Linta: U Srbiji još oko 9.000 izbegličkih porodica čeka trajno stambeno rešenje

Predsednik Saveza Srba iz regiona rekao je za RTS da je kroz Regionalni stambeni program zbrinuto 7.500 porodica, ali da još hiljade izbeglih i raseljenih nemaju trajno rešeno stambeno pitanje. Pozvao je Komesarijat za izbeglice i migracije da raspiše nove javne pozive za stanove, građevinski materijal, seoska imanja i montažne kuće.

Srbija i dalje radi na obezbeđivanju krova nad glavom ljudima koji su tokom sukoba devedesetih godina ostali bez svojih domova. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, kroz različite programe stambeno je zbrinuto više od 40.000 izbegličkih porodica, a Regionalni stambeni program, pokrenut pre 14 godina, bio je jedan od ključnih mehanizama podrške.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je za RTS da je kroz Regionalni stambeni program, koji je počeo 2012. godine, stambeno pitanje rešilo oko 7.500 porodica.

"Kroz Regionalni stambeni program koji je počeo 2012. godine rešeno je svega 7.500 porodica jer se taj program sprovodio dosta sporo", naveo je Linta.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je i dalje nerešeno stambeno pitanje za blizu 9.000 porodica izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i za nekoliko hiljada porodica sa prostora Kosova i Metohije.

"Pozivam Komesarijat za izbeglice i migracije da hitno, u što kraćem roku, raspiše javne pozive za područje čitave Srbije za četiri programa: za stanove, građevinski materijal, seoska imanja i montažne kuće. Krajnje je vreme da Srbija konačno reši ovo ljudsko i civilizacijsko pitanje", poručio je Linta.

"Broj srpskih povratnika iz godine u godinu smanjuje"

Govoreći o povratku izbeglih Srba u Hrvatsku i Federaciju BiH, Linta je ocenio da je proces povratka praktično okončan i da se broj srpskih povratnika iz godine u godinu smanjuje.

Kao glavne razloge naveo je bezbednosne probleme, nerešene imovinske sporove i loše uslove života u povratničkim sredinama.

"Imamo brojne napade na srpske povratnike, na srpsku imovinu, na imovinu Srpske pravoslavne crkve. Nažalost, nadležni organi u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, ali i na Kosovu i Metohiji, ne hapse počinioce i oni se ne kažnjavaju u skladu sa zakonom", rekao je Linta.

Dodao je da se Srbi suočavaju i sa problemima zapošljavanja u javnom sektoru, kao i sa nedostatkom osnovne infrastrukture u brojnim povratničkim mestima.

Osvrćući se na pitanje vraćanja imovinskih prava, Linta je ocenio da vlasti u Zagrebu, Sarajevu i Prištini vode politiku koja, kako je naveo, onemogućava ostvarivanje prava srpskog naroda.

"Ključna stvar jeste da Vlada Republike Srbije pokrene jednu snažnu diplomatsku i političku ofanzivu, da se konačno realizuje jedan ključni strateški dokument, a to je Bečki sporazum o sukcesiji, odnosno Aneks G tog sporazuma koji se zove Privatna svojina i stečena prava", istakao je Linta.

On je podsetio da se u tom dokumentu, kako tvrdi, jasno navodi da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti vraćena prava koja su imali pre početka rata.

"Hrvatska konstantno hapsi časne i čestite srpske borce"

Komentarišući nedavno hapšenje sedamdesetogodišnjeg Milovana Perića u Hrvatskoj zbog sumnje na ratni zločin, Linta je ocenio da se na taj način šalje poruka Srbima da nisu dobrodošli u svoje zavičaje.

"Hrvatska konstantno hapsi časne i čestite srpske borce iz dva razloga. Prvo, da pošalje poruku da nisu dobrodošli da dolaze u svoj zavičaj, da održavaju i obnavljaju svoje kuće i imanja i da se bore za svoju otetu imovinu. S druge strane, da verifikuje, odnosno potvrdi lažni mit o Domovinskom ratu prema kome su Srbi tobože agresori i zločinci, a Hrvati tobože žrtve velikosrpske agresije", naveo je Linta.

Pozvao je ministra pravde Nenada Vujića da pokrene hitan dijalog sa hrvatskim ministrom pravosuđa kako bi se, kako je rekao, zaustavila hapšenja srpskih boraca.

Međunarodni dan izbeglica podseća da se iza svake statistike krije ljudska sudbina, a da se mnogi izbegli i tri decenije kasnije i dalje bore za pravdu i trajno stambeno rešenje.

RTS