Vašar u Senti

Foto: Panon TV snimak ekranaVeć poodavno u našim mestima nema starih dobrih vašara. Nekada su bili čuveni vašari u Debeljači, Senti, u skoro svakom većem selu... A tek u Rumi ili Šapcu!!! Živelo se za taj dan i samo se gledalo u nebo da li će toga dana biti lepo vreme.

Vašar u Senti se održao do današnjih dana. Svake prve nedelje u mesecu, od ranog proleća pa do kasne jeseni, sjati se na vašarište masa naroda. Dođu tu ne samo građani Sente i okoline, nego ih ima iz gotovo cele Vojvodine. Iznesu majstori već zaboravljenih zanata svoje proizvode, seljaci voće i povrće. Doteraju stoku, neki iznesu i poljoprivredne mašine, a ima ih i koji doteraju svoje već pohabane automobile, staru robu, raznu gvožđuriju koju možeš naći samo na vašaru. Ima i švercera, a najviše nakupaca i besposlenih ljudi. Mnogi izađu da vide čega sve ima, da možda pronađu neki deo koji im nedostaje, a mnogi da se dobro najedu i napiju.

Trešti muzika na sve strane ispod postavljenih šatri, vrte se ringišpili i mame decu, tiska se narod; da te glava zaboli od buke i meteža. Jedan sav pobeleo i pao u nesvest i neki ga polivaju hladnom vodom da dođe k sebi. Većina, zaokupljena svojim razgledanjem i ne primećuje jadnika opruženog na travi. U tome mimohodu ne može čovek ni da primeti čega tu sve ima sa obe strane kružnog šetališta. Majstori najavljuju svoju robu i hvale je da je prvoklasna, da se samo još ovde tako nešto može kupiti. Ima tu razne drvenarije, merdevina, držala za alat, čak i postavljenih kotarki za kukuruz, pletenih korpi i cegera, različitih vrsta sita, kovanog alata. Užari istakli raznu užad, pajvane i konopce, limari peći, šporete i sulundare, bačvari svoju burad i kace, kalemari voćke svih vrsta. Nađu se i tranzistori, kasetofoni i ko zna kakva sve roba pristigla sa nekog «buvljaka». Razgledaju posetioci i razne kultivatore, kosačice, traktore i automobile, ali uglavnom samo pitaju za cenu a malo je onih koji su spremni da izvade pozamašnu svotu i plate, iako je vašar kao vašar i može se cenjkati do besvesti. Na drugom kraju vašarišta izložena je stoka. Čuje se mukanje krava i teladi, meketanje koza i jaradi, blejanje ovaca i oseća se oštar vonj na balegu i mokraću. Obilaze ljudi taj stočni deo, zagledaju i opipavaju životinje, a neki, bogami naprave i pazar. Kupuju se najviše prasad i telad, dok je za one krupnije životinje malo kupaca.

Oni koji su izveli svoju decu na vašar, kupuju im razne slatkiše, balone i igračke, i malo ih koji mogu proći pored ringišpila a da im se deca bar malo ne provozaju. Najviše ih je koji sede pod šatrama ko zna kojih ugostitelja. Pijucka se pivo i krka pečenje, a oni mlađi više vole roštilj ili kobasice, čiji miris prlji nos mnogim prolaznicima i poziva ih da svrate. I svi su tu zadovoljni. I oni koji nisu ništa pazarili i oni koji jesu, i prodavci i nakupci. Svi misle da su dobro prošli, da su nešto ućarili. Ima ih i koji su se već dobro «nalili» i zovu muziku da im priđe bliže a pevačica da im peva i igra na stolu.

Podne je već uveliko i narod se razilazi. Pakuju i mastori svoj espap, a samo se oni pod šatrama još čuju i ko zna dokle će ostati. I tako do neke sledeće prve nedelje u mesecu, do nekog novog vašara.

 

Kopiraj link

 Kontakt telefon Udruženja Banijaca

 061 64 70 422