Domovi Sokolskih društava

U sokolskoj štampi se razmatrao značaj sokolskih domova za sokole, posebno na selu. Dr. Aleksandar Ugrenović je o značaju sokolskih domova istakao : „Prirodna je perspektiva našega narodnog života, da se – na čisto u provinciji – oko Sokolstva koncentriše sav rad kulturno-prosvetni, socijalni i nacijonalni. Sokolski bi domovi dakle trebali da postanu ognjišta takova rada. Oni bi trebali da jednako posluže kulturi tijela, prosvjećivanju uma, uravnjavanju svih socijalnih razlika te svim nacijonalnim ciljevima i zadacima.

Prirodni posljedak našega ujedinjenja treba dakle da bude stapanje svih naših raznih čitaonica, pjevačkih i diletantskih udruženja, kulturno-prosvetnih društava u jaku nacijonalnu organizaciju pod vodstvom Sokolstva. Mi ne smijemo da zaboravimo, da na nama, koji smo sretno dočekali veliki istorijski čas našega oslobođenja, leži upravo moralna dužnost, da podižući sokolske domove ostavimo vidan trag naše bezgranične radosti, na kojoj će nama kao savremenicima ovoga velikog istorijskoga događaja morati zavideti svi svjesni otadžbenici budućih generacija. ... “ (1) Na inicijativu Sokolskog društva u Užicu održan je 1922. zbor građana na kome je odlučeno da se kao vidan spomenik u slavu poginulih heroja podigne zgrada „Narodni Sokolski Dom”. U domu je trebala da se čuva zlatna knjiga u kojoj su ispisana imena svih onih ratnika iz okruga užičkog koji su poginuli u ratu. (2) Nepunu godinu od osnivanja sokolskog društva u Sjetlini podizalo je svoj dom. Dom se dizao na inicijativu učitelja Kaminka Miloševića. Starosta društva Kosta Vukadin, je iz vlastitih sredstava sagradio veliki Sokolski Dom, koji je veličinom, modernim uređenjem, više priličio nekom centru. Imao je prostranu dvoranu za predavanja, zabave, modernu pozornicu, ... . Bila je uređena visoka i prostrana sokolana. Posle Nove Godine trebalo je da bude svečano otvaranje Doma na kojoj je trebala da učestvuje i Župa Sarajevo.(3) Na Novu 1935. godinu u prostorijama Sokolskog društva u Sjetlini obučeno je 26 dece. Deca su bila većinom đaci osnovne škole. Svega 11 dečaka i 15 devojčica. Dečaci su dobili odelo, košulju i čarape, a devojčice toplu haljinu, košulju i čarape. Svečanosti je prisustvovao odbor, a sestra upraviteljica škole održala je deci govor, ističući zauzimanje sokola, da su ih obukli u teške zimske dane. Deci su podeljene kesice bonbona, koje im je odbor darovao. (4)

Veliki deo sokolskih aktivnosti bio je usmeren na rad u seoskim četama. U listu „Sokolski Glasnik” istakli su „da Sokolstvo dolazi do punog izražaja svoje životne snage i energije tek u selu,”. (5) U drugom članku u istom listu istakli su „da je Sokolstvo jedina organizacija privatne inicijative, iz naroda za narod nikla, koja će povesti selo da vlastitim snagama i na sopstvenoj koži izvrši preporod, bez lekara i vidara, s narodnim neimarima. Prosvetna akcija morala je biti, i danas je još uvek, osnovna poluga za rad u selu “. (6) Sokolski domovi bili su glavni uslov uspešnog rada sokolskih društava. Bez domova sokolska društva su svoje priredbe organizovala uglavnom po školama. Domovi su bili kulturni centri mesta i okoline. Veličina doma zavisila je od toga koliko je društvo moglo da prikupi sredstava za gradnju. U glavnom organu Saveza Sokola „Sokolskom Glasniku” u članku „Sokolski domovi”, štampan je govor dr. Huga Verka izgovoren na plenarnoj sednici Uprave Saveza Sokola u Beogradu od 20. marta 1933. Govorio je o teritorijalnim pretenzijama Musolinijeve Italije. Smatrao je da je podizanje sokolana u kojima bi se vaspitali sokolski naraštaji jedini odgovor pretenzijama Italije na delove Jugoslavije. U govoru je između ostalog istaknuto : „ ... Ali zato celokupnost, oličena u Državi, treba da doprinese potrebne materijalne žrtve, da se dograde sokolski domovi tamo gde se već grade, a da se izgrade tamo gde ih još nema. Ti su domovi kategorički imperativ današnjice; od njih od veće česti zavisi budućnost naših krajeva na periferiji.” (7) Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda bilo je vrhovna nadzorna vlast nad svim organizacijama, društvima, udruženjima i ustanovama, koje su se bavile telesnim vaspitanjem u Jugoslaviji. Pre osnivanja ministarstva telesno vaspitanje je bilo prepušteno privatnoj inicijativi. U godini 1932. Ministarstvo je predvidelo kao pomoć Savezu Sokola 8 miliona dinara; za sokolske domove 200.000 dinara; župama i učesnicima na Sveslovenskom sletu u Pragu 400.000 dinara.(8)

