Srpski soko u Dvoru na Uni

Iz Sremskih Karlovaca odlazila je, gimnazijska i bogoslovska omladina, kao prednjaci u sve srpske krajeve. Nova sokolska društva osnivana su u svim srpskim krajevima pod Austro-Ugarskom. Sa svih strana stizale su Karlovačkom sokolu molbe za uputstva radi osnivanja sokolskih društava (iz Zagreba, Zemuna, Sombora, Korenice, Knina, Udbine, Melenaca, Pakraca, Dvora…). Ubrzo je osnovano 30 srpskih sokolskih društava, koja su podeljena na župe.  Iz Sremskih Karlovaca odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. (1) 
Srpski soko u Dvoru osnovan je 1 maja 1905.  Vlada u Zagrebu je odbila da potvrdi pravila. Kad je 1906. vladu u Zagrebu preuzela hrvatskosrpska koalicija uspeli su da 1907. pravila budu potvrđena. List „Srpski Soko” doneo je 1906. u 2 broju članak  „Borba za Srpskog Sokola u Dvoru” podatke o sokolskoj borbi na osnovu originalnih dokumenata. Radio je do avgusta 1908, kada je zbog zagrebačkog veleizdajničkog procesa obustavljen i rasturen do 1910. kada je obnovio rad. Na početku rata 1914. društvo je opet rastureno, da bi se 1919.  po oslobođenju obnovilo. Petar Kočić je navratio u Dvor 1907. noseći u cipeli sakriveno jedno prijateljsko pismo iz Beograda. Njemu se Dvor dopao i primetio je da izgleda kao neko uskočko gnjezdo. Pavle Jovanović Srbobran  izabrao je Dvor da prvi u njemu kandiduje na programu srpske samostalne stranke. Brat J.D. iz Javornja, član S.S. u Dvoru spevao je sokolsku himnu : 
Sokoli su u narodnoj nošnji tog kraja korporativno išli na zborove i slave čitavog kotara. U crkvama su pojali liturgiju, a posle podne srpske pesme. Nosili su knjige i pesmarice. Agitovali su protiv pijanstva i raskoši. Pop iz Brđana istakao je posle tamošnjeg zbora : „Otkako se zna, ovaj se zbor naš svršavao krvavo i bilo je mrtvijeh glava. Danas, hvala Bogu i Sokolima, prođe dan na miru i radosno!” Ponovnu molbu je potpisalo 25 prijavljenih i upisanih članova S.S u Dvoru. Priložili su svedodžba opštinskog poglavarstva, priložene su izjave od sedam okolnih sveštenika i skoro svih uglednih ličnosti iz Dvora, koja su potvrđivala da u Dvoru ima uslova za opstanak društva, i da hoće svi da ga pomognu. .... Sokoli su osnovali pevačko-tamburaško društvo pod imenom Srpski Soko. Osnovana je Srpska Čitaonica i svi sokoli su se upisali u čitaonicu. Soko u Dvoru su osnovali i do 1914. vodili pravnik Simo. A. Živković i trgovac Pero Bekić. Društvo je širilo iz godine u godinu bazu svog rada : priređivalo je svetosavske besede, sastanke sa predavanjima, vodi borbu protiv alkohola, mode, besposlice, nemorala i nedisciplinovanosti domaćeg sveta. Osnovalo je čitaonicu i knjižnicu, tamburaško i pevačko odelenje pod vođstvom učitelja Jovana Bogdanovića iz Bosanskog Novog. Na zborove su dolazili uz znak trube, odpojali u crkvi sv. Liturgiju, a posle ručka su među narodom održane javne vežbe : proste, skakanje u vis i daljinu, bacanje kamena sa ramena i trčanje. Uzeta su za primer stara junačka nadmetanja iz narodnih pesama, u kojima je i narod rado učestvovao, pa su i stariji ljudi ne samo bacaju kamen sa ramena, već su se i u trčanju nadmetali. Držali su predavanja o štetnosti alkohola, mode, raskoši, čitane su narodne pesme učvršćujući narodnu svest i budeći težnju za slobodom.  Osnivači i vođe sokola morali su savlađivati velike poteškoće. Vlasti su ih ometale rad na svakom koraku, a omladina se teško privikavala sistematskom radu, disciplini i razboritom životu. Rad u takvoj sredini tražio je celog čoveka, žilave istrajnosti, sa mnogo strpljenja i načina u radu. Dr. Laza Popović je slao upute i sprave (diskos i koplje). On i Nikola Maksimović su bili prvi članovi osnivači Srpskog Sokola u Dvoru. Društvo je učestvovalo na sletu Srpskih Sokola u Ravanici 1907, a na sv. Petku iste godine osvećen je barjak društva u Javornju. Zastava je bila u srpskim bojama i imala je u sredini sokolski znak, koji je vezla Danica Bekić. Na osvećenju barjaka učestvovala su društva Srpske krajiške župe. Zagrebački Srpski Soko stigao je skoro u potpunom broju i sa mnogo spremljenih vežbača. Došla je i akademska pevačka družina „Balkan”. Nakon dočeka u Bosanskom Novom gosti su u povorci od 30 kola preveženi u Javoranj. Tu je posle liturgije starina paroh Matija Pauković obavio osvećenje zastave uz ogromno sudelovanje naroda iz celog dvorskog sreza, a bilo je mnogo sveta iz Bosne. Zastavi je kumovao starešina Srpskog Sokola u Petrinji dr. Dušan Peleš, do se u barjak ukucalo oko 100 zlatnih eksera sa imenima prijatelja tog društva. Nakon zajedničkog ručka održana je javna vežba, na kojoj su se istakli sokoli iz Zagreba.  