Sokolsko društvo u Baru

Prva luka Crne Gore bila je Pristan u Baru. Do izgradnje nove luke kada je porušen, Pristan je imao svoj život, i svoja društva. Posle osnivanja pjevačkog društva „Bratimstvo” 1910. u Baru je jula 1911. osnovana „Prva Narodna Muzika u Baru”. Muzika se opredelila za sokolsko odelo kao svoju uniformu, sa namerom da se vremenom osnuje sokolski odsek u Baru. Muzika je učestvovala kao vojna muzika u balkanskom ratu. Dva društva su se ujedinila 1913. pod nazivom „Barsko Pjevačko Prvo Muzičko Društvo Bratimstvo”. Za društvo je priložila 1914. 28 perpera Karolina Dobrečić, majka arcibiskupa Dobrečića. Po izbijanju Prvog svetskog rata Muzika je mobilisana u Lovćenski odred. Sva imovina društva je uništena posle kapitulacije Crne Gore. Društvo je obnovljeno 16. decembra 1918. Po pravilniku Omladinsko Društvo Bratimstvo imalo je sokolski odjel i pevački hor. Nastupalo je samostalno kao gradska muzika ili kao sekcija sokolskog društva u sokolskoj uniformi. Članovi su nazivani sokolaši. Pravilnik je donet 1918. pre osnivanja Sokolskog društva u Baru. (1) Kralj Aleksandar i kraljica Marija posetili su Crnu Goru 1925. Duž celog puta su ih srdačno dočekivali sokoli. Isto tako je bilo u Baru, Virpazaru i Budvi. (2)

Sokolska župa Mostar je početkom maja 1926. preduzela hodočašće na Lovćen i pohod kroz celu Crnu Goru. Posle pohoda došlo je do širenja sokolstva u Crnoj Gori. Osnovana su nova sokolska društva, a u postojećim radilo se udvostručenom snagom. U drugoj polovini avgusta 1926. bio je upućen javni apel za osnivanje sokolskog društva u Baru. Osnivačka skupština održana je 5 septembra 1926. u dvorani društva „Bratimstvo”. Prvi javni nastup društva bio je 1 decembra 1926. pod vođstvom načelnika Marka Franete. Bila je intenzivna saradnja sa susednim sokolskim društvima a naročito sa društvom iz Budve. Starešina društva bio je Domančić. Društvo je organizovalo zajednički izlet sa sokolskim društvom Beograd I na javnu vežbu u Ulcinju.(3) Do decembra 1926. u društvu je bilo 30 dece, 25 naraštaja, 20 vežbača, a ostalih članova 100. Društvu je pristupio katolički biskup kao član utemeljitelj. (4) U Sokolskom kalendaru za 1928. : Starešina društva bio je Miho Domančić, načelnik Marko Franeta, tajnik Petar Knežević, predavač Stanoje Mihailović. Bilo je 90 članova, 1 članica, 50 vežbača, 8 vežbačica, 18 muškog naraštaja, 24 muške dece, 8 ženske dece, 3 člana u odori, Bili su bez vežbaonice, priređivali su javnu vežbu, 1 saradnik, 8 prednjaka i knjižnicu.(5)

U Sokolskom kalendaru za 1929. : Starešina društva bio je Miho Domančić, načelnik Marko Franeta, tajnik Đuro Čejović, predavač Vuksan Bakić. Bilo je 139 članova, 4 članice, 23 vežbača, 30 muškog naraštaja, 5 ženskog naraštaja, 71 muške dece, 8 ženske dece, 3 člana u odori. Vežbali su u privatnoj vežbaonici, priređivali su javne vežbe, imali su 2 saradnika, 4 prednjaka i knjižnicu. (6)

U Sokolskom kalendaru za 1930 : Starešina društva bio je Miho Domančić, načelnik Marko Franeta, sekretar Petar Klisić, predavač Milo Popović. Članova je bilo 106, članica 7, vežbača 25, muškog naraštaja 7, ženskog naraštaja 2, muške dece 56, ženske dece 12, članova u odori 24, društvo je bilo bez vežbaonice, saradnika 1, prednjaka 6, knjižnica je imala 22 primerka. (7)

