jadranu nije bilo kraja, uz gruvanje brodskih topova. Admiral Prica zahvalio se kraljici i gospođama na daru, podvlačeći da će Mornarica vršiti svoje dužnosti do zadnje kapi krvi. Kapetan fregate dr. Drakulić odneo je zastavu pred sveštenike, pravoslavnog, rimokatoličkog i muslimanskog, pa je vladika novosadski Irinej osvetio. Posle osvećenja tri sveštenika predali su zastavu admiralu Prici koji je naredio da se digne na veliki jarbol. Komandant Drakulić istakao je : “Ponosan što mi je kao komandantu ovoga broda pala u dio dužnost i čast, da primim iz Vaših ruku ovu zastavu, molim Vas u ime moje, u ime podređenih mi oficira i momčadi, da budete Njegovom Veličanstvu Kralju i plemenitim gospođama tumač naše vojničke blagodarnosti i poštovanja. Ovaj patriotski gest plemenitih gospođa još više nas utvrđuje u uverenju da uz Kralja stoji cijela Otadžbina, koja voli i polaže nade također i u svoju ratnu mornaricu. U ovom svečanom času misli naše i osjećaji upravljaju se na onaj uzvišeni čas, koji će da kucne kad to naredi naš Vrhovni Komandant i kada ćemo svi mi imati prilike da dokažemo, da smo dostojni nasljednici onih heroja, čija smo djela 7. i 8. oktobra proslavili. Gospodine Admirale, pred skupljenom posadom, našom snagom, svečano Vam izjavljujem, da ćemo radije svi izginuti, nego ovu zastavu ikad napustiti, da će kraljevski brod „Vardar” ako ustreba, u borbi znati i da tone, ali uvijek pod ovom svetom nam zastavom. Vojnici, dižite visoko na jarbol ovu zastavu! - Za Kralja i Otadžbinu !”.

Piloti su u avionima kružili i pozdravljali zastavu, što je takođe uradio i veliki putnički brod „Car Dušan“ naše rečne plovidbe. Zatim je na svim brodovima servirana obilna zakuska. Domaćin Slave, komandant Malinarić i svi njegovi oficiri takmičili su se da svaki gost bude brzo i dobro počašćen. Svečanost je trajala preko dva sata. U veče je bila električna rasveta na brodovima. U članku u časopisu „Jadranska Straža“ istaknuto je da je svečanost izazvala veliko oduševljenje u celokupnoj okolini. Krsnu slavu su još proslavili Pomorska Vojna Akademija u Dubrovniku, Brodarska Podoficirska Škola u Šibeniku i sve druge ustanove mornarice na obalama Jugoslavije. (3)

Za Jadransku Stražu 1 decembar 1929 godine bio je važan događaj. Mesni odbor Jadranske Straže u Sarajevu sakupio je novac, kupio je avion i poklonio ga Pomorsko Vazduhoplovnoj Školi u Divuljama. U članku “Prvi dar” na naslovnoj strani časopisa “Jadranska Straža” od decembra 1929, isticalo se da prvi poklon Jadranske Straže našoj mornarici ima uzvišeno značenje. Naš narod, preko Jadranske Straže, a ova preko Mesnog odbora Sarajevo, iskazuje poklonom najviše poverenje prema našoj mornarici i njenoj avijaciji. Poklon je bio znak, da se opremanje mornarice ne vrši mimo volje naroda, nego da sam narod iz svojih sredstava podupire razvoj mornarice. Zato je poklon imao dalekosežno značenje, veće od vrednosti samog dara. (4) Grad Dubrovnik predao je 1932. počasnu bojnu zastavu razaraču „Dubrovnik“ u prisustvu izaslanika kralja, načelnika grada, pretstavnika ustanova, udruženja i mnogobrojnog građanstva Dubrovnika. Ceo Dubrovnik, kao i Gruž bili su okićeni jugoslovenskim zastavama. Pristanište u Gružu, u kome je razarač bio usidren lepršalo se u moru zastavica. Brod je bio okićen lavorikom i cvećem. Blagoslov zastave izvršili su pravoslavni i katolički sveštenik. Pri predaji zastave načelnik grada Dubrovnika dr. Mića Mićić izjavio je : „Slika sv. Vlaha, patrona Dubrovačkog, koja je utisnuta na zastavi neka bude uvek u pomoći jugoslovenskim mornarima …”. Zastavu je primio komandant razarača Dubrovnik, kapetan bojnog broda Armin Pavić. (5)
Kalendar “Vardar” Kola Srpskih Sestara za 1932 godinu doneo je dve slike brodova ratne mornarice. Jedna slika bila je minonosac “Jastreb” a druga Torpiljeri u vožnji. U članku „Torpiljeri u vožnji” u „Vardaru” je istaknuto : „Naši mornari uvek su nam dragi, čak i kad ih na slici gledamo. A na delu, to se zna, prvi su i nenadmašni. ... Pre dve godine “Vardar” ih je prikazao kad su u moru nailazili na ona mesta gde počivaju jedanaest hiljada naših neznanih mučenika iz albanske Golgote. ... Čuvari našega mora – to su naši mornari. Flota naša je neznatna; ali su ljudi njene posade kamen stanac i čelik – smeli, hrabri, srčani, durašni. ... Jer se naš pomorac ne boji oluje i bure, prkosi joj i njegov torpiljer reže ražljućene i uzburkane talase i ide svome smeru. Iako je njihov broj mali, srčanost je njihova velika. Sigurni su i jaki i opiru se svakoj nezgodi. Zato vrede mnogo, zato su nam dragi i dragoceni. Oni su sigurni branioci obale i slobode. I ovom prilikom “Vardar” im otvara svoje stupce i prikazuje ih svojim čitaocima u času izvođenja svojih manevara.” (6)

Naraštaj Sokolskog društva Split gostovao je 29 septembra 1940. u Divuljama. Između ostalog, održana je utakmica u košarci, između muškog naraštaja Splita i pitomaca pomorsko vazduhoplovne škole Divulje. U utakmici su pobedili muški naraštajci društva Split. (7)

Rodoljubiva udruženja u međuratnom periodu podupirala su rad vojske i mornarice, bilo da su su pisali u svojim časopisima o njima ili su im darovali poklone prilikom praznika. Sa davanjem poklona simbolično je pokazano da je narod preko rodoljubivih društava podupirao razvoj mornarice. Zato su pokloni imali značenje veće od vrednosti samih darova. Rodoljubiva društva su nastavila da organizuju prikupljanje novca za poklone mornarici.

Najkrupnija akcija Jadranske Straže bila je prikupljanje novca za školski brod Jadran, koji je porinut 1931 godine. Saradnja je trajala do Aprilskog rata 1941.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Dr. F.Ilešić, „Vardar”, „Sokolski glasnik“, Zagreb, 1923/II, str. 84;
2. „Dar šibeničkih Sokola našoj mornarici”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. februara 1928, br. 3, str. 18;
3. „Jubilarna Krsna Slava Mornarice“, „Jadranska Straža“, Split, Decembar 1928, br. 12, str. 381-383;
4. „Prvi dar”, „Jadranska straža“, Split, decembar 1929, br. 12, str. 321;
5. M. Vukelić-Desanski, „Velika svečanost u Dubrovniku”, „Nedeljne ilustracije“, Beograd, 2 oktobra 1932, br. 40, str. 30;
6. „Torpiljeri u vožnji”, „Uz naše slike”, „Vardar XX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu”, Beograd, 1932, str. 131;
7. „Gostovanje naraštaja Sokolskog društva Split”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 11 oktobar 1940, br. 41, str.6;