I POSLIJE TITA . . .

Ja ne znam u čemu je problem kod mene. Sve su me milicije privodile, odreda. I ona Narodna milicija, doduše ovo njeno novije, "priučeno" odjeljenje, ubrzano školovano u Fažani.
Privodila me i krajiška milicija. Provodit će me i ovi najnoviji, sad se to zove policija.

Spektakularno je bilo hspšenje krajiške milicije. Na cesti pred Kresojevića mostom ( ut za Vojišnicu) preča se isred mene milicijski Golf, a otraga zatvara "stojadin", sve sa sirenom i rotirkama.

Pošao sam pick-upom u "đedovinu", u Slavsko Polje.
Nisam se htio odazvati na mobiizaciju kad je "Maslenica" krenula.
Ima sam neke svoje razloge da ne idem na tenkove koji su bili u UN žici, obzirom da mi je vojnićka milicija došla prvom u pretres u Vojniću ?!?
Tom prilikom dogodile su se neke ružne stvari.
Sami Bog pa nisam tad bio kući.
Do današnjeg dana to nismo razrješili !??!

Skoro sedmicu dana noćivat ću sam samcat u vojnićkom zatvoru (po najnovijoj hrvatskoj verziji radilo se o logoru !??.
Morat ću novu priču napisati
KAKO SAM PREŽIVIO LOGOR U VOJNIĆU).

'Est da u zatvoru nije lijepo, rešetke su tu.
U krletci sam.
Kraj januara, zima.
Al brate ima mjesta koliko oćeš.

Pustit će me iz ćorke iznenada, pred samu noć šestog dana "robije".
Neobično vrjeme za izlazak iz zatvora.
Al kad sam čuo razlog puštanja, sve mi je bilo jasno. Poručuio im je Crni Lošo sa Bukovice (Čuven po izrazima "Crna zemlja gori" i "Nemeru nam ni pera odbiti" 🙂) , da ne silazi džaba sa brda, oštećuje usput asfalt gusjenicama i troši gorivo.
Da se ne muči sa debelom sajlom za izvlačenje kačeći je za željezne rešetke zatvorskih prozora 😁.

Provodit će me i ovi najnoviji, sad se to zove policija.

Uglavnom da ne duljim priču.
Umre naš doživotni Pre'sednik (pred sam kraj svog života).
Vječno sam pisao te plakate po Vojniću.
Te izviđačima, folkloru, fubalerima...

Tako sam pisao i transparent za zadnji Pre'sednikov 88. rođendan. Taman štafena trebala doći k nama iz Slunja (a oni sU jako voljeli Titu, inače).
Umre Titan u neđelju, prekinu se program na televiziji. Poče bugarija na utakmici "Hajduka" i "Zvezde" na Poljudu. Hajdukovci baš jako plaču.
Rone krupne suze, sve jedna drugu stižu. Drže ruku na klupskom grbu, a srednji prst na crvenoj zvijezdi.
Nije se Pre'sednik ni ladno, već kreću parole.
Neko je to već unapred smislio:
"Svi smo mi Tito!" (esmo kurac, đe ćemo mi biti Tito), pa "I poslije Tita ..Tito" i tome slično....

Što ćemo mi?
U ponedjeljak ujutro skinemo taj trasparent. Neće Pre'sednik više piriti u rođendanske svijeće nit štafete primati.
Poslije se skupimo u omladinsku kancelariju.

Dok pričamo, ja uzmem papira pa po običaju šaram, zezam se.
Napravim tako stope.
Na lijevoj starni dvije, a na desnoj jednu.

Nako, zajebancije malo.
Baš ono, žešći crnjak.
Neko od omladinaca nije bio konspirativan kao stari SKOJ-evci, i to dođe do ušiju Narodne milicje.

I zovnu oni mene na razgovor.
U tu vrijeme sam već imao par točkica crvenih kraj svog imena i jednu veću zbog afere "Ljubičasti orlovi" (bit će opisana u jednoj od slijedećih priča).
Poslije Dušana Bastaje , "Državnog nepriajtelja" br.1, ja sam kotirao na drugoj poziciji kao perspektivan mlad kadar.
Doduše sa velikim razmakom.
Javim se ja u stanicu. Proslijede me nadležnom I'spektoru.

- Ooooo Kresojevićuuuuu... Eto tebe opet k nama.

- A što ću. Kad volite divanti samnom 🙂

- Što si opet crta. Orlovi, il je novo nešto?

- Nemam pojma što me zovete.

- Kako nemaš, što se praviš blesav.

- ???

- Čuli smo da si crta nešto protiv Tite.

- Samo sam pisa onaj transparent sa crvenim slovima "Dragi druže Tito srećan ti 88. rođendan!".
I to je skinuto odma ujutro.

- Ne pitam te zato.
Ne zajebavaj se s nama!

- Ja ne znam o čemu vi pričate.
Što sam ja to crta?

Izvadi iz bunta prazan papir, dade mi olovku:

- Evo ti papir, prisjtit ćeš se ti.

Stoji tako papir na stolu, ja se ne vaćam olovke. I'spektor sređuje neke svoje registratore.
U međuvremenu ode van, vrati se.

- Oćeš li ti to nacrtati il ćemo drugačije razgovarati.

Nisam nešto baš jako strašiv, al reko da prekratim to. Imam još nekvog posla popodne.
Uzmem olovku nacrtam otiske od cipela. Na lijevoj strani dvije, na drugoj jednu. Samo desnu cipelu.

Iza mojih leđa I'spektor posmatra kako ja šaram po papiru.
Priđe sa strane. Nadignu šiljt milicijske šapke, počeša se po tjemenu.

- Dobro Kresojeviću, što sad te stope predstavljaju?
Što ovo treba da znači?

- I POSLIJE TITA
... TITO !!!
😁😉

Željko Kresojević Kres