Ilustracija | Foto: Adina Voicu / PixabaySada je već godinama u braku. I decu ima. Ali, svi su ga znali po tome da je voleo žene, da je bio veliki švaler. Večito za suknjom jurio. Hajde, danas su u „trendu“ i žene u pantalonama. Dobro, ako je žena u kući, možda da se bavi i nekom rekreativnošću, onako čisto radi zdravlja, onda ih je Marinko i opravdavao. Ali, za ženu je suknja skrojena otkada zna za sebe. Kad žena obuče suknju, na njoj ipak bar nešto ostaje obnaženo. Bar noge do kolena, a još lepše ako su malo i iznad. Ima čovek u šta da pogleda makar na prvu priliku. Neke su namerno ostavljale manju ili veću dlakavost po njima, da i tako privlače muške poglede. Neke ih brijale, epilirale, da iskažu urednost i svoju savremenost. Kao iskusan čovek u tom pogledu, znao je Marinko da ono „ženstveno“ ne zrači samo iz njihovog lica, nego i iz stasa, grudi, srca, nogu. Od načina hoda.
Tek kasnije, kad im se priđe bliže i malo bolje u lice zagleda, uočiće šta je na njemu najmarkntnije, najuočljivije, najlepše. Obično se pored opšte lepote ženskog lica koje po svom obliku može biti okruglasto ili ovalno, čoveku najviše doimaju oči. Njihova boja, veličina, živost, pokretljivost. Nekoga odmah zavedu neke zelene ili plave oči, možda kestenjaste, a nekima zapadnu u dušu njihovu one zagasito crne. Kod nekih žena one samo sevaju i odmah te obaraju s nogu. Kod drugih su više oborene ka zemlji, što ukazuje na nekakvu smernost, na patrijarhalno vaspitanje. U drugih imaju uvek neki polusanjivi izgled, a to bi se povezalo i sa glavnom karakternom osobinom te osobe, da su smirene i da za sve uvek imaju vremena. Nekima se sagledavao onaj sanjalački pogled, koji bi govorio da se radi o još neiživljenim ženama, koje još nisu osetile sve životne slasti. A trepavice su većina njih još imale one prirodne, dok su one malo negovanije znale da ih izvuku ne bi li delovale što mačkastije. Tu su naravno i obrve iznad očiju. Skoro skroz počupane, blago obojene krejonom kao pijavice. U onih drugih opet, guste i pomalo namrgođene. Mnoge bi na jagodice tek ovlaš stavljale blago rumenilo.
Naravno, pored očiju, muški svet bi svu svoju pažnju usredsredio i ka ženskim usnama. Šta ima lepše nego osetiti njihovu mekoću, senzualnost. Ženske oči čoveka znaju da zavedu, usne da u njemu rasplamsaju ljubav. I, još nešto krasi žensko lice. Malo duža kosa koja se samo blago vijori na povetarcu. Neke su žene svesne toga, pa pri hodu samo ponekad zabace glavom tu svoju bujnu i negovanu kosu. Da svesno ili nesvesno zavode muške oči. Što bi Crnjanski rekao, plavoga neba i ljudskoga se lica niko ne bi nagledao. Ženskog pogotovo.
Žena se nekako tako uvek i posmatra. Najpre opšti izgled, pa se onda ide od glave nadole. Eh, kako li tek grudi kod žena znaju da uzbude čoveka! Zakuju mu onaj prvi pogled pa nikako da ga skine sa njih. U sebi vidi svu njihovu lepotu. Čvrstinu, veličinu, oblik, belinu, tamnu boju oko bradavica. Ženske grudi su dokaz da muškarci mogu da se skoncentrišu na dve stvari u isto vreme. Ko se na njima još nije odmarao ili ih opipao, taj još nije u ženi uživao. Konačno, kad mu pođe za rukom da skine svoj pogled sa tih grudi, ispitivački osmatra struk, bokove, oblik i veličinu nogu. Kakvog je stasa. Donosi u sebi i sabira te svoje prve utiske. Pita samog sebe ima li ikakve šanse da joj priđe. Hoće li ga prihvatiti ili mu dati „korpu“, naružiti ga i izgrditi. Ako se radi o udatoj ženi, verovatno mu to i sledi. A opet, nikad se ne zna. Ko ne pokuša, ne može se ni nadati.
Pa, neka ponekad pretrpi i grdnju. Mora se biti i na to spreman. Desi se i da mu „upali“. Oduvek je bilo svakakvih brakova i žena koje su u njima bile nezadovoljne. Pa, i nezadovoljene. Samo, svaka krije svoju intimu.
