Nastavak potiskivanja tradicije u današnje doba

U okviru obeležavanja dva jubileja srpske kulture : 100 godina Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” i 120 godina Udruženja književnika Srbije održano je književno veče pod nazivom Biblioslovlje u Galeriji Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” u Beogradu 14 maja 2026 godine. Veče je proteklo akademski u isticanju značaja biblioteka i knjiga, sve dok se voditeljka programa nije obratila publici da i oni kažu neku reč. Jedan iz publike ih je pitao zašto se njihova biblioteka još uvek zove “Svetozar Marković”. Da treba biblioteci dati ime nekog znamenitog srpskog književnika, a ne jednog od utemeljivača socijalizma u Srbiji koji sa književnosti nema nikakve veze. Istakao je da se zna u kakvim je vremenima dat naziv biblioteci. Ali ono što je bilo za njega čudno jeste da do danas biblioteka nosi to ime. Predložio je Njegoševo ime. Ja sam predložio Dositejevo ime. Povela se burna diskusija, koja je završena primedbom da treba o tome voditi dužu i promišljenju raspravu. To je osnovno pitanje današnje situacije u Srbiji. Prevlast nasleđenog Titoizma u kulturi i posebno u masovnim medijima. Istog dana otvorena je izložba o Svetom Savi u Galeriji Srpske Akademije Nauka i Umetnosti u Beogradu. Ipak jedna lasta ne čini proleće. Nasuprot izložbi na svim televizijskim kanalima stalno se prikazuju filmovi i emisija iz Titovog doba. Bez ikakve kritičke distance, prema ideologiji u tim filmovima. Postoje posebni kanali kao Trezor ili Poletarac koji repriziraju emisije ranije snimljene i prikazane na televiziji za vreme Tita. Da se razumemo ja sam zato da se u muzejima i na televizijama odvoji prostor u kome bi se predstavljalo vreme kada je vladao Titov kult ličnosti i propaganda uspeha i dostignuća njegovog režima. To je istorija Srbije i to se ne može zanemariti. Ali i ostale epohe srpske istorije moraju biti predstavljene na isto toliko prostora i vremena trajanja.

 

U Galeriji Srpske Akademije Nauka i Umetnosti u Beogradu bilo je od 23 decembra 2025 do 26 marta 2026 godine predstavljeno delo Đure Daničića. Izložba je bila dva puta produžena. Podnaslov je bio „vernost jeziku“. Pored svih zasluga Đure Daničića za srpsku nauku, on je bio zajedno sa Vukom potpisnik Književnog dogovora u Beču i pisac Rječnika hrvatskoga ili srpskoga jezika. Pored izložbe o njemu bila je otvorena u Etnografskom muzeju u Beogradu izložba o Kolu Srpskih Sestara koja je bila ograničena na deo Muzeja i trajala je znatno kraće. U Arhivu Srbije na Savindan bila je otvorena izložba o Društvu Sveti Sava. Izložba je trajala od 27 januara do 31 januara, svega nekoliko dana, i obuhvatala je nekoliko vitrina u holu Arhiva. Kad sam sutradan posle otvaranja posetio izložbu morao sam da čekam da dođe lice zaduženo da me sprovede na izložbu. Kad sam obišao izložbu o Društvu Sveti Sava ponudio me da posetim Izložbu o Andriću koja je obuhvatala celu veliku salu u kojoj su obično priređivane izložbe u Arhivu Srbije.

Dolaskom komunista na vlast bačen je veo zaborava na srpske pisce i udruženja koja su smetala komunistima. Isto to su uradile šezdesetih godina 19 veka pristalice Vuka Karadžića sa kako je rekao filolog Predrag Piper srpskom građanskom lirikom u Vojvodini. Smatram da to nije bilo slučajno. Obe grupe su radile na nametanju Srbima jugoslovenstva nasuprot dotadašnjoj srpskoj tradiciji. Naslednici komunista nastoje da popularisanje za njih naprednih ljudi, istaknu njihov značaj i u današnje doba, dok nastoje da potisnu sećanje na po njima marginalne ličnosti i udruženja. Priređuju kratke izložbe o njima, dok o onima koje podržavaju produžavaju trajanja izložbi i daju im više prostora. Sve da bi privukli pažnju današnje javnosti na po njima izabrane ličnosti. I reda radi predstavljaju ličnosti i udruženja koje su za njih bila marginalna u prošlosti. Zbog svoje podrške jugoslovenstvu kao pozitivnoj činjenici, nastoje da se ne govori previše u javnosti, o Srbocidu, o zločinima nad Srbima u poslednjem ratu, ... . Možemo navesti primer sem filmova i domaće stripove. Svi se sećaju stripa Mirko i Slavko, o deci partizanima u Drugom svetskom ratu. Kroz mnoštvo nastavaka borili su se samo protiv Nemaca, o ustašama, i ostalim domaćim kvislinzima ni jedne reči. Istorija je učiteljica života. Oni koji je ne nauče ponavljaju je. Smatram da srpski narod mora realno da shvati svoju istoriju i svoj položaj u današnjem svetu. Vremena za gubljenje više nema.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Moravski stil Zavičajnog muzeja”, „Moja kuća”, „Politika”, Beograd, 19. jul 2024;