Povratnik u Hrvatsku traži spas od bede: ''Parovi'' su jedina šansa da preživim!

BEOGRAD - „Ovde u Lici, osim vukova i medveda, ne srećem nikoga. Sve je pusto, pogotovo zimi. Obećali su da će nam vratiti oteti stan u Obrovcu, ali od toga nije bilo ništa. Nemam posao i jedina nada nam je da se vratimo opet u Srbiju“, kaže za „Alo!“ Stefan Švonja (24), koji se 2007. iz Srbije vratio u Hrvatsku, u mesto Štikada, kod Gračaca.

Stefan kaže da su svi zaboravili na muke Srba povratnika, koji žive na ivici bede, a da mladi svet nema nikakvu perspektivu u ovoj novoj članici Evropske unije.

- Nemam nigde posla. Završio sam kurs za ugostitelja, ali sam samo sezonski radio u mestu Lovinac, u komunalnom preduzeću, gde sam kosio travu. Otac i brat su mi teško bolesni, a majka Dragana mora da pazi na njih. Brat Miloš ima 30 godina, ali od ratnih trauma je u teškom psihičkom stanju, dok otac Željko ima trombozu noge i težak je invalid. Dogorelo nam je do nokata jer živimo do socijalne pomoći, pa sam hteo da uđem u rijaliti program “Parovi” i ukažem na muku našeg naroda - kaže ovaj mladi Ličanin, koji s porodicom želi da se vrati u Srbiju.

On se 2007. s roditeljima i bratom vratio iz Srbije u Hrvatsku jer im je bilo obećano da će im vratiti stan u Obrovcu, ali su se već u njega uselili Hrvati iz Bosne.

- Zbog toga smo se vratili u Gračac, rodno mesto mog oca, gde smo 1991. izbegli iz Zagreba, u kojem smo dotad živeli. Tu je majka držala jedno vreme kafić. Kada se desila „Oluja“, pobegli smo u Kruševac, pa u Beograd. I onda je ponuđen program povratka, od kojeg nije bilo ništa. Morali smo u Hrvatskoj da plaćamo privatno stanove, a na kraju smo se uselili u porodičnu kuću mog oca u mestu Štikada - žali nam se Stefan, koji se na sve načine bori da sebi i svojima obezbedi bolji život, pa makar i preko rijalitija jer drugačiji način ne vidi.