OTVORENO JUBILARNO 55. BRANKOVO KOLO: U znaku mladosti i njenih talenata za budućnost

U kontinuitetu koji traje preko pola veka, u zlatonosnoj tradiciji proslavljanja stražilovske linije pevanja i večite pesničke mladosti Branka Radičevića, danas je u Sremskim Karlovcima u biblioteci „Branko Radičević“ (Soba Dejana Medakovića) svečano otvoreno jubilarno 55. Brankovo kolo u znaku Radičevićevog slavnog dvostiha: „Oj, Karlovci, mesto moje drago,/ ko detence došao sam amo“.

U prepunoj biblioteci, u čarobnom prostoru koji podseća na jednog od najvećih đaka Karlovačke gimnazije, Dejana Medakovića, prisutne je pozdravio Nenad Grujičić, predsednik Brankovog kola, istakavši lepotu i nužnost održavanja Brankovog kola kao manifestacije mladosti u Sremskim Karlovcima gde se mladi Radičević pod imenom Aleksije školovao i šest godina živeo kao budući večiti orfej srpskog romantizma, a pre njega i poznati pesnik klasicista, arhimandrit Lukijan Mušicki.

Branko je u Temišvaru i Beču bio student filozofije (mudroljubija), prava i medicine. Nenad Grujičić je istakao privilegiju mladosti koja po zakonima prirode omogućava razvoj poezije i života u budućnosti. I kao takvo, Brankovo kolo svojom brend-misijom privilegovano se održava u Sremskim Karlovcima – srpskom Sionu, na Stražilovu – srpskom Parnasu i u Novom Sadu – srpskoj Atini.

Po dugoj tradiciji, Brankovo kolo svake godine otvara jedan istaknuti pesnik, ponekad, i ređe, prozni pisac. Ove godine, jubilarno 55. Brankovo kolo svojom besedom o Branku Radičeviću otvorio je ugledni srpski pesnik Duško Novaković. Pre objavljivanja celine, donosima deo te originalne besede:

I ja volim Brankovu poeziju i to, ne samo zbog onih pesama koje su postale kolektivni duh i dah srpske poezije, kao što su: „Đački rastanak”, „Kad mlidijah umreti”, „Put”, „Tuga i opomena”, već i zbog onih kratkih, od svega nekoliko stihova, eliptičnih, nastalih kad je pesnikovo srce bilo gladno i mlado, kako kaže Isidara Sekulić, „kad je pesnik brektao kao zmaj vreli i pun potreba životnih”, a dodaje Isidara, „kad se umiljavao kao zlatno mače”. To je, recimo, izraženo u njegovoj pesmici, po dužini pesmuljku, pod nazivom „Kletva”, a glasi: „Zelena je trava / Mome na njoj spava, / Vijar vetar pirnu, / U suknju joj dirnu, / Suknjica se širi / A nožica viri, / Ao nono bela, / Voda te odnela / Pa – meni donela!“ Kakav ljubavni treptaj romantičnog nadrealizma, pre onog notiranog nadrealizma kao književnog pravca, kakvi sokovi životnih želja, kakve strasti koje žele da pripitome i one prepreke prirode, teške za pripitomljavanje. Kakva upornost Brankove pesničke invencije da ne sme odustati od unutrašnjih najprisnijih plamenova od kojih telo gori.

Afirmišući jedinstvenu stražilovsku liniju pevanja Branka Radičevića i potonjih srpskih poeta, na svečanom otvaranju 55. Brankovog kola nastupili su vrsni pesnici raznih generacija: Ranko Čolaković, Julija Kapornjai, Damir Malešev, Kosta Kosovac, Marija Prgomelja i Georgije Marković. Raznovrsne pesme i poetike zadržale su pažnju brojne publike i zagrejale dlanove oduševljenih u prvom hladnijem danu nakon tromesečne uporne žege na Balkanu i u Evropi.

Glumački talenat, kroz Brankovu antologijsku pesmu „Ukor“ i deo monodrame Nenada Grujičića „Ja, Mina Brankova“, zasjao je u interpretaciji dramske umetnice Danice Petrović. I pesma i monodrama odvele su publiku u devetnaesti vek, u stoleće srpskog romantizma gde je Branko vrhunio svojim talentom, sudbinom i pesnčkim jezikom koji je ostao za sva vremena.

Muzičke delove programa na harmonici i uz gitaru ispunili su talentovani učenici osnovne škole „23. oktobar“ iz Sremskih Karlovaca, Petar Praća i Jelena Jočić, koji su izveli, ponaosob, najpre Bahovu kompoziciju „Mali preludijum“ pa muziku iz filma „Pirati iz Kariba“. Deo Brankove poeme „Đački rastanak“ izveli su punog srca Doroteja Birčanin, Petar Bauer i Lena Kovačević. A pesmu za decu „Ribarčeta san“ („Cic“) govorio je Petar Bauer, a onda za njim na originalan način zajedno izvele Tijana Miljević i Dunja Miljuš . Svoju pesmu upečatljivo je govorio daroviti učenik Sergej Savić.

U muzičkom delu, u samoj završnici svečanosti, ponovo se uključio pesnik Damir Malešev, sada kao gitarista koji je otpevao kultnu Brankovu pesmu „Pevam danju, pevam noću“ („Mini Karadžić u spomenicu“) kompozitora Kornelija Kovača. Dajući prirodan ritam toku svečanog otvaranja, program je uspešno vodila pesnikinja Bojana Jelenković. Na kraju svečanosti Brankovo kolo je darivalo pesnike i umetnike kompletom svojim svečanih izdanja u znaku 200. godišnjice Brankovog rođenja, ali i osnovnu školu „23. oktobar“ iz Sremskih Karlovaca i njene đake, ponaosob, knjigama za decu, koji su osvežili svojim jedinstvenim nastupom svečano otvaranje jubilaarnog 55. Brankovog kola.

Već sutradan, u subotu 12. septembra biće održani tradicionalni programi na Stražilovu pod motom: „Amo, živo, cveću poitajte,/ pa ga s` mladi puno nakidajte“ Najpre, u 10 časova, biće položeno cveće i prislužena sveća na Brankov grob, a sat kasnije kod „Brankovog čardaka“, uz drugi spomenik Branku biće uručene prestižne nagrade „Stražilovo“ i održan poznati „Stražilovski miting poezije“.

Brankovo kolo