Sokolsko društvo Orebić

Sokolsko društvo Orebić bilo je u sastavu Sokolske župe Mostar. Orebić se nalazio na poluostrvu Pelješcu, preko puta ostrva Korčule. Osnivačka skupština Sokolskog društva Orebići bila je 18 februara 1934 godine. Opštinska većnica bila je dupke puna onih koji su se prijavili da postanu članovi društva. Okupljene je pozdravio stari brat Sokol sudija dr. Mirko Vrsalović.

U svom govoru prikazao je povest Sokolstva, njegove zasluge, njegovu zadatke nekad i tada. Posle njega govorio je brat Soko, upravnik građanske škole Vjekoslav Svetec o radu i zadacima Sokola i razjasnio sokolsku ideologiju. U članku o toj temi istaknuto je da je oduševljenje koje su izazvali njihovi govori manifestovalo se u poklicima kralju Aleksandru i Dinastiji, a zatim dobrovoljnim doprinosima, kojih je za trenutak bilo od oko 4.500 dinara. Sledilo je upisivanje članova i članica, kojih je bilo blizu stotinu, što je bilo sve odraslo i samostalno u varošici. Prva uprava bila je izabrana aklamacijom izabrana. U upravi društva bili su starešina pomorski kapetan Ante Suličić, podstarešina penzioner Stjepan Franasović, prosvetar nastavnik Vjekoslav Svetec, načelnik činovnik Mato Furlan, načelnica Natalija Martinović, tajnik Marko Vekarić, učitelj. Odbornici su bili dr Mirko Vrsalović, Đuro Kršanac, dr. Ante Kovačević, Vido Urlić i Pavao Ivanišević. (1)

U upravi Sokolskog društva Orebić bili su 1934. starešina kap. Ante Suličić, zamenik starešine Stijepo Franasović, prosvetar Vjekoslav Svetec, načelnik Mate Furlan, zamenik načelnika Stijepo Simunić, načelnica Natalija Martinović, zamenica načelnice Nela Škrobonja, tajnik Marko Vekarić, društveni lekar dr. Ante Kovačević. Odbornici su bili : dr. Mirko Vrsalović, Đuro Krešanac, dr. Ante Kovačić, Vida Urlić, Pavo Ivanišević. Zamenici odbornika bili su : Jerko Vuković, Ivo Štuk, Grgo Bogić, Rino Urlić i Kazimir Koščina. Revizori su bili : Mate Grgurević, Frano Božinović i Jakov Radovanović. Zamenici revizora bili su : Mihajlo Dragišić, Pavo Marinović i Jerko Žuvela. U Sudu časti bili su dr. Miljenko Franasović, Oskar Zglav, Mato Kosović, Renata Ljuba i Vicko Šoletić. (2) Za vreme Prvog svetskog rata kapetan Filip Hadžija bio je streljan zbog pokušaja da prebegne u Crnu Goru. Pri prenosu posmrtnih ostataka Filipa Hadžije, 10.8.1924. prisustvovale su sve kategorije Sokolskog društva Dubrovnik. Društvo je mrtvački kovčeg položilo venac. Izaslanstvo društva na čelu sa starešinom otpratilo je kovčeg do Orebića, rodnog mesta Filipa Hadžije. (3) Pošto je 17 septembra 1934 godine bilo 20 godina od smrti kapetana Hadžije Sokolsko društvo u Orebiću je obeležilo njegovo stradanje. Sokolsko društvo Orebić priredilo je svečani pomen Filipu Hadžiji 24 septembra 1934 godine u rimokatoličkoj crkvi. Prisustvovalo je svekoliko članstvo društva i brojno građanstvo. Hadžijinoj udovici, koja je živela sa ćerkom učiteljicom u selu Vrućici na Pelješcu izraženo je sećanje na pokojnika. Pomen je završen povorkom sokolskog naraštaja, a u mesnim školama četvrtina časa nastave bila je posvećena Filipu Hadžiji. (4)