Krajem juna 1928. crnogorska društva su zajedno sa društvima iz Boke Kotorske, osnovala rešenjem župske skupštine svoju župu „Njegoš“. Župa „Njegoš“ proslavila je pedesetogodišnjicu oslobođenja Bara i Ulcinja zajedno sa vojskom, koja je izvela veličanstvene manevre oslobođenja Bara. Učestvovala su sokolska društva Boke i Crne Gore i tri muzike. (8) Ujutro je 14. oktobra 1928. povorka sokola sa tri muzike krenula sa Pristana na barske bedeme. Maršovali su 8 kolometara. Uz zvuke muzike i pesmu sokola stigli su na bedeme. Narod iz okoline i deputacije iz Crne Gore i Boke Kotorske bile su već pred bedemima. Vojska je još uveče i u to doba vršila manevar i približavala se bedemima. Održan je pomen poginulima i u prisustvu generala Save Tripkovića, komandanta divizije, primasa srpskog arcibiskupa Dobrečića, muftije Karđuzevića i ostalih deputacija i nepregledne mase naroda. Po održanom pomenu govorio je starosta župe Njegoš Gavro Milošević. Istakao je da su sokoli iznad partija, vera i klasa, ideja sokolska je da sokoli reprezentuju nacionalnu snagu i svest. Ta ideja okupila ih je sve na bedemima Starog Bara, da odaju poštu palim vitezovima i da se po primeru njihovom zakunemo, da ćemo i mi kada ustreba Domovini za naš plavi Jadran dati svoje živote. Muftija barski Karađuzević pozdravio je proslavu i istakao da su Turci sve na sablju dobili, a na sablju junački izgubili i da je kralj Nikola vratio sablju Ibrahim begu rečima : „Ako bedemo nijesi obranio, vojničku čast junački braneći odbranio si”. Javna se vežba zbog lošeg vremena nije mogla održati. Akademija je održana uveče u sali Monopola. Otvorio ju je srdačnim govorom starosta mesnog sokola profesor Miho Domančić, pozdravljajući vojsku, zatim starostu župe Miloševića i ostale apelujući da svi bez razlike na veru stvore čvrsti Soko na plavom Jadranu u starodrevnom Baru. Milo Knežević, profesor sa Cetinja, održao je predavanje zasnovano na istorijskim faktima koje je mladi profesor citirao iz podataka, koje je pribrao iz dvorske arhive na Cetinju. Istakao je da je Bar osvojen pod komandom samog kneza Nikole i njegove tri vojvode Mašom Vrbicom, koji je komandovao artiljerijom, Mašom Đurevićem i vojvodom Plamencem. Prikazao je mnoge interesantne momente, kao i ulogu Austrije, koja je preko barona Temela učinila, da nije Hercegovina pripojena Crnoj Gori, a da je mogla htela je osujetiti i osvajanje Bara i Ulcinja, ali je u tome bila iznenađena. Posle pomno saslušanog predavanja odvežbane su sokolske vežbe. U vežbama su učestvovala društva : Cetinje, Kotor, Podgorica, Bar, Tivat, a Kolašin i sa muzikom i zastavom. Prevalili su automobilima preko teških prepona i visova 300 kilometara, žrtvujući se za sokolsku ideju. Mladi naraštajci izvodili su svoje vežbe uz zvuke muzike. Članovi iz raznih mesta pokazali su snagu Sokola. Publiku su oduševile sokolice iz Kotora. List „Sokolski glasnik“ doneo je na istoj strani gde i članak pesmu staroste župe Njegoš Miloševića o osvajanju Bara i Ulcinja. (9) Župa „Njegoš“ je 1928. proslavila u svim mestima desetogodišnjicu Ujedinjenja. Prvi slet župe „Njegoš“ u Kotoru održan je juna 1929. (10)

