Stanisavljević: Nećemo stati dok ne saznamo sudbinu poslednjeg nestalog u "Oluji"

Komesarka Komesarijata za izbeglice i migracije Vlade Srbije Nataša Stanisavljević rekla je da su nestala lica, procesuiranje ratnih zločina i stambeno zbrinjavanje i dalje tri najvažnija otvorena pitanja vezana za prognane Srbe iz Hrvatske, najavljujući da će do 2028. godine biti rešeno stambeno pitanje svih preostalih porodica.

Srbija i Republika Srpska sutra u Mrkonjić Gradu obeležavaju Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatskoj vojno-policijskoj operaciji “Oluja”. Tokom i neposredno nakon “Oluje” proterano je najmanje 220.000 Srba, a 1.909 je ubijeno ili se vodi kao nestalo. Među njima je više od 1.200 civila koji nisu napustili svoje domove nakon javnih garancija tadašnjih hrvatskih vlasti da će biti bezbedni.

Više od tri decenije kasnije, povratak najvećeg broja prognanih nije ostvaren, a pitanja imovine, stečenih prava i trajnog zbrinjavanja i dalje opterećuju živote mnogih porodica.

Komesarka Komesarijata za izbeglice i migracije Vlade Srbije, Nataša Stanisavljević, rekla je u Jutarnjem programu da Srbija neće zaboraviti ljude koji su potražili sigurnost u našoj zemlji nakon “Oluje”, ratova devedesetih i progona Srba sa Kosova i Metohije.

“Srbija im je pružila uslove za dostojanstven život i za novi početak”, istakla je Stanisavljević, navodeći da je više od 30.000 porodica dobilo trajno stambeno rešenje, odnosno da je stambeno zbrinuto oko 100.000 ljudi, dok je za više od 27.000 porodica pružena ekonomska podrška.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku status izbeglice u Republici Srbiji ima 23.500 lica, od čega je oko 16.500 došlo iz Hrvatske, a ostatak iz Bosne i Hercegovine.

Tri najvažnija pitanja

Stanisavljević je istakla da su tri najvažnija otvorena pitanja – pitanje nestalih, procesuiranje ratnih zločina i stambeno zbrinjavanje. Podsetila je da se i dalje oko 580 ljudi vode kao nestali u “Oluji”.

“Nećemo stati dok sudbinu poslednjeg čoveka koji je stradao i nestao ne saznamo, jer te porodice to zaslužuju, da znaju šta se desilo sa njihovim najmilijim”, naglasila je komesarka.

Teška komunikacija sa Hrvatskom

Ocenila je da je komunikacija sa Hrvatskom po tom pitanju jako otežana.

“To je nešto što generalno i koči sam taj proces”, rekla je Stanisavljević, podsećajući i da je podignuta optužnica protiv pilota koji su bombardovali srpsku kolonu na Petrovačkoj cesti, dok sa hrvatske strane, kako je navela, nije pruženo dovoljno informacija da bi taj proces nastavio da ide dalje.

Kad je reč o stambenom zbrinjavanju, komesarka je navela da je od 8.996 porodica kojima je 2022. godine utvrđeno da im je potrebno stambeno rešenje, za četiri godine zbrinuto 2.596 porodica, odnosno oko 7.500 ljudi, a samo od početka ove godine pomoć je dobilo 234 porodice.

Cilj Komesarijata je, kako je rekla, da se u što kraćem roku pomogne svima kojima je potrebna stambena podrška.

“Postoji snažna politička volja da se to uradi i, što je najbitnije, snažna podrška predsednika Aleksandra Vučića, koji uvek napominje koliko je važno da se tim ljudima omogući novi početak i sve ono što je potrebno za dostojanstven život u Srbiji, jer je Srbija sad njihov dom i oni drugi dom nemaju”, objasnila je komesarka, a kao okvir je navela rok do 2028. godine koji je najavio predsednik.

RTS