Bez domova sokolska društva su morala da se snalaze za obezbeđenje prostorija za proslave. Sokolsko društvo Banja Luka bilo je u neprilici kako da proslavi Dan ujedinjenja 1932. pošto u tom trenutku nije imalo svoj dom. Ban Milosavljević stavio im je na raspolaganje novi banski dvor. Pre podne društvo je priredilo svečanu akademiju u Narodnom pozorištu za svoje članove i đake viših razreda srednjih škola. Akademiji je prisustvovalo i mnoštvo građana. Svečanost je počela govorom starešine društva dr. Perenčevića o značaju dana ujedinjenja za narod i sokole. Zatim su novi članovi položili sokolski zavet. Polaganju zaveta prisustvovali su sem uprave društva članovi i članice u odorama, muška i ženska deca i naraštaj te članovi sokolskih četa, koji su se nalazili u Banja Luci na župskom tečaju. Sledila je javna vežba. Muška deca izvela su vežbu „Sokolsku pesmu”. Sami su pevali „Oj letni sivi sokole”. Članovi su izveli vežbu A. Mudrog „Oj Sloveni”. Uveče je u banskim dvorima bila svečana zabava sa plesom. Bilo je preko 500 gostiju, koje je delimično privukla i nova zgrada, koja je ovom priredbom prvi put bila otvorena za javnost. Pozdravnu reč održao je starešina župe dr. Moljević. Nakon govora izveli su članovi Narodnog pozorišta nekoliko koncertnih tačaka. Učastvovali su Ivan Gorski, M. Kraljeva, Kosana Pavlović, Bakotić i Čejvan. Izveden je skeč u jednom činu „Skočiću u Savu”, u kome su učestvovali Mira Šekulin, Momir Andrić i Stanoje Dušanović. Nakon završetka programa bio je ples. (9)