U Sokolskom društvu Bar bilo je 1930. 436 članova. (11) U Baru je Dan Ujedinjenja 1931. proslavljen uz opšte oduševljenje građana. Izjutra održano je blagodarenje, zatim je pred zgradom barske gimnazije formirana povorka sokola, đaka svih škola i građanstva koja je prodefilovala kroz varoš Stari Bar, uz muziku i pucanje prangija. Povorka je bila burno pozdravljena. U dvorani barske gimnazije održana je sokolska svečana sednica. U prisustvu predstavnika mesnih vlasti, kulturno-prosvetnih i nacionalnih društava, građanstva i sokola, sednici je otvorio zamenik starešine Jagoš Popović. Između tačaka programa svirala je muzika društva „Bratimstvo” kompozicije svečanog karaktera. Pristupilo se prevođenju sokolske dece u sokolski naraštaj, a naraštaja u članstvo i svečanom polaganju zaveta novih članova. U 18 časova sokoli, građanstvo, učitelji na tečaju, i đaci priredili su povorku na čelu sa muzikom i bakljadom, koja je prošla kroz varoš Bar. U 20 časova priređena je svečana akademija u Sokolani. Akademiju je pripremio Krsto Grujičić, vođa tečaja kod društva Bar i prednjaci Bulatović i Nikezić. U izvođenju programa učestvovali su učitelji i učiteljice koji su se nalazili na pohađanju društvenog tečaja u Baru. (12) Učitelji i učiteljice bili su glavni sokolski prosvetari na selu. Sokolsko društvo Bar je sa svoje godišnje skupštine 1932 godine pozdravilo starešinstvo Saveza Sokola sa verom u konačnu pobedu zavetne sveslovenske misli. Poruku Savezu poslao je zamenik starešine društva Jagoš Popović, tajnik Radovan Đurović. (13)

Sokolsko društvo Bar proslavilo je svečano stogodišnjicu rođenja dr. Miroslava Tirša 5. marta 1932. U sokolani je održana svečana sednica uprave. Sednicu je otvorio starešina Jagoš Popović u prisustvu članova svih kategorija, predstavnika mesnih vlasti, kulturnih, prosvetnih i ostalih društava, održavši svečani govor o dr. Tiršu. Uveče održana je svečana akademija. Prosvetar Marko Strahinjić održao je predavanje o životu, radu i značaju dr. Miroslava Tirša. Koncertni deo popunjen je sviranjem društvenog orkestra, koji je uvežbao kapelnik V. Černja. Mešoviti hor koji je uvežbao Mr. R. Gligo, otpevao je duet i finale iz opere „Zrinjski”, u kome su se kao solisti istakli M. Pišel i Lj. Radošević i članovi sokola R. Gligo i Č. Petrović. Za klavirom je pratila T. Develja. U gimnastičkom programu nastupila je sokolska četa iz Mrkojevića, predvođena učiteljima Dušanom Markovićem i Jovom Popovićem. Posle programa bila je zabava i igranka, na kojoj je svirala muzika društva „Bratimstva”. (14)

Sokolsko društvo Bar je zajedno sa sa Sokolskom četom Mrkojevići, muzičkim društvom „Bratimstvom”, učenicima gimnazije, ženske zanatske i osnovne škole i velikim brojem građana priredilo 6. maja 1932. đurđevdanski uranak u mestu zvanom Dobra voda. Na uranku je društveni prosvetar Marko Strahinjić održao predavanje o značenju đurđevdanskog uranka i o događajima, koji se pominju u vezi sa Đurđevdanom. Zatim su članovi društva i čete naticali u trčanju, skakanju, bacanju kamena sa ramena i u streljanju. (15)