Ovo je bio jedan od do tada najvećih sokolskih sletova krajiške župe, koja je na čelu sa Srpskim Sokolom u Zagrebu, preuzela vođstvo iz ruku karlovačkog sokola šireći sokolstvo ne samo u Hrvatskoj već i u ostalim krajevima, u kojima je živeo srpski narod. Prihod od proslave u Javornju bio je 1.600 kruna. Za taj novac nabavljene su sokolske sprave. Vežbalo se u kući Sime P. Živkovića starijega, gde su priređivane besede i držani svi sastanci. Planirali su da 1908. učestvuju na sletu u Beogradu, ali već u martu 1908. bile su pune zagrebačke frankovačke novine dopisa i članaka o opasnosti velikosrpske propagande. Iskrsnuo je Nastić sa svojim finalom, a dr. Mirko Košutić istraživao je “pojave”. Zagrebački dnevnici kao Hrvatsko Pravo pisali su sve žešće. Došlo je do kostajničke afere, u stvari vršene su pripreme za aneksiju Bosne. Posle Adama i Valerijana Pribićevića provedena su 13.8.1908. prva hapšenja u Dvoru i sokoli : Bekić i oba Živkovića odoše u ćelije sudbenog stola u Zagrebu u kojem su bili 1908. i 1909. U veleizdajničkom procesu optužen je Srpski Soko, a za osnov optužnice uzet je rad Sokola u Dvoru, posebno njegovo pohađanje narodnih zborova, držanje predavanja, ... .Kod Bekića je nađeno pismo dr. Laze Popovića, u kojem je on zbog oskudice u spravama preporučivao uvođenje gađanja puškom kao kod streljačkih društava. I ako taj predlog nije prihvaćen,   niti je pucanje uvedeno, optužnica se prihvatila tog pisma. Hapšenja, istrage i progoni svega što je bilo srpsko u Hrvatskoj imalo je za posledicu da je sokolski rad prestao, posebno kod dvorskog sokola, koji je rasturen, a imovina mu je konfiscirana. „Sokoli  veleizdajnici” su se 1 januara 1910. vratili kući, te su sa mladenačkim žarom nastavili rad gde su 1908. prekinuli. Narod je nakon dvogodišnjeg progona još jače prigrlio i sa ponosom gledao u sokole kao narodnu vojsku. Društvo je učestvovalo 1910 na sletu u Ravanici, a 1911 na zagrebačkom sletu. Iste godine je odlučeno da se na Đurđevdan  održi krajiški župski slet u Dvoru, ali je oblast zabranila slet. Đurđevdanska slava u Dvoru je bila najveći zbor u tom kraju, na koji su se obično okupljale na hiljade naroda iz hrvatske i bosanske Krajine.  Društvo je učestvovalo sa velikim brojem vežbača na svesokolskom sletu u Pragu 1912. Posmatrajući češke velike sokolske domove odlučili su sokoli iz Dvora da pokrenu akciju za podizanje drvenog sokolskog doma. Kad su se vratili u Dvor krenuli su u podizanje doma. Starešina Bekić poklonio je sred Dvora gradilište, Višnjić šumar u Rujevcu doznačio je potrebno drvo, dok se narod obavezao da besplatno doveze sav građevinski materijal. U crkvi se kupio na jedan tas za dom i 1913 u proleće su udareni temelji doma.  Već je bila srezana drvena građa u rujevačkoj šumariji, kada su odlučili da se podigne zidana zgrada uz pomoć zajma koji je podelila Srpska Štedionica, koja je i inače uvek išla na ruku sokolu. Soko se u jesen 1913 uselio u dom, koji je mogao u svojoj dvorani primiti do 50 vežbača. Sa domom sokoli su mogli razvijati sistematski rad. Održali su slet krajiške župe na Đurđevdan 1914 uz ogromno učešće sokola i naroda sa desne i leve strane Une. Posle liturgije u hramu sv. Đurđa otišlo se sa litijom u novi sokolski dom, gde je kostajnički prota starina Stefan Matijević uz okolne sveštenike posvetio hram snage i napredka. Društvo je tada izabralo sv.  Đurđa za svog zaštitnika. Isti dan su održane i pored kiše javne vežbe. Društvo je održavalo uske veze sa društvom u Bosanskom Novom, a na oba društva uticao je vođa novskog Srpskog Sokola učitelj Dušan Bogunović. (2) 

