ostali smo iza naših snova pokidanih
od jednog srca dva smo spajali
zaboraviti rodnu grudu neću ,
moju unu i sanu
izgubih u jednom danu
krenuo sam nekud ,
ali neznam kuda
sve mi nešto strah u duši
ostade mi ognjište
da se tamo puši ,
odvela me tuđina
na puteve daleke ,
daleko od moje đedovine
molim boga da nam djecu spasi
da nam se nasleđe ne ugasi ,
ostala krajina bez hajduka
stiglo nas hiljadu muka,
bez rodnoga kraja nije mi lako
cijelu noć bi sada plako
svi liječimo bolne rane
na minule dane ,
moje cvijeće u krajini vene ,
a bilo je deo mene ,
kolona mi je rana na duši
tada mi se ceo svijet sruši ...
