Veljko Ostojić: Jecaji sunca

Tih dana i nebo je progovorilo ,
a sunce zaplakalo ,
ljudske sudbine se nižu
jedna za drugom

Oluja nad olujama
desila se toga dana ,
nemoćan narod
u zbjegovima je tražio spas
od kame i čakije

Zašto niko ne sudi dušmanima ,
što napraviše ovaj genocid
nad srpskim narodom ,
a majke nam zaviše u crno

Iz kolone začuo se
lelek i plač ,
ostala je samo nejač ,
ostala nam Krajina pusta
dušmanima puna usta

U očima ovih
namučenih ljudi
vidi se čemer, bol i jad,
kolona bez kraja ,
narod pun očaja ,
ostala nam ognjišta pusta
Krajina naša mila
zauvijek nas izgubila...