Uz integraciju narodnih igara i pesama, dr. Laza Popović je zagovarao širenje sokola na selo, kroz osnivanje seljačkih srpskih sokolskih društava. Istakao je : „jer su Srbi u Hrvatskoj i Slavoniji prvi, koji originalno šire i osnivaju seljačke Sokole, a u ostalih Slovena nema za ugledanje primera.” Važnost prisustva sokola na selu je u potrebi prosvećivanja seljaka. Trebalo se boriti protiv pijanstva, stvarati sokolske čitaonice. Prvo seosko sokolsko društvo osnovano je u Dvoru na Uni. (3) Bilo je u sastavu  Srpske Sokolske župe Krajiške. Imalo je svoj dom. Slet župe bio je 1913. na Vidovdan u Zagrebu. (4) Društvo je 1914. učestvovalo na sokolskom sletu u Banjaluci i tu ih je u podne zatekla vest da je u Sarajevu ubijen Granc Ferdinand, Srpski Sokoli iz Dvora i Bosanskog Novog zajedno su putovali taj dan kući iz Banjaluke. Morali su obući austrijske uniforme, ali su znali da je svaki soko u tim teškim časovima, kako je koji mogao izvršio svoju narodnu i sokolsku dužnost. (5) 

 Simo Pantelić, Srbin iz Dvora bio je đak trgovačke akademije 1910-1914. Bio je član Srpskog sokola u Dvoru i Sremskim Karlovcima. Zarobljen je 1916. u Rusiji. Bio je 25 avgusta 1915. dodeljen I srpskoj dobrovoljačkoj diviziji III puku, III bataljonu II čete. Borio se u Dobrudži a kasnije na solunskom frontu, gde je bio u  XXI. Pešadijskom puku jugoslovenske divizije. Kao đak je 20 februara 1919. bio razrešen. (6)