Sokolsko društvo Bar sa svojom četom Mrkojevići i „Bratimstvom” posetilo je 14. avgusta 1932. Budvu. Pri dolasku u Budvu dočekala ih je na pristaništu masa sveta na čelu sa sokolskom muzikom. Zatim se formirala povorka na čelu sa dve muzike, koja je prošla kroz grad do opštinskog doma, gde ih je dočekao načelnik opštine Ljubiša. U ime izletnika Budvu je pozdravio sudija opštinskog suda Đuro Šoć. Na pozdrav je odgovorio Ljubiša zaželevši izletnicima dobrodošlicu i prijatan boravak. Obe muzike spojene prošle su kroz grad, a sokoli su stupili na vežbalište, gde ih je pozdravio starešina župe Cetinje Gavro Milošević. Istakao je da su se Primorci uvek borili za državno i narodno jedinstvo i stavljajući u dužnost mlađima da poput predaka čuvaju krvlju stečenu domovinu, a sve u duhu sokolstva i bratstva: jedan za sve, a svi za jednoga. Posle govora vežbalo je članstvo, naraštaj i deca. Sokolska četa Mrkojevići izvela je vežbe u narodnoj nošnji. Posle vežbi nastalo je narodno veselje uz svirku dveju muzika sve do 21 sata, kada se sa pučine čula sirena broda „Srbin”, koji je od Jadranske plovidbe izletnicima stavljen na raspoloženje za izlet. Sokoli iz Budve su sa svojih deset čamaca prebaci izletnike iz Bara do parobroda. Sokolska muzika iz Budve je iz pristaništa neprekidno svirala sokolski marš. Na brodu je muzika „Bratimstva” pozdravila Budvljane. Iz Barskog pristaništa izletnici su u povorci sa muzikom prošli kroz varoš. (16)
Na rođendan prestolonaslednika Petra u Baru je 6. septembra 1932. održano svečano blagodarenje u svim bogomoljama, kojima su prisustvovali svi članovi sokola u svečanom odelu, zajedno sa muzikom „Bratimstva”. Posle blagodarenja formirana je povorka, koja je prošla kroz varoš do opštinske zgrade. Uveče je priređeno društveno veče u sokolani, koje je svojim govorom otvorio starešina Jagoš Popović. Zatim su izvedene vežbe svih kategorija. Od prihoda od večeri društvo je poklonilo osmorici siromašnih učenika školske knjige. (17)

Brat Zejnil D. Omerbašić član uprave Sokolskog društva Bar preminuo je 7 decembra 1932 godine, u 24 godini života. Rođen je u uglednoj muslimanskoj porodici Omerbašića u Baru. Svršio je osnovnu školu i 4 razreda gimnazije u Baru, a onda je nastavio školovanje u trgovačkoj školi u Dubrovniku i Sarajevu. Po završenoj školi otvorio je trgovačku radnju u starom Baru. Učlanio se u Sokolsko društvo 9 juna 1929 godine, a na poslednjoj godišnjoj skupštini bio je izabran za člana društvene uprave. Bio je jedan od najagilnijih članova sokola u Baru. Bio je disciplinovan, revnostan i pun poleta. Nikad nije odbio ma kakvu dužnost, koja mu je bila određena, već je svoje dužnosti sa puno volje obavljao. Sahranjen je na muslimanskom groblju uz učešće skoro svih mesnih društava i velikog broja građanstva sve tri veroispovesti. Sokoli su učestvovali sa svojim uniformisanim članstvom i društvenom upravom. Nad otvorenom rakom, oprostio se u ime Sokolskog društva starešina Jagoš Popović istakavši sve vrline brata Omerbašića, izjavljujući saučešće ožalošćenoj porodici za njihovim jedincem. Pročitao je telegrafsko saučešće Sokolske župe Cetinje, koje je ostavilo dubok utisak na sve prisutne, a posebno na rodbinu Omerbašićevu. Sokolsko društvo izgubilo je jednog od agilnih i omiljenih članova, a porodica svoga jedinca, svoju poslednju nadu i utehu. (18)

