će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
20. BANIJSKO VEČE
će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
- Gospođa, u sklonište samo mogu deca starija od 6 meseci. Koliko je tom tvom malom? - Osam dana je star, kažem. - Krupan je, ko da mu je šest meseci. - Da, i ne može da bude na 4.spratu dok tuku po Lipovici. Besna sam, drhtim sva. Juče sam ga iznela iz porodilišta. - Ne znam, gospođa, ne smem da te pustim, rečeno mi je.
Govori, ko da pilićima proso sipa. Plačem, ma šta ja znam kako da se svađam sa takvima. Stojim, tako glupavo, sa bebom u rukama.
* * *
- Ja odoh na Kosovo, ponavlja peti put.
- A ja u sklonište sa bebom! Daj bre! Ti baš voliš da umireš uzalud, jel da? Nije ti dosta 3 godine onog pakla u Sarajevu? Koliko smrti ti treba da živiš?
Ljuta sam, izlazim. Viče za mnom: -Kako ću mu sutra reći da mi nisi dala da idem i da je sve izgubljeno?Kako?! -Ja ću mu reći, eto. Ne moraš ni biti tu kad budem rekla ili se pravi mrtav. Odoh dole, ne slušam te više šta pričaš!
* * *
Dubok glas, milioni truba bruje u njemu. Dva metra osornosti i besa, iza mene se stvorilo.
-Ko je tebi šta rekao, kome ti glumiš vratara?! Pilićar beži sa vrata. Ulazimo, beba ćuti. Osam dana života. Velika deca plaču, ljudi galame, a on spava, bebeće, miriše na Kosili, kosica crna rasuta po belom ćebencetu, ocu u naručju, ne zna ništa.
Nije otišao na Kosovo.
* * *
- Kakav je bio, mama? Kaže učiteljica da pišem o njemu.
- Ratnik, napiši da je bio ratnik.
Protiv svih. Protiv samog sebe.
* * *
- Raste, momčina. Isti ja, jel da?
- Dvadeset godina, ko tren prošlo, odraslo nam dete. Da, isti. Razumniji. - Rekao sam ti, da sam otišao na Kosovo onaj dan sad bih imao lijepu smrt, ratničku. I imala bi šta da mu pričaš o meni. - I ova ti je lepa, nisi ostario. Nisi stigao ništa da pokvariš. Mogla sam te učiniti bajkom.
* * *
Obnoć zastaneš da priupitaš.
Pa nastaviš da jezdiš crnilom. Nemuštim glasom među nama teku reči, neizgovorene. Ljuta sam što si dobio da budeš bolji. Što ne možeš da pogrešiš. Što su ti te tri slike lepe, koje imamo. Što sam zaboravila kako se svađaš.
Četrnaest godina je, danas. Nema te pa te nema. Tamo gde se spajaju noć i jutro divanimo ponekad. Ja se ljutim, ti se smeješ. Kažeš, prešao sam te. Smrt sve osvetli i oprosti. Ostao si mu dužan sebe, kažem. Onda ćutimo. Pa nestaneš.
- Gospođa, u sklonište samo mogu deca starija od 6 meseci. Koliko je tom tvom malom?