 Soko je  početkom Prvog svetskog rata po drugi put rasturen, a imovina prodana na dražbi. Uprava Srpske Štedionice u Dvoru spasla je kupovinom sokolsku imovinu, pa ju je po prevratu i u redu predala bez ikakve koristi, šta više na svoju štetu sokolima. Posle ujedinjenja nastavio je sokolsko društvo svoj rad u 1919. sa starim oduševljenjem. U Spomenici se isticalo da  je sa naročitim uspehom radio ženski i dečji Soko na čelu sa uzornom i sposobnom sestrom učiteljicom Milenom Grubor. U vezi sa Kolom Sestara SHS priređivala je sestra Grubor mnoga sijela i zabave, koje su društvu donele obilne materijalne koristi tako, da se soko potpuno rešio duga i od 1922. imao je svoj dom bez pare duga. Kolo Sestara SHS  je tada svu svoju imovinu poklonilo Sokolu. Pisci Spomenice su preporučili vodstvu sokolskog društva da se baci na rad u narod kao što se radilo do 1914, kao i da se uvede kod muškaraca, žena i dece narodna nošnja. Istakli su da ima lepih nošnja u novoj i staroj Srbiji, Hercegovini, Boci, Dalmaciji, Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji. Mogli su im pomoći ženska udruženja, umetnici da skupe iz svih krajeva, što je najlepše i najoriginalnije, pa da se sastavi svečana odora za sokole, sokolice, naraštaj i decu. Samo mesto Dvor je dobilo novi prosvetni dom  „Petra Mrkonjića”. Pisci Spomenice su se nadali da će dom pružiti sokolskom društvu novog poleta za rad u narodu. Smatrali su da je posle rata narod mnogo oronuo :  „fizički i moralno,  pa je široko polje za one, koji narodu žele dobro i hoće ozbiljno raditi. Napred Sokoli i sećajte se počesto one Njeguševe :  „Su čim ćete izać pred Miloša ..... “. (7)


Sokoli su proslavili hijadugodišnjicu Hrvatskog kraljevstva 1925. Na dan proslave održana je u sokolskoj dvorani akademija. Akademiju je otvorio svojim govorom dr. Branko Barač, a o značenju dana govorio je dr. Sime Kališić. Akademija je bila vanredno dobro posećena od inteligencije i naroda iz Dvora i Bosanskog Novog. (8)  Sokolsko društvo u Dvoru navršilo je 1925. 20 godina života i rada. Društvo je izdalo Spomenicu „Život i rad Sokolstva u Dvoru”. 1905-1925. Spomenicu je napisao Pera Bekić, bivši starešina društva i 20 godišnji član sokolske porodice. Spomenica je donosila detalje nacionalnog rada u Dvoru, koji je bio u uskoj vezi sa sokolskim radom. Spominjane su ličnosti koje su radile u kraju, u prvom redu kralj Petar Oslobodioc – tada vojvoda Petar Mrkonjić. Pajo Jovanović – Srbobran,  u doba najteže borbe Srba u tom kraju kandidovao za narodnog poslanika Petra Kocića, nacionalnog borca iz bosanske krajine, koji je održavao uske veze sa nacionalnim radnicima u Dvoru. Spomenica je detaljno iznosila progone vlasti protiv Srpskog sokola u Dvoru. Spominju se sokolski radnici braća dr. Laza Popović, Peru Bekića, Simu Živkovića, Dušana M. Bogunovića, Milenu Gruborovu. Osim toga donosila je spomenica slike iz života  i rada društva od prvih dana do tada. Slike su prikazivale prve sokole u narodnoj nošnji sa sokolskom kapom. Bio je to prvi Srpski seljački soko. Spomenica se završavala sa slikom „Prosvetnoga Doma Petra Mrkonjića u Dvoru” koji je trebao biti podignut kao večita uspomena i zahvalnost na rad u prošlosti u tom kraju.  Nacrt za dom izradio je brat Dragan Popović u Zagrebu. (9)

Soko u Dvoru održao je glavnu skupštinu 4 februara 1926. U novu odbor su ušli : Starešina dr. Branko Bazać, sveštenik; podstarešina Božidar Balog, apotekar; načelnik Ljubo Knežević, učitelj; načelnica Nada Tomašević, učiteljica; pročelnik prosvetne sekcije dr. Milan Peklić, advokat. Članovi odbora bili su : Zora Dokmanović, Mica Barac, Dušan Savić i Simo Eror. Soko u Dvoru bio je osnovan u vreme previranja i on je sa mnogo časti i uspeha vršio svoju plemenitu misiju. Za osnivanje vezana su imena dva viđena sokolska radnika Pere Bekića i i dr. Sime Živkovića. Soko u Dvoru bio je spomenut u veleizdajničkom procesu 1908. Bio je tokom dvadeset godina svog opstanka središte i izvor patriotskog, prosvetnog i humanog pokreta u tom kraju. Svojim pevačkim i muzičkim priredbama, predavanjima, bratskim sastancima podržavalo je društvo sav društveni život u tom kraju budeći i njegujući među svojim članovima i izvan njihovog kruga smisao i ljubav za ideale sokola. Do tada su 1926. održana predavanja : brat Branko Sučević predavao je o temi Uloga studenata  u vidovdanskom atentatu, a brat dr. Branko Barać o temi Kapitalizam, Socijalizam i Komunizam. Domom koji su imali moglo se podičiti daleko veće mesto. (10) Društvo je bilo u sastavu Sokolske župe Vojvode Petra Mrkonjića, Banjaluka. U Upravi društva su bili : Starešina dr. Branko Barać, načelnik Jovan Radmanović, sekretar Aleksandra Radmanovićeva i predavač dr. Edo Fišer. Bilo je 51 član, 18 članica, 23 vežbača, 51 muške dece i  42 ženske dece. Društvo je imalo svoj dom, priređivali su javne vežbe. Bilo je 2 saradnika i 8 prednjaka. Imali su knjižnicu sa 233 primerka, muziku i zastavu. (11)