Sokolsko društvo Bar dočekalo je 1934. sokolsko društvo Beograd I koje je u Baru izvodilo javne vežbe. (19) Starešina sokolskog društva u Baru 1934. bio je Đuro Čejović, narodni poslanik iz Barskog sreza i od februara 1939. ministar za fizičko vaspitanje naroda u Cvetkovićevoj vladi. Zamenik Petar Knežević, prosvetar Vuko Stojković, načelnik Jovan Nikezić, I zamenik Savo Nikezić, II zamenik Ahmet Skejović, blagajnik Miloš Dujović. Članovi uprave bili su : Rikard Gligo, Đuto Ivović i dr. Gojko Gvozdenović. Zamenici članova bili su : Mitar Vukotić, Lazar Jovanović i Mićo Ratković. Revizori su bili : Pavle Karanikić, Jacinto Migoti i Rade Popović. Njihovi zamenici bili su : Tomo Nikpaević i Marko Stahinja. U Sudu časti bili su : Andrija Rađenović, Marko Vukasovović, Jagoš Popović i Jašar Karađuzović. Zamenici su bili : Loro Palić, Stanko Pavičević, Đuro Kavaja i Nikola Vučinić. (20)
Na Glavnoj godišnjoj skupštini Sokolskog društva Bar 1935. izabrana je nova uprava. Izabrani su: starešina dr. Marko Popović, zamenik Jagoš Popović, tajnik Petar Knežević, blagajnik Špiro Miščević, prosvetar Stjepan Franković, načelnik Jovan Nikezić, I zamenik Milo Pavićević, II zamenik Ahmet Skejović i načelnica Leposava Jovanović. (21)

Za razliku od većine rimokatoličkih sveštenika u Jugoslaviji dr Nikola Dobrečić, arcibiskup barski i primas srpski, podržavao je sokole. Poslanica katoličkog episkopata protiv Sokola 8. 1. 1933. godine nije čitana u crkvama barske arcibiskupije. Don Ivo Kotnik, kancelar arcibiskupije Barske i primasije srpske, obavestio je pismom dr Nikolu Dobrečića, koji je tada bio u Rimu, da nije solidaran sa poslanicom, da je osuđuje kao nepatriotski čin, i da neće biti pročitana nigde u katoličkim crkvama Arcibiskupije, dok je on kancelar, i da je u tom smislu uputio cirkular svim župskim uredima Arcibiskupije barske. Na skupštini društva Bar 22. januara 1933. sokolsko društvo Bar priredilo je don Ivi Kotniku ovacije, kao i na protesnim zborovima, koji su zbog poslanice održani istog dana u Baru i Starom Baru. Masa sveta je uz patriotske poklike u zanosu prenela na rukama po mestu uzornog sveštenika i odlučnog patriotu. Izazvan oduševljenjem sokola i naroda don Ivan Kotnik održao je kraći govor koji je bio prekidan burnim pozdravima. U govoru je istakao : „ ... da sve što je učinio, morao je da učini po svom čistom jugoslovenskom osećanju i kao Soko, je mu je Kralj i jedna jedinstvena i nedeljiva Jugoslavija iznad svega.” Don Ivo Kotnik prijavio se za člana sokolskog društva u Baru izjavivši : „Ponos će mi biti kada na halje svešteničke, prigrlim viteški znak sokolski. Uz zavet Bogu i veri, polažem i zavet Kralju i Otadžbini”(22)

Ban Zetske banovine dr Aleksa Stanišić posetio je 1934. godine Primorje. Priređen mu je banket u Srpskoj primasiji u Baru. Arcibiskup dr Nikola Dobrečić dočekao je bana u svečanoj odeždi na ulazu u Primasiju. Na banketu arcibiskup je jednu zdravicu podigao u čast Sokola nazdravivši im s ovim rečima : „Pozdravljam naše dične Sokole, koji su se uvek borili za „krst časni i slobodu zlatnu”, za napredak Kralja i domovine, te radeći u tom smeru, ja ću biti gotov da im … uvek pomognem, jer nema nikakve smetnje da sa Vama sarađujem na širenju Sokolstva, … a svi treba da radimo za dobro Kralja i otadžbine.” (23) Povodom proslave 10-godišnjice svog rada 1936. barski sokoli su odlučili da sakupe priloge za nabavku društvenih sprava. Među prvima koji se odazvao svojim prilogom sokolima bio je arcibiskup barski i primas srpski dr. Nikola Dobrečić, koji je Sokolskom društvu darovao 500 dinara. Ta vest je naišla na oduševljen prijem kod javnosti. (24) U Kraljevini Jugoslaviji 500 dinara je bio veliki novac. Arcibiskup dr. Nikola Dobrečić pomagao je i druga nacionalna i prosvetna društva (Narodna Odbrana, Jadranska straža, Dobrovoljci, Žensko dobrotvorno, Bratimstvo,...). (25)