U članku u „Sokolskom glasniku“ istaknuto je da je monumentalna zgrada doma u Jajcu, kao vidan znak zahvalnosti naroda, nazvana po kralju Petru I. Bila je u to vreme arhitektonski najlepša zgrada u Jajcu, na obali Pive, nedaleko od vodopada. Dom je imao veliku salu za vežbaonicu, sa moderno uređenom pozornicom za sve priredbe, i jednu manju salu, sporedne prostorije, garderobe, tuševe, ... . Podignut je velikim pregalaštvom sokolskih članova i rodoljubivog građanstva, kao i pomoću Saveza Sokola, banske uprave i fabrike „Elektrobosna”. Tvornica „Elektrobosna” omogućila je dovršenje doma beskamatnim zajmom od 250.000 dinara, zahvaljujući starešini inž. Fedoru Šlajmeru, dobrovoljcu i direktoru fabrike. Poklonio je i zastavu sa natpisom „Ni koristi ni slave”. Pod starešinstvom inž. Fedora Šlajmera, i saradnjom oprobanih sokolskih radnika, razvilo je društvo aktivnost u svim pravcima. Pored napora za izgradnju i dovršenje doma, sna svih sokola, u kome je bilo kulturno žarište za izgradnju novog čoveka, društvo je učestvovalo na takmičenjima naraštaja na sletu u Sarajevu pod rukom načelnika Rajića. Na sokolskom sletu u Zagrebu društvo je učestvovalo na takmičenjima pevačkih društava sa svojim mešovitim horom i pobedilo u svojoj kategoriji, pod upravom horovođe sveštenika Milana Ilića, koji ga je stvorio. (10) Sokolsko društvo Jajce završilo je krajem oktobra 1934. svoj dom. Otvaranje doma bilo je zakazano za 11 novembar 1934. ali je zbog žalosti posle ubistva kralja Aleksandra bilo odloženo. Upravni odbor Sokolskog društva je po odobrenju uprave župe u Banja Luci odlučio da se dom otvori 9 juna 1935.(11) Sokolski dom Kralja Petra Velikog Oslobodioca otvorilo je 9 juna 1935. Sokolsko društvo Jajce. Tom prilikom razvijena je društvena zastava. Na svečanosti je prisustvovao ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer. Uveče 8 juna 1935. ceo grad je poprimio svečani izgled, nije bilo kuće na kojoj se nije vila zastava. Dom je bio rasvetljen reflektorima i iskićen vencima. Iste večeri stigli su sokoli iz Zenice, Bugojna, Travnika i Sarajeva sa muzikom sarajevskog društva. Sutradan su vozovima na pruzi Šipada, i posebni voz iz Sarajeva, autobusima i kolima stizali sokoli iz Drvara, Prijedora, Sanskog Mosta, Ključa, Mrkonjić Grada, Banja Luke, Gradiške, Glamoča, Bugojna, Kupresa, Zenice, Visokog, Travnika i Sarajeva. Gostiju na proslavi bilo je oko 2.000. Nakon nastupa na stadionu Elektrobosne svečana povorka krenula je ispred novog doma kroz grad. Posle povorke i defilea otvoren je dom. Svečanost je otvorena „Sokolskim pozdravom” koju je pevao pevački hor Sokolskog društva Jajce. Nakon pozdrava starešine društva dra Branisavljevića, izaslanik kralja major Nikola Basaraba otvorio je svečano dom. Govorio je ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer, starešine župa iz Banja Luke i Sarajeva. Svečanost je završena pesmom „Iz bratskog zagrljaja”. Posle podne na stadionu Elektrobosne održan je okružni slet. Za vreme vežbi svirala je muzika društva Sarajevo, a za vreme nastupa i otstupa mesna vatrogasna muzika. Vežbalo je 544 vežbača, od toga 130 iz društva Jajce. Sokolske čete su bile iz Drvara, Ključa, Prijedora i Sanskog Mosta. Uveče je u domu priređena svečana akademija na kojoj je pevao mešoviti pevački hor društva Jajce pod upravom prosvetara Milana Ilića. Na programu su bile ritmičke igre društava Jajce i Mrkonjić Grad, a akademija je završena alegorijom „Na vrelu bratstva”. (12) Na proslavi i sletu u Jajcu bili su predstavnik Saveza Sokola dr. Marković i predstavnici Sokolske župe Sarajevo Radmilo Grđić, Ivan Radić i Jovo Plavšić. Zastavi je kumovao ban Vrbaske banovine dr. Kujunđić. Izaslanik Saveza sokola i Banjalučke župe dr. Lazo Marković predao je sokolskom društvu diplomu Saveza. Ispred sokola Bosanske krajine poklonio je sokolima u Jajcu portret Petra Mrkonjića, rad Špire Bocarića. (13)

U sokolani društva Konjic bila je 15 aprila 1934. održana tromesečna sednica sokolskih četa. Sednici je prisustvovalo 55 izaslanika četa i 16 odbornika društva Konjic sa starešinom Salemom Repovcem. Izaslanik župe iz Mostara bio je Hasan Đikić. Izaslanik Đikić istakao je zadovoljstvo zbog širenja sokolske ideje na selu, koje je uzimala sve više maha u srezu Konjicu. Na dan 31 marta 1934. Sokolsko društvo Konjic imalo je 12 četa, koje su imale 1.010 članova, 105 naraštaja i 223 dece. U fondu za gradnju doma bilo je 14.236 dinara. Održani su 2-3 dnevni poljoprivredni tečajevi po izaslanicima društva Konjic. Nabavljeno je 3 vagona kukuruza, zasađeno 3.304 komada raznih voćaka i posejano 4.350 kg raznog semenja. Čete su nabavile 12 komada plugova, koje su dobile upola cene posredstvom Kralj. banske uprave. (14)

