Sujeverni Nino

Juče je bio petak. I to 13 – ti.  „Crni petak“! Da se poklopi petak sa 13 – im u istom mesecu, dešava se bar jednom, a ove godine tri puta, i to upravo sada. Nisu tu čista posla, misli u sebi Nino. Mnogi strahuju od toga dana. Čak i odrasli ljudi.

Među njima i đed Nino. Rođen je davne 1933. godine, ali u petak, 13 – og, tamo negde u zabiti Korduna, gde su ljudi, u svom neznanju da objasne mnoge pojave i iz prirode, a i iz života, bili mnogo sujeverni. Što god da im se loše desi, a oni to pridaju kojekakvim svojim tumačenjima i verovanjima. U sve to su upetljavali neke magijske crne sile! 

Sa takvim svojim životnim ubeđenjima, doselio se sa ocem i majkom u Bačku, još tamo negde  posle završetka rata 1945. Dobili ovde kuću i zemlju i tu i ostali. Ali su u njima ostala i sva ona njihova sujeverja. Između ostalih i strah od 13 – og u mesecu, pogotovo kad se zadesi da padne baš petkom, onda kad je i rođen. Nino se tada povlačio u četiri zida svoje sobe i nije radio ništa što bi ga moglo unesrećiti. Pazio na svaki korak. Da ne slomi slučajno ogledalo u kući jer tada neće imati sedam godina sreće, da možda u dvorištu ne prođe ispod merdevina.
 
Ako je baš i morao na ulicu, da mu crna mačka ne pređe put i ne baksuzira mu dan. Vodio računa o tome da ga neko ne pogleda urokljivo i ne nanese mu zle čini koje će ga celog života pratiti. I tako, pazio se senke svoje. Kod mnogih taj strah biva skoro svakoga dana, ali, kad je petak, pa još trinaesti dan u mesecu, onda se i đed Nino čuvao pogotovo. Sa unutrašnjih strana ulaznih vrata, razapet već sasušeni slepi miš, a pored njega, upleten venac belog luka. U džepu mu uvek bar „čen“ da ga štiti od zlih sila.

Sinoć, na njegovu nesreću, gledao o tome i na televizoru. Bila dva gosta, jedan čovek školovan baš za takve oblasti, a drugi, čuveni Rus, ekstrasens. Obadvojica su tvrdila da u tako šta ne treba verovati i da im se ne pridaje nikakav značaj. No, ubedi ti đeda Ninu! Ma, kakvi! Ne znaju oni ništa! Samo tu zaluđuju narod i pare mu uzimaju! Ništa on njima ne odobrava što odvraćaju ljude od tih svojih vekovnih verovanja.

A uverenja o tome danu, ko zna otkada potiču. Verovatno još iz paganskih vremena, mada, danas to mnogi tumače, od Hristovog doba.
 
Biblija, koju đed Nino nije ni čitao jer je bio nepismen, kaže da je apostol Juda koji je Hrista izdao, bio trinaesti na večeri i to kao nepozvat gost. Oni opet, koji se bave izučavanjem numerologije, vele da je dvanaest znakova u horoskopu, da godina ima dvanaest meseci, u tarot kartama je ona trinaesta, znak smrti. Ostali, da je bilo dvanaest bogova na Olimpu, da je bilo dvanaest plemena Izraela, da na satu ima dvanaest brojki, da su 1307. godine francuski kralj Filip 4. i papa Kliment 5. toga dana zatvorili neke templare i postavili ih na velika mučenja, jer su se kao jeretici obogatili i radili suprotno od crkvenih zakona Rima. Sve je to pažljivo slušao đed Nino, i na nešto što je od njih čuo, potvrđivao glavom, a na drugo samo odmahivao rukom.

Toga datuma je kažu, Eva ponudila Adamu zabranjeno rajsko voće, bila čuvena biblijska poplava. Baš na taj datum, u petak, Hristos je kažu razapet, Kain je ubio brata Avela. Trinaestog su izmešani jezici na Vavilonskoj kuli jer se čoveku prohtelo da se u visinu što više približi Bogu. Ovi ljudi novijih shvatanja, svedoci su da u trci „Formule 1“ nema vozila sa brojem 13, da se toga datuma, po amerčkom vremenu, u 13 časova i 13 minuta desila eksplozija na „Apolu 13“ koji je trebao da stigne na Mesec.

„Eto vidiš“, govorio bi đed Nino sam sebi u bradu, „svi koji se drznu na Boga i na svet koji je on stvorio, od njega budu i kažnjeni“.

No, sujeverna verovanja za lošu sreću u životu i ko zna kakve malere, su jedno, a stručnjaci kažu da se svi ti mitovi i ko zna kakve teorije, mogu u vodu baciti, da nema niti jednog pravila ili dokaza, da je petak, 13 – ti, nesrećniji od drugih dana. Pa, koliko ima ljudi u svetu da im stan ili kuća nosi broj 13? Ili da leži u bolničkoj sobi broj 13? 

Ali, ubedi u to đeda Ninu i dobićeš medalju! Možda je čovek i u pravu!?  Na mnoga pitanja još nema odgovora. Ko će znati puteve i misli gospodnje?

Vojislav Ananić