Sokolsko društvo Bar je 19 jula 1936. zajedno sa muzikom društva „Bratimstvo” napravilo veliki izlet i jednodnevno logorovanje u Ulcinju. Učestvovalo je 720 izletnika, koji su se dva puta brodom „Morava” i automobilima prevezli do Ulcinja i vratili u Bar. Priređen im je srdačan doček u Ulcinju. Formirana je povorka, koja je prošla kroz grad i vratila se pred sokolski dom. Izletnici su se po grupama razišli da razgledaju Ulcinj i solanu. Sokoli iz Bara zajedno sa društvom Ulcinj i muzikom društva „Bratimstvo” priredili su javni čas sa svim kategorijama. Posle javnog časa bilo je narodno veselje. Posle veselja izletnici su se vratili u Bar. (26)

Sokolsko društvo Bar priredilo je javni čas 14. juna 1936. Čete društva bile su Mrkojevići i Spič. Društvo Bar je 1936. proslavilo 10 godišnjicu rada sa razvijanjem društvene zastave koju je poklonio Milan Stojadinović. Septembra 1936. godine održana je velika svečanost Sokola sa preko 5.000 učesnika. Iz Ulcinja, Tivta, Zelenike, Đenovića, Kotora, Morinja, Risna, Herceg Novog, Budve, Cetinja i Bara došli su predstavnici sokolskih društava na vježbalište u Baru. Svečanosti je prisustvovao ban Zetske banovine, Petar Ivanišević i mnogi drugi gosti. Svirala je muzika društva Bratimstvo iz Bara. (27) Mesto i vežbalište bili su ukrašeni zastavama, tepisima i zelenilom. Svečanost je počela 19. septembra 1936. dočekom mitropolita Gavrila. Povorka sokola pošla je ispred sokolane na „Gvozden breg”. Deo sokola sa vojnom muzikom pošao je kamionom na kej, dok je deo sokola zajedno sa muzikom I Barskog železničkog udruženja ostao na „Gvozden breg” i prisustvovao osvećenju crkve. Tender „Marljivi” dovezao je sokolska društva Tivat, Zeleniku i Đenović s oko 200 članova svih kategorija i mornarsku muziku. Lađa „Morava” dovezla je 70 članova društva Ulcinj, a sa lađom „Albanija” došlo je 500 izletnika društava Kotor, Morin, Prčanj, Risan, Herceg Novi, Budva, Cetinje, sokolske čete sa društvenim zastavama i učiteljska škola Herceg Novi. Doček je bio srdačan. Povorka na čelu sa muzikom krenula je u varoš. Na trgu u Baru formirana je povorka svih učesnika sa zastavama, koji su sa muzikama na čelu pošli ka sokolani. Na putu ka sokolani srele su se povorke iz Bara i Starog Bara, koju je predvodila muzika I Barskog železničkog udruženja. Povorke su se spojile i skupa došle na vežbalište. Sokoli, muzike, škole, korporacije i masa naroda pravili su špalir. Na vežbalište je došao ban Zetske banovine Ivanišević. U ime sokolskog društva bana je pozdravio zamenik starešine društva Radović. Ban je zahvalio u ime darodavca i kuma zastave dr. Stojadinovića i u svoje ime izražavajući zahvalnost na oduševljenom dočeku. Masa je priredila ovacije kralju, kraljevskom domu, Jugoslaviji i Sokolstvu. Ovacije su priređene i mitropolitu dr. Gavrilu. Posle njega došao je izaslanik kralja, načelnik štaba Zetske divizijske oblasti potpukovnik Župančić zajedno sa majorom Markešom, izaslanikom ministra vojske i mornarice. Izaslanik kralja pozdravio je sokole sa „Pomoz bog, junaci” na šta su sokoli odgovorili „Bog ti pomogo”. Posle osvećenja ban je predao zastavu zameniku starešine Radoviću i istakao: „ … Čuvajte je kao zenicu oka i budite spremni da za nju i život svoj položite za Kralja i otadžbinu.” S tribine govorio je Đuro Čejović. Zatim je govorio Gavro Milošević, starešina župe Cetinje. Velika povorka sa zastavama i tri muzike krenula je sa vežbališta za Bar, gde se razišla. Na vežbalištu je priređen javni čas, na kome su pored barskih sokola učestvovale i ostale jedinice župe Cetinje. Uveče je formirana velika povorka sa bakljama i tri muzike koja je prošla kroz grad. Vatrometi i osvetljenje davali su veličanstven izgled Baru. Povorka se zadržala na javnom trgu, gde je govorio Jagoš Popović. Ban Petar Ivanišević otpozdravio je manifestantima i zahvalio se. Muzika je svirala himnu. Manifestacije su završene pesmom „Hej Sloveni”, a muzike su svirale „Sveslovenski marš”. U 21 čas održana je svečana akademija, a zatim igranka. U toku noći ispraćene su jedinice župe Cetinje. Svečanost je nastavljena 21. septembra 1936. na Dobru Vodu, gde je mitropolit Gavrilo izvršio osvećenje obnovljenog hrama sv. Kralja Jovana Vladimira. (28) Sedište I okružja Župe Cetinje bilo je u Podgorici. Okružje je imalo 8 društava i 56 četa. U sastavu okružja bila su sokolska društva Podgorica, Cetinje, Danilovgrad, Nikšić, Šavnik, Ulcinj, Budva i Bar. Načelnik okruga bio je Ananije Žarić a načelnica Đorđina Škerović. (29)