Sokolsko društvo Konjic je zajedno sa svojim četama priredilo II sokolsku poljoprivrednu izložbu u prostorijama svog Sokolskog doma 16 i 17 septembra 1934. Izlagača je bilo 223, a izloženih predmeta 720 iz svih grana poljoprivrede kao i nekoliko majstorski izgrađenih ručnih radova od članova sokolskih četa. Bilo je nagrađeno 115 članova izlagača sa 148 najbolje ocenjenih predmeta, a kao nagrade od Sokolskog društva podeljeno je 3 pluga kao i po 20 poljoprivrednih alata kao pile, škare, noževi kao i poljoprivrednih predmeta kao modra galica, sirišta, razna semena i 30 diploma. Za izložbu je vladalo veliko zanimanje, posetilo je preko 2.400 osoba. Izložbu je otvorio zamenik starešine društva Svetozar Mužijević u prisustvu predstavnika vlasti, izaslanika župe dra Ivana Kolba i većeg broja građana. U svom govoru istakao je svu važnost i značaj sokolstva na gospodarskom jačanju i podizanju sela pored ostalih ciljeva. Kao dokaz uspeha sokola mogla je da posluži izložba, na kojoj su izloženi predmeti po svojoj količini i kakvoći pokazali da je selo mnogo napredovalo u poljoprivredi. Da bi postiglo napredak društvo je po utvrđenom planu održalo kod svih svojih četa teorijske i praktične poljoprivredne tečajeve i razdelilo među članovima veliku količinu prvorazrednog semenja naročito one vrste , kojom su se do tada članovi četa nisu koristili. U isti dan i u istim prostorijama zahvaljujući Domu narodnog zdravlja iz Mostara priređena je i zdravstvena izložba koja je privukla veliko zanimanje posetilaca. U veče je bio prikazan poučan film „Ivkina sudbina” u kojem je bila sadržana propaganda za suzbijanje zaraznih bolesti. (15) Sokolsko društvo Konjic godinama je uz poljoprivrednu izložbu priređivalo higijensku izložbu, uz pomoć Doma Narodnog zdravlja u Mostaru. Oko 1.500 posetilaca je 1934. obišlo higijensku izložbu. Izložba je bila podeljena u tri dela : polne bolesti, tuberkuloza i seosku higijenu. U odeljenju za kožne bolesti uz slike bile su voštane reprodukcije bolesti. U odeljenju za tuberkulozu uz slike bile su voštane reprodukcije bolesti. Od najveće važnosti posebno za seoske sokolske čete bilo je odeljenje za seosku higijenu. Tu su bili prikazani u malom modeli kako da se grade higijenske seoske kuće, čatrnje, bunari, modeli seoskih kreveta i ognjišta. Dr. Lovro Dojmi je u članku „O važnosti higijenskih izložba” u „Knjizi za sokolsko selo” istakao da je za seljake bilo važnije da nešto vide nego da čuju. U tome je za njega bio značaj higijenskih izložbi. Nadao se da će se druga društva i čete ugledati na primer Sokolskog društva Konjic. (16)

Prvi sabor sokolskih četa sreza konjičkog održan je 13 oktobra 1935. u Sokolskom društvu Konjic. Učestvovao je veliki broj izaslanika sokolskih četa. Od strane društva Konjic prisustvovlo je 16 članova uprave sa zamenikom starešine Svetozarom Mužijevićem. Iz župe Mostar bio je Dušan Bajić, bili su i predstavnici vlasti i ostalih ustanova. Referent za sokolske čete Vlado Popović predavao je o radu, razvoju i uspesima sokola na selu, u prosvetnom, zdravstvenom, gospodarskom i narodnom pravcu. Izneo je povjest sokolskih četa u srezu konjičkom, od osnivanja prve čete u Bijeloj 1929. U njegovo vreme bilo je 13 četa koje su imale 957 članova. Po njemu zbog sokolskog rada nestalo je verske i plemenske netrpeljivosti, strasti su se stišale, uklonjene su sitne seoske zađevice, razvila se bratska ljubav i sloga po narodnoj „Brat je mio, koje vere bio!” Veze sela i grada postale su pristupačne na obostranu korist. Selu, kao stupu države, čuvaru tradicije i nacionalnih tekovina sokolstvo je davalo svaku pomoć i rečju i delom i borilo se umnim i fizičkim snagama za njegovo dobro. Borba i pomoć su po njemu urodili dobrim plodom. Selo se prosvećivalo i ekonomski jačalo. Održavana su mnoga poučna i pučka predavanja, priređivani su poljoprivredni tečajevi, delilo se razno savremeno oruđe za obradu zemlje, kao i razno semenje za ljudsku i stočnu hranu, propagirla se trezvenost i štednja, ... Zahvaljujući sokolstvu sve to je doprinelo opštem napredku sela. Posle izveštaja izvestitelja za čete prešlo se na čitanje predloga pojedinih seoskih četa o potrebama sela. Svi predlozi su se odnosili uglavnom na potrebe : podizanje škola, mostova, izgradnju puteva, uređenje pitke vode putem bunara, i čatrnja. Zatim u pogledu higijene predlagano je da se uvedu po selima ambulante, u kojima bi se vršio besplatni lekarski pregled. Bilo je i predloga kao što je uspostavljanje putujućih domaćinskih škola po selima za podučavanje seljanki u kućanstvu, higijeni, odgoju dece, ... . Jedna je četa predložila da se kod župe osnuje fond za školovanje siromašnih đaka sa sela. U taj fond je svaka četa morala da uloži godišnje najmanje 100 dinara. Kao najvažniji predlog bilo je reči o otvaranje poljoprivredne škole u Konjicu. U četnom saboru je usvojen zaključak, da se predlozi u formi rezolucije, dostave sokolskoh župi za za župski sabor. Nakon pročitanih predloga sastavljena je rezolucija u kojoj su se isticale sve potrebe sela. Naročito se naglašavala potreba što bliže saradnje sa sokolstvom i potreba intenzivnijeg rada u selu od strane stručnih ljudi, koji su po svom zvanju pozvani i zato plaćeni, da vrše kulturno-prosvetnu misiju, a to su bili učitelji, lekari, veterinari i agronomi. (17)

