BEOGRAD - Jedan od najvećih umova 20. veka, srpski naucnik Nikola Tesla, umro je na današnji dan, na Božić 1943. u Njujorku, u 87. godini.Rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici, a umro na Menhetnu, u hotelu Njujorker, u kojem je živeo poslednjih 10 godina svog života.
Po Tesli su nazvane jedinica za merenje visokog napona i jedinica jačine magnetnog polja, a njegova zaostavština upisana je 2003. godine u registar Uneska.
Od 1994. godine, u Njujorku se ugao 40. ulice i 6. avenije, gde je bila njegova laboratorija, zove Ugao Nikole Tesle.
Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zaštićeno u 27 zemalja na pet kontinenata.
Gradonačelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija, po kome se zove jedan od tri glavna njujorkška aerodroma, na sahrani Nikole Tesle je pročitao je oproštajni govor, koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac, esejista i prevodilac.
"Ovde, u Njujorku, prošle srede je u svojoj hotelskoj sobi preminuo jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikad živeli.
Njegova dostignuća su ogromna, a kako vreme prolazi postajaće sve veća... ".
Pred opelo Lagvardija je na radiju za Teslu rekao da je mogao postati najbogatiji čovek u Americi, ali da to jednostavno nije želeo.
"Želeo je uspeh, koji je namenio drugima. Voleo je ljude, bio je naučnik - genije, pesnik nauke. Novac ga nije zanimao i sve što je učinio, učinio je u skladu sa svojim prirodnim darom, koji mu je u njegovoj rodnoj zemlji podarila majka", rekao je tadašnji gradonačelnik Njujorka.
Prijatelji su mu bili i pisac Mark Tven i francuska glumica Sara Bernar.
O njemu je snimljeno više filmova, a u "Prestižu" Teslin lik tumaci Dejvid Bouvi.
Karijeru je počeo u Mariboru kao pomoćni inženjer 1878. godine, ali je te godine, zbog oceve smrti, da bi ispunio njegovu želju, upisao fakultet.
Nakon studija u Pragu počinje da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu.
Dve godine kasnije stigao je do samog Tomasa Edisona, koji je tada bio najznačajnija ličnost na polju tehnike u Americi.
Prvi patent podneo je u SAD, 1884. godine, posle odlaska iz Edisonove kompaije i osnivanja "Tesla Electric Light & Manufacturing".
Stvorio je i veliki broj pronalazaka koje nikada nije pokušao da zaštiti, kao što je, primena visokofrekventnih struja za medicinske svrhe.
Nezvanični arhivar hotela "Njujorker" Džozef Kini, koji je poslednjih decenija vodio posetioce kroz "Teslin hotel" od 1933. do 1943. godine, govorio je da skoro da nema dana da neko ne dođe i zatraži da vidi sobu 3327 i 3328 na 33 spratu, gde je živeo Tesla...
Jedna je bila spavaća, a druga radna. Hotelski život je izabrao da ne bi brinuo o sređivanju kuće, pranju odeće, spremanju obroka, a zahvaljujući tome dragoceno vreme mogao je da posveti ostvarenju svojih naučnih ciljeva.
"Njujorker" je izabrao zato što je bio blizu njegove laboratorije, ali i zato što je to bio hotel sa najsavremenijim tehnološkim rešenjima toga doba, o čemu je 1930. godine pisano na četiri strane magazina "Popularna nauka", govorio je Kini.
Urna sa Teslinim pepelom iz Njujorka je preneta u Beograd 1951. i nalazi se u njegovom Muzeju u Krunskoj ulici.
"Zavičajno udruženje Banijaca, potomaka i prijatelja"