Starešina sokolskog društva u Baru Marko Petrović uputio je telegram povodom stupanja na presto kralja Petra II izražavajući svoju odanost i privreženost na mnogaja ljeta. (30) Sokolsko društvo Bar radilo je do Aprilskog rata 1941. kada je bilo zabranjeno.

Od početka 20 veka pa do rušenja radila je luka Pristan ili Novi Bar. U njoj se odvojao život i osnivana su i radila društava. Rad na osnivanju Sokolskog društva u Baru počeo je 1911. kada je osnovana „Prva Narodna Muzika u Baru”. Muzika se opredelila za sokolsko odelo kao svoju uniformu, sa namerom da se vremenom osnuje sokolski odsek u Baru. Ujedinila se sa društvom „Bratimstvo”. Posle Prvog svetskog rata 1918. obnovljeno je društvo „Bratimstvo”. Po pravilniku Omladinsko Društvo Bratimstvo imalo je sokolski odjel, a članovi su se zvali sokolaši i nastupali su ili kao gradska muzika ili kao sokolska muzika. Posle pohoda Sokolske župe Mostar kroz Crnu Goru. Sokolsko društvo Bar osnovano je 1926. Osnivačka skupština održana je 5 septembra 1926. u dvorani društva „Bratimstvo”. Za razliku od ostalih sokolskih društava u Jugoslaviji društvo Bar je osnovano od muzičkog društva „Bratimstvo”. Sokolsko društvo je u svojim priredbama nastupalo zajedno sa muzikom „Bratimstva”. Čete društva Bar bile su Mrkojevići i Spič. Dr. Nikola Dobrečić, arcibiskup barski i Primas srpski, pomagao je i Sokolsko društvo i „Bratimstvo”. Povodom pojave biskupske Poslanice 1933. došlo je do protesta u Baru i Starom Baru. Sokolsko društvo Bar je 1936. svečano proslavilo 10 godišnjicu rada. Težilo je da okupi svoje članstvo bez obzira na veru. Posle Aprilskog rata 1941. rad društva bio je zabranjen. Umesto sokola nova vlast je kao zamenu osnovala Društvo za telesno vaspitanje Partizan.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Pravila omladinskog društva „Bratimstvo” u St. Baru”, Jasmina Rastoder, „Od Bratimstva do Jedinstva”, Bar, 1998, str. 10, 13, 14, 15, 16, 17, 101;
2. „Sokolstvo i kraljev put kroz Crnu Goru”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Oktobar 1925, br. 10, str. 211;
3. Saša Nedeljković, „Srbi katolici na Južnom Primorju od 1918. do 1945. godine”, Boka Herceg Novi 2011, br. 31, str. 138; J. P. „Desetogodišnjica Sokolskog društva Bar”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 4 septembar 1936, br. 35, str. 3;
4. „Sokolsko društvo u Baru”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Decembar 1926, br. 12, str.242;
5. „Jugoslovenski Sokolski kalendar” za 1928, Ljubljana, 1927, str. 121;
6. „Jugoslovenski Sokolski kalendar” za 1929, Ljubljana, 1928, str. 97;
7. Uredio Stane Vidmar, „Jugoslovenski Sokolski kalendar” 1930, XI. Godište, Ljubljana, 1929, str. 105;
8. „Župa Cetinje“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana 1. jula 1929, br. 13, str. 11;