U prisustvu izaslanika kralja Petra II i ostalih izaslanika i predstavnika kulturnih društava i ogromne mase naroda iz sreza Maleškog, izvršeno je 21.9.1935 godine svečano osvećenje novopodignutog sokolskog doma u Berovu. Posle održane svečanosti muzika 29 pešadijskog puka svirala je narodna kola koja su igrali svi prisutni. Uveče je u čast osvećenja doma priređena svečana akademija, na kojoj su nastupile sve kategorije društva. Naročito su uspele vežbe “Peračice” od ženske dece, “Biljana platno beleše” od članica i “Život u šumi” ritmičko baletska kompozicija. Sve vežbe su izvođene uz pratnju muzike. Uprava društva je podigla dom iz svojih sredstava bez ikakvog zaduživanja. Sokolsko društvo u Berovu je požrtvovano i energično radilo na širenju i učvršćivanju sokolske misli. (18) Sokolsko društvo Begovhan osvettilo je 29 septembra 1935 godine kamen temeljac za svoj dom. Svečanosti su prisustvovali delegati bratskog društva Žepča i Zavidovića, a kumovao je sreski načelnik iz Žepča Živojin Ilić. Blagoslov je izvršio pravoslavni sveštenik brat Gojko Ristić iz Zavidovića, a ispred muslimana imam matičar Nezir Hadžiomerović iz Žepča. Starešina brat Mirko Prager pozdravio je prisutne i zahvalio se kumu Živojinu Iliću na pažnji koju je ukazao pri početku gradnje doma. Sveštenik brat Ristić je obavio blagoslov kamena temeljca, održavši govor. Zatim je govorio Ilić, koji se među ostalim zahvalio svima koji su svojom obilnom pomoću omogućili gradnju doma. Društvo je bilo pozvalo i katoličkog župnika iz Žepča velečasnog Bauera, ali je odgovorio da ne može prisustvovati i dati blagoslov pri polaganju kamena temeljca, jer nije mogao doći u kontakt sa višim crkvenim vlastima, pošto mu je kasno javljeno. (19)

Sokolsko društvo Erdevik osnovano je 1930. zauzimanjem nastavnika osnovne i građanske škole. Društvu su odmah pristupile Srpska i Jugoslovenska čitaonica, sa svom svojom imovinom i pevačko društvo „Fruška Gora”. Osvećen je kamen temeljac Sokolskog doma oktobra 1936. i dom je stavljen pod krov. (20)