Sokolsko društvo Beograd II je u leto 1931. organizovalo letovanje sokolića i sokolica u Dvoru, u Bosanskoj Krajini. Bili su smešteni u prostranu zgradu osnovne škole, pred kojom je bio veliki park. U sokolskom logoru vežbali su, igrali se, priređivali izlete u bližu i dalju okolinu. Kupali su se u Uni. Vođa letovanja bio je dr. Dragi Đorđević. Logor je privukao pažnju naroda. Zajedno sa sokolima iz Dvora i Bosanskog Novog priredili su u parku 8. avgusta 1931. veliki kermes. (12)  

Sokolsko društvo u Dvoru delovalo je do Aprilskog rata 1941. U NDH. sokolska društva bila su zabranjena a sve kategorije sokola stradale su od ustaša.

 Srpski soko u Dvoru osnovan je 1905. a potvrđen 1907.  Bio je u sastavu Srpske Sokolske župe Krajiške.  Sokoli su se spremali da budu dobrovoljci u borbi za oslobođenje i ujedinjenje. Posle ujedinjenja 1918. svi sokolski savezi ujedinili su se u sokolstvo S.H.S.  Posle oslobođenja i ujedinjenja  bio je deo Sokolske župe Banjaluka Vojvode Petra Mrkonjića. Bio je središte i izvor patriotskog, prosvetnog i humanog pokreta u svom kraju. Svojim pevačkim i muzičkim priredbama, predavanjima, bratskim sastancima društvo je podržavalo sav društveni život u tom kraju budeći i negujući među svojim članovima i izvan njihovog kruga smisao i ljubav za ideale sokola.  Sokolsko društvo Beograd II je u leto 1931. organizovalo letovanje sokolića i sokolica u Dvoru. Sokolsko društvo je delovalo do  Aprilskog rata 1941. kada je zabranjeno.                 
           

---

Napomene  : 

1. „Postanak prvog srpskog sokolskog društva“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 110,111, 136-139;  B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
2. „Uvod”, „Spomenica 1905-1925 život i rad Sokolstva u Dvoru”, u Dvoru 13. juna 1925, str. 2 - 16;
3. Tonko Barčot, „Srpsko sokolstvo”, „Srbsko-dalmatinski magazin za godinu 2010”, svezak V, Split 2010, str. 85, 86; „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str.20; Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Beograd 1934, str. 105, 106, 107, 110,111;
4. Statistika, uredio  Dr. Milan Metikoš, „Srpski Sokolski Kalendar za godinu  1914”, štampa srpske štamparije u Zagrebu;
5. „Spomenica 1905-1925 život i rad Sokolstva u Dvoru”, u Dvoru 13. juna 1925, str. 16, 17;
6. „Sokoli Jugoslovenski Dobrovoljci”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 3, God. II, str. 103;
7. „Spomenica 1905-1925 život i rad Sokolstva u Dvoru”, u Dvoru 13. juna 1925, str.  17, 18;
8. „Proslave tisućgodišnjice hrvatskog kraljevstva”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Oktobar 1925, br. 10, str. 209;
9. „Spomenica – sokol. društva u Dvoru”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Oktobar 1925, br. 10, str. 216;
10. „Soko u Dvoru”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, maj 1926, br. 5, str. 93;
11. Uredio Stane Vidmar, „Jugoslovenski Sokolski kalendar” 1930,  Ljubljana 1929, str. 99;
12. Sokolsko društvo Beograd II“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10. septembra 1931, br. 37, str. 3;