Na inicijativu Sokolskog društva Orebić proslavljena je 11. novembra 1934. 14 godišnjica rapalskog ugovora. Posle službe u crkvi okupio se sav narod u dvorani čitaonice „Sloge”. Starešina društva otvorio je zbor sa nekoliko reči i predao reč nastavnici građanske škole Radojki Dragijlović, koja je u dirljivom predavanju o izgubljenim krajevima izazvala suze u očima okupljenih. Posle predavanja učenica Jerko recitovala je pesmu „Evropi na Rapalski dan”. Zbor je bio završen klicanjem Jugoslaviji i kralju Aleksandru. (5) Sokolsko društvo Orebić priređivalo je od 18 februara do 4 marta 1935. svake večeri od 6 do 9 sati, društveni prednjački tečaj. Tečaj se održavao u velikoj opštinskoj dvorani, koja je bila udešena za vežbaonicu Sokolskog društva. Organizovao ga je načelnik Mate Furlan, a vodio ga je župski prednjak Ivan Sedlaček. Sedlaček je jedne nedelje predavao u mesnoj čitaonici „Sloge” roditeljima dece o koristi telesnog vaspitanja za decu. Tečaj je pohađalo 12 muških i 2 naraštajca, kao i 13 ženskih.Uz župskog prednjaka i načelnika, držali su predavanja članovi društva : učiteljica Dragojlović, opštinski lekar dr. Ante Kovačević, profesor Fišković, poreznik Gregurević, sudija Vrsalović, učitelj Vekarić i sudija Zglav. Odrasli i imučniji članovi društva doprineli su da društvo oslobode troškova održanja tečaja. (6)

Prilikom otkrića spomen ploče kralju Aleksandru priredilo je Sokolsko društvo Orebić svečanu akademiju. Posle službe u crkvi na kojoj je patriotskim rečima župnikovim evocirana uspomena na kralja, svet je u povorci krenuo pred opštinsku zgradu. Na tribini govorio je prvo opštinski načelnik. Istakao je jugoslovensko osećanje pelješkog pomorca, a zatim je hronološki prikazao veliki rad kraljev, kojemu ovaj narod prelazeći preko svih političkih mizerija sadašnjice i sutrašnjice postavlja zavet ispisan na ploči koju je on otkrio. Ploču je blagoslovio župnik, a učenica osnovne škole Ćerezin govorila je prigodnu pesmu. Uveče je održana svečana akademija. Mešoviti hor Sokolskog društva pevao je himnu, zatim pesmu sokola, “Morje adrijansko”, “U boj, u boj”, “Na planine”, rukovet “Biljana”... Muško članstvo izvodilo je pesničenje i borilačke vežbe, žensko članstvo izvodilo je ritmičku vežbu Petka, a deca ritmičke vežbe uz pesmu “Oj letni, sivi sokole”. Istoričar Mirko Vrsalović održao je predavanje „Naši narodni mučenici”. Neke tačke morale su se ponoviti. Dirigent hora Zglav posle nekoliko meseci napornog rada uspeo je da u malom mistu stvoriti hor, koji svojim bogatim repertoarom i izvedenim glasovima može pristati ma gde. Akademiji je sudelovala muzika Sokolskog društva u Korčuli.(7)

I Sokolsko društvo Orebić je učestvovalo na manifestacijama koje su priređivala susedna sokolska društva. Sokolsko društvo Korčula priredilo je 14 juna 1936. javnu vežbu. Učestvovala su društva Zrnovo, Orebić i četa Pupnat. Na povorci pre vežbe učestvovalo je 220 članova svih kategorija sa društvenom muzikom na čelu. Važba je počela pevanjem Sokolskog pozdrava, koji su pevale sve kategorije. Nastupila su muška i ženska deca (72). Posle njih muški naraštaj (40), žensko članstvo (28) . Bio je nastup članova čete Pupnat (10) i starije braće palicama (30). Gostovalo je 20 pitomaca Mornaričke škole. Vežba je završena nastupom naraštajaca i dece na spravama 4 odeljenja (44). (8) Posle Aprilskog rata 1941. Sokolsko društvo Orebić bilo je kao i sva sokolska društva zabranjeno.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Orebići“, „Iz naših župa, društava i četa“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 2 marta 1934, br. 10, str. 3;
2. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik, I”, Beograd 1934, str. LXIII;
3. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 66, 67;
4. „Orebići. Pomen Filipu Hadžiji“, „Iz naših župa društava i četa“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 5 oktobar 1934, br. 41, str. 3;
5. „Komemoracija Rapalskog dana”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 23 novembra 1934, br. 43, str. 3;
6. „Društveni prednjački tečaj”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 22 marta 1935, br. 13, str. 5;
7. „Sokolska akademija i otkriće spomen-ploče Viteškom Kralju Ujedinitelju”, ”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 maja 1935, br. 20, str. 4;
8. „Javna vežba”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 17 jula 1936, br. 29, str. 4;