Sokolski dom u Sarajevu otvoren je 6. novembra 1937. Svečanosti su počele dolaskom predstavnika SSKJ. 4. novembra 1937, kada su u Sarajevo stigli E.Gangl, ing. Kosta Petrović, Staja Stajić, inž. Radule Radulović i pukovnok Dimitrije Pavlović. Ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Vjekoslav Miletić stigao je u Sarajevo 5. novembra 1937.U Sarajevo su došli brojni sokoli iz bližih i daljih društava i četa. Na proslavu otvaranja Sokolskog doma u Sarajevu, 6 novembra 1937. došli su bugarski Junaci na čelu sa starešinom Vitoške junačke oblasti Atanasovom. Priređena je bakljada. U okviru proslave otvaranja Sokolskog doma u Sarajevu, 6 novembra 1937. prikazan je u bioskopu „Imperijal” film „Oj letni sivi sokole” . Pre početka filma prosvetar župe Sarajevo Ljubunčić ukratko je izneo značaj sokolstva. Projekciji filma su prisustvovali brojni predstavnici vojske, banske uprave, opštine, Saveza SKJ i Sokolske župe Sarajevo, sokoli i građani. U ime bugarskih Junaka pozdravio je sokole starešina Vitoške junačke oblasti Atanasov, a u ime ruskih sokola u Sarajevu Pokrovski je predao Sokolskom društvu Sarajevo-Matici spomen-pehar. U svom govoru starešina Sokolske župe Sarajevo dr. Vojislav Besarović istakao je : „ ... U to doba kada je naš neprijatelj raspirivao versku mržnju, naši Sokoli ispovedaju onu osnovnu narodnu misao „Brat je mio koje vere bio” i propovedajući velika sokolska načela bratstva, jednakosti i slobode utiru staze zajedničkom radu ... Naša prva sokolska društva su osnovana u doba najcrnje reakcije, kada nismo imali ni osnovnih građanskih prava, te su Sokoli bili među prvim nosiocima slobodarske misli, koji su i na svojim zastavama ispisali borbu za oslobođenje. ... Srpski Soko u Sarajevu se ... smatra tvorcem Srpske sokolske župe Bos. Hercegovačke, u kojoj sarajevski Sokoli najaktivnije sarađuju i svojim neumornim radom doprinose, da već 1911 god. ta župa broji 40 sokolskih društava, 40 žarišta nacionalne misli, u kojima se spremaju Sokoli za svoje velike sokolske zadaće, koje su za vreme rata tako dostojno vršili, boreći se kao dobrovoljci u redovima herojske srpske vojske. .... Mnogi sarajevski Sokoli su se u početku rata kao dobrovoljci borili ... Sarajevski Sokoli iza četiri godine najtežeg života po internacijama i zatvorima sastaju se sa svojom braćom sarajevskim Sokolima, koji su kao srpski oficiri ponosno stigli u svoje Sarajevo. U bratskom zagrljaju pre svega odaše poštu svojim drugovima, koji za vreme rata po tamnicama i bojištima položiše svoje živote na oltar otadžbine.” Posle njega govorio je Gangl, koji je u svom govoru istakao : „... Pogledajmo ispod ovoga krova na sve strane, da vidimo šta se događa izvan naše sokolske zajednice ! Zar se možda ne bacaju pred krila poleta nekompromisne ideje slovenskog sokolskog bratstva žalosni ostaci duševnog ropstva, želeći da se naš ... narod ponovo rascepa na troje i da sam utone u svojoj sitnosti i oslabljenosti, da kao plen padne u pandže ptica grabljivica iz tuđih gnezda, da ponovno postane čovek čoveku vuk, ...”. U okviru svečanosti otvaranja Sokolskog doma priređena je sokolska izložba. Bile su izložene uspomene na Gavrila Principa, njegove drugove, i ostale heroje. Bilo je izloženo njegovo odelo u kome je tamnovao u Terezinu. Zatim slike o sarajevskom atentatu, hapšenju Principa i o teroru austrijskih vlasti nad narodom. (21)

U Bosanskoj Gradiški sokolsko društvo je povodom proslave rođendana kralja Petra 1937. priredilo svečano osveštenje temelja svog doma „Petar Mrkonjić”. Društvo je sa celokupnim članstvom, naraštajem i decom prisustvovalo blagodarenjima u svim bogomoljama. Posle verskog obreda koji su izvršili predstavnici pravoslavne i islamske vere, govorio je starešina društva Luka Bralić. Ispred župe govorio je Zlatko Puvačić iznevši istorijat i razvoj društva, posebno u vreme teških borbi protiv tuđina. Na proslavi je učestvovalo pevačko društvo „Branko” iz Bosanske Gradiške. U nastavku svečanosti održana je svečana sednica uz učešće svih pripadnika društva. Uveče je društvo učestvovalo u manifestacionoj povorci. Svečana akademija priređena je u prostorijama „Hotela Srbije”. Na akademiji su izvedene slikovite i ritmičke vežbe pojedinih kategorija uz pesmu i muziku. (22)
Sokolsko društvo Županja je u okviru Sokolske Petrove Petoletke osnovalo društveni fond za gradnju sokolane. Svaki član društva je mesečno uplaćivao po 1 dinar. (23) Radnom snagom članova sagrađen je Sokolski dom u Lovasu. Za kupovinu zemljišta i građevinskog materijala kao i zgrade koja se nalazila na placu prikupljen je doprinos od članova čete i prijatelja, firmi i opštine. Savez je dao pomoć od 5.000 dinara i pozajmicu od 5.000 dinara. Za kupovinu i izgradnju bilo je utrošeno 52.000 dinara. Dom je 1938. bio vredan 80.000 dinara. Osim doma bilo je i vežbalište. Dvorana u domu bila je duga 19 metara, široka 8 m, i visoka 5 m. Sokolana je imala pozornicu, velike svlačionice, balkon. U drugom delu sokolane bile su prostorije jugoslovenske čitaonice. (24)

