Ispovest

Ljuba M. je bio iz gazdačke kuće. Roditelji su mu nekad bili zemljoposednici, a i u stoci nisu oskudevali. Sve bejaše puno kao šibica. Ne znaš čega je bilo više, na salašu, u oborima, štalama i torovima, u čardacima... A tek u kući! Pet soba i «mali milion» ostalih prostorija. Unutra, sve prvoklasno. Ali, došla nova vlast i sve nacionalizovala, oduzela. Uglednog domaćina, gazda Miloja, šlog da strefi. Šta će, kud će, ništa ne može da učini. U kući je ostalo i novca i vrednih stvari, ostao i «maksim» zemlje. Imalo je od čega da se živi i školuje sin jedinac. No, teško čoveku kad mu drugi otima ono što je celog života stvarao.

Sin Ljuba M. je bio dobar đak. Kao dete iz bogate kuće, bio je već predodređen da upiše fakultet. Završio Ljuba prava u redovnom roku, kasnije položio advokatski ispit i u tom banatskom gradu, postao jedan od poznatijih advokata. «Kapljalo» sa svih strana. Uživao je u svome radu i sav mu se predavao. Imao je ugovorene izlaske sa drugarima, ali nekako, nije mogao da nađe onu «pravu». A godine prolazile. Konačno desilo se i to da se i Ljuba oženi. Bio je ponosan zbog ženidbe, da nije ostao večiti neženja, a naročito zbog svoje prelepe Stake. A ona, mlađa od njega šesnaest godina, «pucala» od jedrine i bujnosti. Ljuba je svuda po gradu vodao. Uvek zajedno, i u crkvi, i u pozorištu, i u prodavnici, čak i na pijaci. Nije bio ljubomoran, već, nekako, i suviše srećan i želeo je da i kod drugih ostavi taj utisak.

Međutim, Ljubina sreća ne potraja dugo. Desilo se da je Staka nekako odjednom obolela, a on je prekorevao i krivio samog sebe zbog toga. Naime, te godine su bili na odmoru na planini Goliji, gde je vazduh oštar, naročito noću. Jedne noći je baš on namerno ostavio otvoren prozor i od tada nema mira ni on, a njoj sve gore. Vodio je jadni i predobri Ljuba svoju Staku kod svih mogućih lekara, u bolnice i banje, a ona, Staka, sve više kopnila. Svaku želju joj je ispunjavao. Ta, ptičjeg mleka da ima, i to bi joj nabavio! Pazio je na svaku svoju reč, da je ne uvredi, na svaki korak i šum, da je ne probudi dok spava.

Mali grad, kao i svugde, rado je pratio sva zbivanja u njemu. Tako su se i Ljubi advokatu počeli podsmehivati, i to sve češće i sve drskije. Nadevali mu i pogrdne nadimke, ali Ljuba nije obraćao pažnju na sve to i na zlurade abrove gradskih žena i besposličara. Za njega je postojao samo jedan cilj: da usreći svoju Staku i pomogne joj koliko može. Zaboravio Ljuba i utorak, i Kafanu «Kod belog goluba», gde su se u određeno vreme još od momačkih dana sakupljali njegovi drugari. I oni su mu zamerali što je postao «papučar» i što je večito uz ženinu suknju.

Sledećeg leta Staka je poželela da odu u Igalo, radi lečenja i promene klime. A Ljuba je baš te godine bio pretrpan poslovima i rokovima i, Staka je krenula sama. Kako bilo da bilo, otuda mu je javljala da je bolje, da joj se vraća želja za životom. On, njen muž, bio je zbog toga sav srećan. Nadao se da će mu se žena vratiti zdrava i krepka, čila i vesela. I BI TAKO! Vratila se posle tri nedelje, a on, Ljuba, nije mogao da je prepozna. Je li to ista ona njegova Staka? Trčkarala je po kući i čak, sve češće, nešto pevušila. Ali, osećalo se to, kao da visi u vazduhu, da ima nešto da mu kaže.

Šta se, u stvari, desilo? I pored sve Ljubine dotadašnje pažnje prema njoj, Staki je nedostajao muškarac, a u svome mužu Ljubi ga je sve ređe nalazila. I sada, kada je prvi put ostala sama, tu, u Igalu, odjednom kao da je zaboravila svu muževljevu pažnju i brigu o njoj. Srela je Sretu. U njoj je u tom trenutku proključalo sve ono što je godinama samo krčkalo i ona se predala Sreti svim svojim bićem i uživala u njegovim nežnostima i bajkolikim rečima. Na kraju, morala je da kaže mužu Ljubi da je izgleda, trudna, ali sa Sretenom. I, sve mu je ispričala. Ljuba ju je samo gledao svojim blagim plavim očima i nakon njene ispovesti, kao pred sveštenikom, sve joj oprostio. Ali, uz napomenu da se tako nešto više ne ponovi.

On je bio srećan i zadovoljan, samo da je ona opet tu, sa njim. Prihvatio je i buduće dete. A šta će grad pričati, to ga je najmanje brinulo. Na kraju, MOŽDA JE ON TO I ŽELEO.