Sve je to već iskusio Marinko. Još dok je bio momak, za njega se nekako lepile devojke. Ponekad i udate žene. Čule valjda o njemu i njegovom umeću. „Samo za se dobrim konjem diže prašina“, govorio je naš narod. A Marinko im, bogami nije praštao. Još kad bi se u njegovom gradu našle i one sa strane! Tu je bio glavna faca među svojim vršnjacima. Skoro svaka je morala najpre kroz njegove ruke da prođe. Mnogi mu na tome i bili zavidni, ljubomorni. No, nije sve baš uvek tako „glat“ prolazilo. Jednom ga noću, samog, sačeka njih nekoliko i dobro isprebija. Zašto i ko je to bio, nikada nije saznao. Mogao je samo da naslućuje. Nečija osveta. Na kraju, sve se plaća, sve ima svoju cenu. Ako je već krenuo tim putem, morao je biti spreman i da snosi posledice. Drugi put, zamalo da ga muž uhvati na delu sa komšinicom. Ona započela, ona ga i spasla. Iskusna. Verovatno joj to nije bilo prvi put. A Marinko bio baš privlačan, uvek lepo obučen, rečit. Žene ne vole baš kad si „mutav“.
Tako je Marinko počeo da obljubljuje mnoge ženske osobe, još od mladih dana. I kasnije, kad je imao već tridesetak godina. Kad se oženio, negde u trideset drugoj godini lepom i mlađom Gordanom, svi su se nadali da je njegovim dotadašnjim ljubavnim avanturama došao kraj. I on je sam to očekivao. Žena mu je i lepa i mlada, zgodna i vredna. Iz poštene kuće. Sve je ukazivalo na srećan brak. Još kad su dobili i troje dece, pogotovo. Dve ćerke i sina. Niko im se nije mešao u njihov život, bili su odvojeni i od svekra i svekrve, imali svoj stan. Po svemu, to je trebala da bude jedna idila. I njih dvoje se lepo slagali. Poštovali. Decu zajedno vaspitavali. Po gradu ih viđali srećne u šetnji s decom. Znali su svi kakav je bio nekada i mislili da se sada skrasio. I on je sam to očekivao. Nikakvog razloga nije imao da vara svoju Gordanu, da decu sramoti.Prošle već i godine. Sve dok im u susedstvo ne dođe novi bračni par. Mlađi od njih, još uvek bez dece. Ona baš naočita, a u Marinku proključa iznova ona zla krv. Pokazalo se tada koliko ima istine u onoj narodnoj, da „vuk dlaku menja, a ćud nikako“. Uspe nekako da joj se nabaci. Stari ženskaroš. Kako pored mlađeg muža kojeg je imala, to samo oni znaju. Da nije i ona htela, ne bi ni on mogao da joj se nabaci. Ta tajna veza među njima je trajala čak i kad je dvoje dece dobila. Čija su, to je ona najbolje znala. Jesu li još u vezi, ne znam.
Tako se Marinko našao u procepu između svoje žene i svoje ljubavnice. Trebalo je to i znati odglumiti da je kod svoje kuće sve u najboljem redu, a opet i zadovoljiti ljubavnicu. Da se ništa ne sazna. On kao, išao na pecanje i ženi kupovao ribu da čisti, a i da sebe opravda. Ona i dalje ništa ne sumnja.
Ko će znati? Sve se na kraju kako-tako ipak dozna. Šta će biti jednog dana kad to izađe na videlo, ko zna? Kako će reagovati i njen muž a i Gordana kad totalno izgubi poverenje u njega. Šta će biti sa decom? Za sada im je još uvek lepo. A i trude se da se sastaju negde van grada, gde ih ne znaju. Marinko već u pedeset i nekoj. Još se oseća mladim.
Ilustracija | Foto: Adina Voicu / PixabaySada je već godinama u braku. I decu ima. Ali, svi su ga znali po tome da je voleo žene, da je bio veliki švaler. Večito za suknjom jurio. Hajde, danas su u „trendu“ i žene u pantalonama. Dobro, ako je žena u kući, možda da se bavi i nekom rekreativnošću, onako čisto radi zdravlja, onda ih je Marinko i opravdavao. Ali, za ženu je suknja skrojena otkada zna za sebe. Kad žena obuče suknju, na njoj ipak bar nešto ostaje obnaženo. Bar noge do kolena, a još lepše ako su malo i iznad. Ima čovek u šta da pogleda makar na prvu priliku. Neke su namerno ostavljale manju ili veću dlakavost po njima, da i tako privlače muške poglede. Neke ih brijale, epilirale, da iskažu urednost i svoju savremenost. Kao iskusan čovek u tom pogledu, znao je Marinko da ono „ženstveno“ ne zrači samo iz njihovog lica, nego i iz stasa, grudi, srca, nogu. Od načina hoda.