Starešina Sokolskog društva Borovo Toma Maksimović je na kraju skupštine društva 1939. pozdravio članove i istakao da treba da se podigne nova sokolana. Čovek nije morao da bude soko samo u sokolani, jer pravi soko mora da vežba svuda i na svakom mestu, ali mi hoćemo da podignemo svoj sokolski dom, mi hoćemo da imamo svoj krov nad glavom. ... To vam svima stavljam do znanja, a ja sam uveren da ćemo raditi, da ćemo svim silama nastati da izgradimo i podignemo naš novi sokolski dom. (25)

Sokolsko društvo Trebinje nije sve do 1939. imalo svoj dom, iako je bilo osnovano 1909. Opština varoši Trebinja je društvu poklonila zemljište sa početom građevinom, koje je vredelo oko 100.000 dinara. Društvo je nastavilo gradnju uz male izmene. U domu je trebala biti smeštena velika biblioteka i galerija slika pesnika Jovana Dučića. (26) Sokolske domove gradile su i seoske čete društva Imotski. Skupštine četa održane su januara 1935. Četa Proložac završila je izgradnju bunara i skoro završila dom, prvi sokolski dom u Imotskoj Krajini. Četa Kamenmost je marljivo radila na podizanju svog doma. Četa Nebriževac je dovršila izgradnju mosta. Četa Glavina I započela je gradnju doma i podigla zidove. (27) Sokolske čete Kamenmost, Glavina i Proložac su do 1940. sagradili su svoje domove. Četa Proložac dala je deo prostorija svog doma na upotrebu osnovnoj školi. Za sokole to je bio primer kako se radom može pomoći zapuštenom selu. (28)

Sokolima je cilj bio kako fizičko vaspitanje tako i duhovno i nacionalno. Smatrali su da su time zaslužili da bude žiža, oko koje su se okretale ostale organizacije. Sokoli su trebali da budu članovi svih tih ustanova i da ih najsvesnije pomažu. Sa svoje strane su sokoli mogli da traže od tih ustanova pomoć koja je bila potrebna sokolstvu. Od zdravstvenih zadruga lekarske usluge, od narodnih knjižnica korisne knjige, od Crvenog krsta pomoć siromašnim sokolima. Sokolstvo je sa higijenskim i drugim ustanovama pristupilo izgradnji higijenskih česama, pošumljavanju goleti, podizanju malih mostova, zaštiti korisnih ptica, ... . Razlika između sokola i drugih ustanova bila je u tome da dok su sokoli težili da ceo narod uđe u redove sokola, dotle su druge ustanove težile samo jednom cilju. Nabavljačke zadruge težile su za nabavkom jeftinijih artikala; zdravstvene zadruge lečenju bolesnika uz jeftiniju cenu; stočarske zadruge uzgoju stoke, .... . U članku Milutina D. Lukića „Sokolstvo i druge narodne i prosvetne ustanove” u časopisu „Oko Sokolovo” istaknuto je : „Najzad sokolstvo teži da naša država bude lepa i topla za nas, a tvrda i neosvojiva za lakoumne susede.” (29)

Sokolski domovi bili su glavni uslov uspešnog rada sokolskih društava. U pograničnim krajevima domovi su bili važni za održavanje i podsticanje nacionalne svesti. Sokolski domovi su bili ponos sokolske organizacije u toj sredini. Bez domova sokolska društva su svoje priredbe organizovala uglavnom po školama. Podignuti domovi bili su kulturni centri za ceo kraj. U njima su nastupala kulturna društva koja nisu imala svoje prostorije. U domovima su organizovane projekcije filmova i izložbe Higijenskih zavoda. Sokoli su često ustupali deo prostorija svojih domova školama. Prilikom otvaranja sokoli su organizovali priredbe, javne vežbe, povorke ... . Priredbe su privlačile i one koji se nisu zanimali telesnim vaspitanjem. Veličina sokolane zavisila je od količine novca kojim je raspolagalo sokolsko društvo ili četa. Društva u gradovima gradila su reprezentativne Narodne domove.