9. Soko, „Proslava 50-godišnjice osvajanja mora. Oslobođenje Bara i Ulcinja.”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana 15 novembra 1928, br. 22, str. 138;
10. „Župa Cetinje“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana 1. jula 1929, br. 13, str. 11;
11. Saša Nedeljković, „Srbi katolici na Južnom Primorju od 1918. do 1945. godine”, „Boka”, Herceg Novi 2011, br. 31, str. 138;
12. „Sokolsko društvo Bar”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 23. decembra 1931, br. 53, str. 3;
13. „Pozdravi Savezu SKJ”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 28 januara 1932, br. 5, str. 3;
14. Soko, „Sokolsko društvo Bar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 7. aprila 1932, br. 15, str. 5;
15. „Sokolsko društvo Bar”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 27. maja 1932, br. 22, str. 3;
16. „Društveni izlet”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 8 septembra 1932, br. 36, str. 4;
17. „Sokolsko društvo Bar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15. septembra 1932, br. 37, str. 4;
18. „Sokolsko društvo Bar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 decembra 1932, br. 51, str. 5;
19. „Desetogodišnjica Sokolskog društva Bar”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 4 septembar 1936, br. 35, str. 3;
20. Uredio Ante Brozović, “Sokolski zbornik”, Godina I, Beograd, 1934, str. XXVI;
21. D. A, „Glavna skupština”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 maja 1935, br. 20, str. 4;
22. „Odlučno patriotsko držanje kancelara Arcibiskupije barske i primasije srpske”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 januara 1933, br. 5, str. 1; Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd 1991, str. 93;
23. „Katolički nadbiskup gosp. dr. Nikola Dobrečić o Sokolima”, „Sokolić”, Ljubljana, April 1934, br.4, str. 90;
24. „Nadbiskup barski dr. Nikola Dobrečić podupire Sokole”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 maja 1936, br. 18, str. 2;
25. Jasmina Rastoder, „Od Bratimstva do Jedinstva”, Bar, 1998, str. 23;
26. „Sokolski izlet u Ulcinj”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15 augusta 1936, br. 32, str. 4;
27. „Prosvjetni izveštaj za 1936 godinu”, „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 89, 90, 101, 105, 106; Rastoder Šerbo, Jasmina, „Dr. Nikola Dobrečić, arcibiskup barski i primas srpski”, Budva, 1991, str. 63, 94, 112- 115, 137, 142;
28. J. P. „Velike sokolske i nacionalne svečanosti u Baru”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 2 oktobra 1936, br. 39, str. 3;
29. „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 93, 101, 104, 111;
30. „Telegrami Savezu Sokola prilikom stupanja na presto Nj. V. Kralja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 mart 1941, br. 13, str.7;