U selima su bile male sokolane. Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda pomagalo je sa novcem gradnju domova. Tokom Drugog svetskog rata prostorije sokolana su koristile sve strane u ratu. Za sudbinu sokolskih domova može da posluži primer Sokolskog doma u Jajcu. Gradnju doma i svečano otvaranje pratio je „Sokolski Glasnik”. Kasnije u NDH dom je služio za zatvaranje i ubijanje Srba. Sokolski dom je zapaljen i obnovljen od strane partizana. U Sokolskom domu u Jajcu održano je II zasedanje AVNOJ-a 1943. U domu je osnovan Muzej II zasedanja AVNOJ-a. Tokom rata u Bosni devedesetih godina 20 veka muzej i dom su devastirani. Posle rata obnovljen je dom i Muzej II zasedanja AVNOJ-a.

Posle Drugog svetskog rata sokolane su dodeljene STV Partizan. Odlukom suda Sokolskom društvu Novi Sad vraćen je njegov sokolski dom. Danas u Srbiji većina sokolskih domova nije vraćena obnovljenim sokolskim društvima, a pojedina sokolska društva mogu sada samo da iznajmljuju gimnastičke sale u svojim nekadašnjim sokolanama. Saša Nedeljković

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Dr. Aleksandar Ugrenović, „Dižimo sokolske domove !”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1922, br. 6, str. 118, 119;
2. „Sokolski dom u Užicu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, april 1922, br. 4, str. 62;
3. „Otvorenje „Sokolskog Doma” u Sjetlini”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 26;
4. „Dobrotvorni i zdravstveni rad”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1 februara 1935, br. 6, str. 6;
5. „Bačka Topola - Javni čas”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 juna 1935, br. 26, str. 3;
6. „Prvo desetogodište uspešnog rada Sokolstva na selu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 7 juna 1935, br. 24, str. 1;
7. Dr. Hugo Verk, „Sokolski domovi”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 24 marta 1933, br. 13, str. 1;
8. „Zadaci i ustrojstvo Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 3. marta 1932, br. 10, str. 1;
9. h.m. „Proslava 1 decembra”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 decembra 1932, br. 50, str. 4;
10. „Jajce. - Gradnja doma”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 28 septembar 1934, br. 40, str. 4, 5;
11. „Otvaranje sokolskog doma”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 26 aprila 1935, br. 18, str. 4;
12. „Okružni slet povodom svečanog otvorenja sokolskog doma Kralja Petra Velikog Oslobodioca i razvijanja društvene zastave”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 jula 1935, br. 29, str. 3,4;
13. „Sokoli Sarajevske župe na sok. svečanostima u Jajcu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 juna 1935, br. 26, str. 4;
14. „Tromesečna sednica sokolskih četa”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 aprila 1934, br. 18, str. 5;
15. „II sokolska poljoprivredna izložba”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 28 septembar 1934, br. 40, str. 5;
16. Dr. Lovro Dojmi, „O važnosti higijenskih izložba”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, septembar 1935, br. 7, str. 17;
17. G, L, „Konjic Sabor sokolskih četa”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 novembar 1935, br, 41, str. 3;
18. P.P, „Iz naših župa društava i četa”, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 11 oktobra 1935, br. 38, str. 3;
19. „Iz naših župa društava i četa”, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 11 oktobra 1935, br. 38, str. 3;
20. Vlad.Đ.Bastajić, „Sokolsko društvo Erdevik”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str.149;
21. „Svečano otvorenje velebnog Sokolskog doma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Sarajevu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 novembar 1937, br. 36, str. 1, 2, 3,4;
22. „Osveštenje temelja sokolskog doma „Petar Mrkonjić”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 4 oktobar 1938, br. 35 i 36, str. 6;
23. K.s, „Iz Vinkovačko-brodskog okružja”,„Bratstvo”, 15 maja 1938, br. 5, Osijek, str. 83;
24. K.s, „Iz Vukovarskog okružja”, „Bratstvo”, 15 maja 1938, br. 5, Osijek, str. 83;
25. (Kc.) „Br. Tomo Maksimović”, „Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1939, br. 4, str. 69, 70;
26. Stanko.O.Stanković, „Trebinje zida dom!”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 23 juna 1939, br. 25, str. 5;
27. „Rad društva i četa”, „Sokolski Glasnik” Ljubljana, 8 marta 1935, br. 11, str. 3;
28. J. Kadijević, „Rad Sokolstva u Imotskoj Krajini”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 2;
29. Milutin D. Lukić, „Sokolstvo i druge narodne i prosvetne ustanove”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1940, br. 9 i 10, str. 169;